13.04.2017.

Dva bivša vinjaka




Imotska krajina u Hrvatskoj bila je poznato područje u staroj Jugoslaviji na kome se vinova loza gajila još od antičkih vremena. Zlatni Dorat bio je vinjak  bez premca u Jugoslaviji,  a po tehnološkom postupku bio je ravan francuskim konjacima. Poljoprivredni kombinat vinarija Imota bila je druga vinarija po veličini u zemlji, posle kumanovske. Ali, nije samo Srbija sahranila svoje alkoholne gigante, i u Hrvatskoj se desila slična situacija, evo baš u slučaju vinarije Imota. Ova vinarija, pored izvrsnih vina, proizvodila je i vinjak Zlatni Dorat, u boci od 0,75l. Na etiketi napred stoji Zlatni Dorat de luxe. Uobičajene je jačine od 40% alkohola, dobijen destilacijom najboljih imotskih vina, zatim sazrevanjem u hrastovim bačvama. Pozadi, na etiketi, između ostalog, piše: „Francuska ima svoj konjak, ali zato mi imamo svoga »Dorata«. Samo od dobrog vina dobiva se dobar vinjak - »Dorat« je taj, koji ima sva svojstva najpoznatijih vinjaka.“
Kakav je vinjak Dorat? Na mirisu karanfilić, lavanda, indijski orah i suvo voće. Nije sladak, nema onog šećernog sirupa s kojim znaju da preteraju čak i veliki Francuzi. Skoro da je kao slankast, savory. Na granici između VS i VSOP kategorije starosti, ima ukus na vino, pržena zrna kafe umerene kiselosti. Jaka, crna kafa  idealan je par ovom vinjaku. Ako već pijete dobar vinjak, potrudite se da nađite i kvalitetnu kafu.


S druge strane - Kosovski Vinjak. Proizvodilo ga je Kosovovino iz Prizrena, tadašnje Socijalističke Autonomne Pokrajine Kosovo. I ova boca je zapremine 0,75 litara, jačina vinjaka je 40%, doduše nešto je mlađi destilat (oko tri godine). Pozadi, na etiketi, stoji džinovska rečenica: „Ovaj VINJAK sa prijatnom specifičnom aromom i harmoničnim ukusom je zajednički dar podneblja i vinove loze sa sunčanih i krečnih strana kosovskih plantaža i brižljivo probranih sorti grožđa, destilacije vina, starenja i odležavanja po postupku proizvodnje „COGNACA“. I sve ovo još jednom, samo na albanskom.
Miris Kosovskog Vinjaka je floralan, biskvitan i još uvek mlad Ukus je nešto gorči, s dosta hrastovine. U ovom vinjaku, pored vanile, može se osetiti nota ljubičice karakteristična za armanjak, aroma kafe i amareta, jednom rečju – tiramisu. Pitko dižestivno piće za srednje slojeve u Jugoslaviji. Živeli. 






Atomsko Sklonište - Oni Što Dolaze Za Nama




26.03.2017.

Dve travarice



Volite Jeger(majster), a ne volite rakije travarice? Pa, dobro, travarice i nisu nešto s čim se počinje hedonistički staž uživanja u rakiji. Internet je prepun tabloidnih tekstova o lekovitom dejstvu rakije, a pri tom se niko ne zapita: Pijemo li rakiju zbog zdravlјa? I zaista, pijete li pivo kao lek? Kad vam je doktor poslednji put preporučio npr. viski za ublažavanje zdravstvenih tegoba? Budimo realni, rakija je piće za uživanje. Nisu travarice tek makar kakve specijalne rakije; u osnovi voćne, a iznad svega aromatične, ponekad čak i lekovite. I na vašem istraživačkom putovanju kroz svet rakija, kad-tad ćete stići do travarica. U zavisnosti od toga kakve primerke ćete probati, zastaćete pored puta kraće ili duže. Ja sam se malo duže zadržao i evo šta imam da podelim s vama. 

Loša, nedomaćinska privatizacija uništila je čuveno preduzeće Prokupac. Postepenom prodajom paketa akcija koja je započela 2002. godine, rakijski gigant iz Kumodraža krenuo je da posrće, a ubrzana propast počela je nakon 2007. Poslednji trzaji umirućeg bolesnika desili su se pre tri godine, kad je grupa radnika protestovala ispred beogradske „Politike“. Nakon toga samo praznina. Mnogi su se pitali ima li života nakon nestanka Stomaklije? Svetlo na kraju tunela može biti baš ova travarica koja stoji ispred mene, jer  ovo mesto i dalje stoji upražnjeno.


