Muzej šljivovice i dunjevača Bojkovčanka

Pisali smo već o ovoj kultnoj destileriji i spominjali više puta da se tamo nalazi i jedini pravi muzej srpske šljivovice. I taj muzej baš kao da potvrđuje rakijski paradoks o kom često pišemo i govorimo. Nadomak Beograda, pod Avalom, u naselju Zuce, ovaj muzej istinski živi i razvija se iz godine u godinu. Svaki put kad odemo, tu je neki novi eksponat, kao da stalna postavka nije dovoljna: dva Ginisova rekorda (najveća ručno duvana staklena flaša na svetu i najveća srpska šajkača), kolekcija fotografija, rakijskih etiketa, pinterskog alata i starih kazana. Pre svega toga, pogledaćete kratak i sigurno jedan od najlepše snimljenih dokumentarnih filmova o Srbiji, gde je na počasno mesto (konačno) stavljena rakija. Moći ćete da vidite kako izgleda starenje rakije kroz godine i to kroz stakleno dno bureta s čije se druge strane probija svetlost, ali i arhivsku kolekciju boca Bojkovčanke iz osamdesetih i devedesetih godina XX veka. Samo se unapred najavite i posetite ovaj jedinstveni muzej.

Pošto smo ranije već pisali o dobijanju rakije od dunje i problemima koji je prate, da odmah pređemo na stvar, odnosno na rakiju. Doduše, ovo je prva „žuta“ ili bolje rečeno  stara dunjevača na našem blogu. Da se destilati od dunje dobro slažu s hrastom, više i nije neka tajna, jer sve je više starih dunjevača na tržištu. Čak i novopridošlice u rakijski svet teško mogu da joj odole, jer mirisom i ukusom ne podseća ni na jednu drugu rakiju. Međutim, nisu sve dunjevače na tržištu baš dobrog kvaliteta. Pored popularnog falsifikovanja, dodavanja aroma i boja u rafinisani alkohol, naiđe se i na pravu, prirodnu i kvalitetnu dunjevaču. Bojkovčanka dunja je predvodnik ove druge grupe rakija.

Dunjevača Bojkovčanka je ozbiljno starila u hrastovim buradima, minimum pet godina. Najmanje toliko vremena je i potrebno da bi se razvio prepoznatljivi buke nastao iz dugogodišnjeg zagrljaja kvalitetnog destilata dunje i hrastovih duga. Jačina je znalački odabrana - 42% alkohola. Uživanje u ovoj rakiji počinje već s dizajnom boce i etikete, nastavlja se preko boje, mirisa i ukusa i lagano se završava u dugotrajnom naknadnom delu ukusa. Na raskošnom mirisu  izdvajaju se rendane dunje za slatko, uz neizbežne orašaste i herbalne note, dok na ukusu već ima tonova citrusa, ali i začina: cimeta i vanile. Jako dobra rakija za prave poštovaoce srpske prepečenice.

                                      Ocena - Velika zlatna - 94 od 100 bodova 

Dar Visova šljivovica

Ovakav tip rakije zaslužuje ozbiljno mesto u organoleptičkoj biografiji rakijske Srbije. Najviše zbog toga što je mesto poštene, svakodnevne kafanske rakije, odavno upražnjeno. Na to mesto došle su, u najboljem slučaju, osrednje rakije sa izraženim manama, a ponekad možete da nabasate i na potpune falsifikate. Ako u pomoć prizovemo škotsko iskustvo, videćemo da je većina svetski poznatih i  popularnih brendova škotskog viskija svoju slavu prvo zadobila na (jeftinijim) blendovima, a tek kasnije na (skupljim) singl maltovima. Jedno bez drugog ne ide. Podrum pića Tim i rakija Dar visova u ovu priču ulaze iz kontre; prvo se na tržištu pojavila izvanredna stara šljivova prepečenica iz 2000. godine, pa je pomalo nezahvalan zadatak uporediti je s ovom, novom, mlađom  „komercijalnom“ rakijom.  

Sortni sastav šljiva koje ulaze u Dar visova (mlađu sestru) je : čačanska lepotica 60%, stenli i crvena ranka po 20%. Destilati koju ulaze u ovu kupažu su starosti do pet godina, a jačina od 44% alkohola je samo plus. Boja ove rakije je svetložuta nijansa starog zlata. 

