Клековача Плазинић

 

 

 

Када се уморимо од пробања различитих нових ракија, већином просечних или макар недовршених, увек се враћамо класицима и провереним вредностима. И велики Миланче Радосављевић поручује у једном од својих хитова „Ако ниси срећу нашла, не дај срцу да ти пати, судбине смо исте драга, љубави се старој врати“. Ето, то је и наш рецепт за ракијско ресетовање, повратак старим љубавима, ракијама због које је и настао блог Ракија, углавном, инспиративним и мистичним. 

Пред нама је једна управо таква ракија, мистична и тајновита, можемо рећи чак езотерична. Права ракија горских вила, клековача подрума професора Милана Плазинића. Одавно је на нашем списку омиљених, одавно желимо нешто да напишемо о њој, са хладнијим временом све је чешће у нашој чаши, па ето прилике за детаљисање о овој клековачи. 

Као што је познато наша клековача није брињевац, дестилат испечен само од ферметисаних бобица клеке. То пиће није карактеристично за нашу земљу, имали смо прилику да га пијемо и не бисмо то искуство понављали (пили смо ми, да не бисте морали ви). Српска ракија клековача је ракија шљивовица у којој се убацује “оплемењивач укуса“ направљен од клеке и ракија различите степенаже.  

Иначе, клековача је једна од првих траварица код Срба. За њена лековита својства зна се вековима, сам плод клеке је био део народне медицине свуда где је живео наш народ још од средњег века. Бобицама клеке приписују се чудотворна својства по људско здравље подједнако у српској манастирској, градској и дворској медицини. У првој српској фармакопедији Хиландарском медицинском кодексу описан је овај плод. Чим се дестилација одомаћила и зашла у народ, људи су почели да га стављају у алкохол, прво у меку, потом у љуту ракију. 

И ова клековача коју данас представљамо прави се на стари и много пута проверен начин. Бобице се стављају у јаку препеченицу од преко 60% алкохола која се прави од неке од доступнијих сорти шљива, најчешће стенлеја или чачанских хибрида да би се добио мацерат. Остави се на сунцу четрдесет дана као што су то радили и наши стари правећи траварице и ораховаче. Потом се мацерат оцеди и сједини са старим, или како професор Плазинић сјајно каже, оствареним ракијама из његовог подрума. Оним које се праве само од аутохтоних сорти шљиве, црвена ранка и драгачица. Ракија потом одлежава неколико месеци, да се шљивовица и мацерат упознају и заволе, па се потом ради хладна стабилизација и филтрација. Ово је неопходно да би се ракија избистрила, да се одвоје остаци бобица и опиљци од храстовог бурета који су се можда задржали у старим ракијама. Тада је пиће спремно за флаширање и конзумацију. 

 

Боја: боја махагони дрвета са тамно зеленим одсјајем када се проврти у чаши. 

Мирис: мирис је очаравајући, ненападан, сложен и постојан. Тек отворена тегла пекмеза од шљива, смола, топљена чоколада, мед од борових иглица.

Укус: благ укус клеке, ништа вулгарно и ништа медицинско. Зачини, тимијан, анис и благи додир цимета. Штапићи ваниле, црна чоколада, нар, а у даљини љутина халапењо паприке. Празна чаша мирише на зреле шљиве, а мирис клеке се удаљава. Цела атмосфера је егзотично/планинска.    

Закључак: ова ракија је прави раритет међу клековачама, сјајан пример споја занатске вештине, идеалног поднебља и традиције. Ову ракију је најбоље пити саму из дегустационе чаше, а може се упарити са неком висококвалитетном кафом из егзотичних предела. Ми смо правили и својеврсни коктел купажирајући је са неким архивским ракијама двоцифрене старости и добили смо савршенство. 