Stom proizvodi renomirano preduzeće Tok iz Beograda, a pogon im se nalazi u selu Brezna na planini Goč pored Kralјeva. Rakija od šljiva destilisana je na moderan način (korišćenjem rektifikacionih kolona) da bi se primarni aromatski kompleks šlјivovice umanjio u korist aroma lekovitog bilјa. U ovoj rakiji je, hladnom maceracijom, uklopljena kompozicija od 16 vrsta aromatičnog i lekovitog bilja. Rezultat je veoma pitka delikatesna rakija jačine 40% alkohola, blage gorčine, idealna kao aperitiv. Više nego dostojna naslednica Stomaklije.  

                                           Ocena - zlato - 90 od 100 bodova
 

BB Klekovača je najpoznatija po svojoj šlјivovici s dodatkom kleke, ali odnedavno (2015. godine) ova destilerija proizvodi i travaricu. U osnovi ove specijalne rakije nalazi se sazrela šlјivovica, a kompozicija od desetak lekovitih travki dodatno oplemenjuje ovu rakiju. Miris livadskog cveća i sena, kleke, planinskih biljnih čajeva. Malo slasti uz dozu gorčine. Urađena je baš kako i treba, jer  nijedna bilјka ne štrči, već je sve savršeno ukloplјeno u jedinstvenu aromu tipične srpske rakije travarice. Jačina je 40% alkohola, a miris šlјivove prepečenice savršeno je ukloplјen s aromama lekovitog bilјa. Na ukusu se, pored biljaka, mogu osetiti i vanila iz hrastovog bureta, kao kvalitetna šljivovica koja je u osnovi ove rakije. Razmislite bar još dvaput: Volite Jeger, a ne volite rakije travarice? "...Nothin' matters, chase that feeling 'til you die..."

                                      Ocena - zlato - 92 od 100 bodova




The Devil Makes Three - Chase the Feeling







20.02.2017.

Kruška ječmenka





Naše iskustvo sa rakijskim zanatom preuzima i ukršta zanatske veštine i finese dva kraja. Zanatsko nasleđe vučemo iz podmajevičkog kraja istočne Semberije i sremačkog kraja duž severnih padina Fruške gore. Ovu "kupažu" iskustava i tehnologija pretočili smo u Ječmenku, rakiju iz domaćinske radinosti od autohtone sorte kruške. Recept za ovu rakiju je jednostavan, ali put do nje pun je izazova. Ima nekoliko krivina koje treba savladati uz pažljivu vožnju kroz pravovremeno sakupljanje, pažljivo otklanjanje peteljki i semene lože, kontrolisanu fermentaciju i blagovremenu destilaciju. Sakupljanje ječmenke počinje kada se žanje ječam, pa otuda i naziv. Početkom jula kruške počinju da otpadaju, a sakupljanje može da traje i tri nedelje.




Male količine zahtevaju manje posude za fermentaciju, mnogo njih. Ukupan rod iz 2015. ovog stabla starog preko 70 godina bio je oko 300 kg, ali zbog selekcionisanja kvalitetnih plodova sveo se na samo 220 kg u kacama. Fermentaciju usred leta bilo je izazovno izvesti i kontrolisati. Destilaciju smo obavili tokom noći, da zbog nižih temperatura sačuvamo njene arome. Ova retka voćka dala je tek nešto više od 11 litara rakije koja nas priseća na radost njenog stvaranja. Nakon optimalnog vremena odležavanja, bistrinu smo uspeli da sačuvamo pažljivim razblaživanjem u nekoliko koraka tokom dva meseca.



Do rakije nežnih nota i prijatne arome stigli smo i zahvaljujući dobrim vremenskim uslovima te godine. Pozni prolećni mrazovi i kišni dani ne idu na ruku nežnim cvetovima ječmenke, pa ni neumornim pčelama. Njeno rano cvetanje i alternativno rađanje svakako da nisu u funkciji ekonomije i prinosa. Međutim, lepote neizvesnosti onoga što nam priroda s vremena na vreme daje kriju u sebi veliku radost otkrivanja njenih tajni.



Za blog Rakija, uglavnom - Robert Laćak, Banoštor