Miris je isprva blago kiselkast, karakterističan za mlađe rakije od čačanske lepotice i, pre svega, stenlija. Kasnije do izražaja dolazi prepoznatljiv, prijatan i koštičav  ton crvene ranke.   
Ukus podseća na bagremov med, seno, kratkotrajne završnice.S vremenom provedenim u degustacionoj čaši, miris i ukus ove rakije postaju bolji jer se gube note nerakijskih sorti šljiva. Grožđast, patinasto starinski i pomalo slatkast ukus rakije koji se slaže s domaćom crnom kafom. 

Zaključak:  Aperitivna rakija pogodna za konzumaciju preko celog dana i uz kafu. Srbiji je potrebno više ovakvih rakija. Ne zaboravimo da je kupovna moć velike većine naših građana poprilično ograničena, a bolje je da mogu priuštiti barem srpsku šljivovicu srednjeg kvaliteta nego loše kopije drugih jakih pića ili, još gore, rakijske falsifikate. 

                                       Ocena - srebro - 87 od 100 bodova

Ognjena - stara rakija od jabuke

Nema pića koje ima veći potencijal da postane vrhunski proizvod naše rakijske tradicije, a da je više zapostavljen, od rakije od jabuke. Jabuka, pored kruške i šljive, spada u ono voće kojem još nisu potpuno izumrle autohtone varijante, pa je tako u voćnjacima Srbije još moguće naći kolačaru, đulu i đulicu, budimku i senabiju, petrovaču i zelenku. Sve ove stare sorte jabuka, pomešane zajedno, u kljuku ili matičnom soku, daju vrhunski potencijal za nešto što, posle pristojnog odležavanja u hrastovini, postaje sami vrh kvaliteta.

Pića od jabuka poznata su širom sveta i skoro svuda su izborila poštovanje edukovanih ljubitelja jakih alkoholnih pića. Najpoznatiji su francuski kalvados, američki epl-džek i britansko jabukovo vino – sajder. Zanimljivo je reći da su Srbi još u XIX veku proizvodili sajder, odnosno vino od jabuke koje su zvali jabukovac. Ovo piće je bilo naročito popularno u krajevima gde nije bilo grožđa.

Da su naši proizvođači u poslednjih nekoliko godina uvideli mogućnost postizanja vrhunskog kvaliteta od destilata jabuke i jabukovog soka pokazuje i prva mesta, zlatne medalje i pohvale za stare jabukovače. Pored kvaliteta, proizvođači se vise ne stide da rakiju od jabuka ponude kao svoj premium proizvod, kao nešto što nije nastalo iz nužde, već proizvod kojim se destilerija ponosi.

Upravo takva je i jabukovača Ognjena koju proizvodi i neguje destilerija Braća Tomašević iz Prijepolja. Reč je o maloj, porodičnoj firmi, čiji su osnivači i vlasnici braća Vukosav i Miloš Tomašević. Proizvodnja rakije od voća je višedecenijska, moglo bi se čak i reći viševekovna porodična tradicija, jer datira još od kraja XIX veka. Destilerija se nalazi u selu Ivanje nedaleko od Prijepolja, gde se uzgaja i deo voća namenjenog za preradu u rakiju. Tomaševići proizvode kvalitetne i više puta nagrađivane rakije od šljive, dunje, jabuke, kajsije, maline i kruške. U budućnosti ćemo predstaviti još rakija iz ove radionice rakije, ali sada nas pre svega zanima premijum jabukovača.

Ova rakija se proizvodi od starih sorti jabuka, baš kao i što piše u stručnoj literaturi, najbolja rakija se dobija kada se kombinuje više vrsta jabuka, različitih nivoa slasti i kiselosti. Što se načina ukomljavanja tiče, on je tradicionalni, što podrazumeva ukomljavanje samog ploda jabuke, a ne matičnog soka. Destilacija je odrađena perfektno. Rakija je starila u hrastu 5 godina.

Boja: boja zlata

Miris: svež i jasan miris jabuke, nema primesa ničeg gnjilog ili otužnog. Lep miris koji podseća na jabuke iz rerne i kolače na bazi jabuke.

Ukus: prijatna slast na samom početku, čista i sveža. Ukus se razvija vremenom i potrebno je ovu rakiju pustiti da "prodiše". Kompleksniji ukusi javljaju se sa protokom vremena: kruška, vanila, cimet, suva breskva. Prijatan dodir slanoće na samom kraju naknadnog dela ukusa. Nema ničega što štrči, cela aroma je zaokružena a impresije integrisane u celokupni doživljaj.

Zaključak: Jabukovača Ognjena je rakija idealna za početak puta kroz srpske rakije od jabuke. U njoj su vešto spojeni ukusi i mirisi tradicionalnih, seoskih rakija od jabuke i aroma koje poseduje francuski kalvados. 

Ocena - Zlato - 92 0d 100 bodova