  

Оцена - злато - 91 од 100 бодова 

Шљивовица Орден

  

 

 

Данас је пред нама шљивовица познате винске куће Винокалем из Велике Дренове код Трстеника. Сјајна винска кућа позната по својој богатој винској и традицији производње садних калемова. Иначе, као што је и познато, цео трстенички крај некада је био европско седиште калемарства. Још од краја 19. века у овом делу Србије развија се калемарски занат, а села садашње трстеничке општине почињу да живе и развијају се захваљујући овој вештини коју су домаћини и домаћице овог краја развили до савршенства. Некада се калемило ручно, познатим калемарским ножићем, који је отхранио и отшколовао генерације људи из расинског краја. Данас већину посла раде машине. 

Винокалем је фирма која производи добра вина, позната по одличном односу цене и квалитета. Људи који раде у њој су крајње посвећени, власници су одлучни да се добро име ове винарије очува и да за њу чује што више људи. Винске етикете прецизно су распоређене у три ценовна ранга, од основних варијанти, преко буџетских вина до врхунских винских производа. Оно што је сјајно је, да без обзира на цену, купац увек добије више квалитета него што је дао новца.  

Ипак, ово је блог о ракији а не вину, овде нас пре свега занима квалитет ракија које производи фирма Винокалем. Наравно, увек када крећемо са представљањем дестилерије крећемо од њене личне карте, шљивовице, с тим да ова фирма производи и лозу, виљамовку, кајсију и дуњу. Иначе, све је већа гужва у „ракијском шеснаестерцу“ откад све више винара улази у посао са дестилатима. Све је више ракија, коњака, ликера. Винари вешто користе своју тржишну позицију да промовишу и своје дестилате, употребљавају своје искуство у области маркетинга да убеде потрошаче да дају шансу и њиховим „жестинама“. Све је то легитимно док се год производи квалитет. Конкуренција ракијашима може само да помогне да буду бољи и агилнији. 

Ракија Орден је купажа више сорти шљива, стенлеја, чачански сорти, а има и моравке, старе српске сорте, у траговима. Рађена је на модерним казанима са колонама. Рекламира се уз текст који често сусрећемо код описа ракија из наше земље, а који гласи: Произведена од најфинијих дестилата шљиве, брижљиво однегована вишегодишњим одлежавањем у домаћим храствовим барицима. Ћилибарно жуте боје, нежног префињеног мириса са фином храстовом завршницом, складно пуног укуса, изражених џемастих нота, пријатно избалансираног укуса, дуге трајности. Иначе, овакве текстове који представљају гомилу фраза и ништа не објашњавају потрошачу, треба избегавати, они припадају ракијској прошлости Србије.

Боја је тамно браон, што указује на то да је ракија старија него што јесте, а после првог гутљаја јасно је да је дорађивана и појачавана. 

Мирис: помало нападан на самом почетку, после се смирује и заокружује. Ванила, вишња, мирис лековитих трава са дна шерпе пошто оцедимо чај. Помало удаљен мирис сирупа против кашља с једном задршком у наступу. На самом крају благи и збуњујући додир лозе?

Укус: доста сладак, шербетаст. Прве импресије су да је ракија млада и, како се то популарно каже, да је дорађивана. Турски колачи, суво грожђе, цитруси и шербет. Укус је "укуван" и траје јако кратко, а у устима не остаје готово ништа. Брзо се заборави укус. Када ракија мало одстоји све се поправи и импресије се побољшају за један праг. После десетак минута имамо утисак да је пред нама солидна кафанска ракија, али то је највише што овај дестилат може да да. 

Закључак: купили смо ову ракију са унутрашњим осећајем да „желимо да нам се свиди“. Много волимо цео тај крај између Краљева и Крушевца. Овај део Србије који још увек чека свог ракијског представника и неког ко би га отргао од предрасуда да вински региони Србије не праве врхунску ракију. Такође, знајући квалитет вина надали смо се да ћемо добити квалитет више за цену коју ова ракија има, а она је око 1000 динара. На жалост, Винокалем није частио квалитетом платежно слабије стојеће грађане. Ова ракија није лоша, али није нешто што бисмо купили поново и није нешто за чим би се родила жеља. Производња ракије има доста тајни и доста мистике коју винари тек треба да открију. На крају, овај Орден није Обилића медаља нити Карађорђева звезда, више је значка за примерног војника.  

  

Оцена - бронза - 79 од 100 бодова