Алба – воћна ракија од шљива

 

 

Главни аргумент у прилог српске ракије, када желимо да је упоредимо са светским пићима је чињеница да су страна пића, коњак, виски, бурбон, пре свега производи старења у храстовим бурадима и да скоро целокупни свој органолептички квалитет дугују храсту. Да је то тако говоре нам и погрдни називи за бистре, безбојне дестилате којима се често часте безбојне варијанте познатих пића. Када бурбон тек изађе из дестилационог апарата зову га white dog (бели пас), а безбојни виски је white mule (бела мазга). И стварно, не можемо много очекивати од сирових житних дестилата када је у питању органолептика.

Наша шљивовица је потпуна супротност, то је дестилат воћа прве класе, и већ на самом свом почетку, одмах након дестилације, има карактеристичан укус и мирис. Још када препеченица прође стабилизацију од неколико месеци, то је већ пиће за свако поштовање.

 

 

Данас је пред нама безбојна шљивова препеченица Алба коју производи дестилерија Ток на Гочу. Занимљива ракија коју смо први пут пробали на винско-ракијском фестивалу у Белом двору на Дедињу у јуну прошле године. Занимљиво је поменути да се њен раскошни квалитет видео и осетио и поред крајње неповољних услова за дегустацију који су владали на поменутом фестивалу. Висока температура, висока влажност, неохлађени узорци, дегустација испод сунцобрана. Овакви услови би од сваке ракије направили непривлачно пиће, међутим, не и од беле шљивовице Алба. Одмах се видело да је краси врхунски потенцијал и слојевитост мириса и укуса. Када смо је пробали поново, у повољнијим условима, била је још боља.

Ракија долази из познате дестилерије, што улива додатно поверење да се ради о врхунском производу. Породица Урошевић, власници дестилерије Ток, чине један од кључних потпорних зидова српске ракијске сцене. Можемо их слободно назвати српским Раселовима. Оно што је Џими Расел, за амерички бурбон, то је Љуба Урошевић за српску ракију, ако Џимија Расела зову Буда бурбона (The Buddha of Bourbon), то значи да Србија има свог Буду шљивовице. Љубин потпис је, иначе, и на етикети ове ракије.

 

 

Боја: ракија је потпуно бистра и чиста.

Мирис: веома комплексан за бистру ракију, цитрусан, свеж и озонски. Утисак чистоте планинског извора, додир четинара и мириса влажне маховине. Суптилно се појављује мирис кајсија и ситних шљива.

Укус: благ и баршунаст, меког наступа и финиша. Подсећа на беле ракије од шљиве пожегаче из планинских воћњака иако је ово дестилат од сто посто чачанске лепотице. Зачини и мало бибера. На финишу благ укус киселкастих јабука и трњине. После десетак секунди укус слатког од шљиве. Пријатна ракија за пијење, стабилна и има укус који улива поверење да можете да попијете и више од једне чашице.

Закључак: Пред нама је ракија од хибридне шљиве чачанска лепотица, добијена је двоструком дестилацијом на бакарним казанима. Ферментација је била анаеробна, што значи без кисеоника и мешања с спољашњим ваздухом. Поред тога што је ово одлична ракија, сматрамо да је и добар тржишни потез. Наиме, с развојем ракијске сцене јавља се потреба за безбојном ракијом која може да послужи и као занимљива основа за коктеле и мешана пића. Алба се уклапа и у ову лепезу. Такође, постоји једна група конзумената која искључиво пије безбојне ракије, њима се ракијска сцена легалних произвођача није у довољној мери обраћала. Овим производом поштоваоци ове ракијске традиције добијају проверен, квалитетан и лепо упакован производ. Узимајући све у обзир, предвиђамо успех и светлу будућност шљивовој препеченици Алба.

(Фотографије: Данило Маловић)

 

 

Оцена: злато - 91 од 100 бодова

Плазинић шљивовица 15 (црна етикета)

 

 

Добродошли на блог Ракија, углавном - место где можете наћи ракије преточене у речи и фотографије. Добро, мало више преточене у текстове, и то поприлично личне, а мора се признати, и аналитичне. Стога кад год се неко посвети да произведе квалитетну ракију и ми се посветимо да ту ракију пробамо и представимо вам је на нашим страницама и друштвеним мрежама. Пред нама је трећа по реду ракија коју смо дегустирали у сад већ чувеном и гледаном гостовању код инспиративног Галеба Никачевића и његовом подкасту Агеласт. Ракија је шљивова препеченица која долази из подрума Воћних ракија Плазинић. У препознатљивој и лепој боци од пола литра налази се најмање 15 година стара купажа ракијских сорти: пожегача 75%, затим драгачица 15% и црвена ранка 10%. Пожегача (маџарка, плавка) је кичма ове мешавине и ту је да јој обезбеди укусност и карактер, a драгачица (округлица, ранцов) даје шарм свакој шљивовици Плазинић и онај неизбежан и препознатљив печат поднебља, а то је чачански крај и побрђе око планине Јелице. Црвена ранка (шумадинка, деросавка) као својеврстан зачин заокружује ову купажу и даје јој прави, српски ракијски профил.

 

Боја: златножута, карактеристична за ову старост.

Мирис: Суве смокве, зрело жуто и црвено воће, слатко од младих ораха. Шљиве из породице црвене ранке: драгачица и дреновка, као и џем од шипурка. Храст није пренаглашен, као ни ванилински комплекс. Мирис се развија како време пролази.

Укус: Ова варијанта петнаестице Плазинић најбоље се понаша после неког времена проведеног у чаши. Сама ракија није сирупаста и густа, чиста је и сувља од друге две варијанте (плава и црвена), а арома као да је „пресована“, концентрована. Сува и готово слана на накнадном делу укуса, толико тога се дешава, а све је истовремено пријатно, допадљиво и квалитетно укомпоновано. Зачинско биље, помало нане и аниса, ненаметљиви цитруси. Киселкаста и пријатно горка, сува и зачинска, али ништа не штрчи, већ је у питању савршен „arrival“. На крају вишње и црна чоколада. Воденаста ракија, али не и разблажена (45%), изразито питка, а са јаким карактером. Празна чаша мирише искључиво на добре, зреле и суве шљиве. Занимљива и заиста посебна купажа.

Иначе, црна петнаестица је ракија којој од све три највише прија одмарање у чаши. Даје потпуно различите импресије кроз време; после десет минута, пола сата, па и дуже – добијате различите импресије у чаши. Ја сам ову ракију (једну чашу запремине 170 милилитара са око 30 милилитра сипане ракије) дегустирао око 45 минута. Смењивале су се ароме шљиве, преко цветова, сувих смокава, слаткоће до минералне, суве импресије. Путовање кроз ароме обележено сјајном ракијском хармонијом. Као велики биг бенд где сви свирају врхунски и ниједан музичар не штрчи. То је црна петнаестица Плазинић.

 

Оцена - велика златна - 95 од 100 бодова 

 

 

Стара Песма 18

 

 

Ракија, углавном и ми с њом, волимо да путујемо. Путовање кроз време (и то уназад) омиљена је тема на нашем блогу, а то заправо значи да се, док пијемо неку стару ракију, барем у мислима транспортујемо у  то прошло време, кад је стабала шљива било више, кад се није журило и кад се другачије у животу уживало. И опет та кључна реч – време. За ракију која је пред нама, а то је пунолетна Стара песма треба одвојити озбиљно време, ваља јој се посветити. Претпремијера Старе песме 18 била је крајем октобра у седишту дестилерије у Бајиној Башти, а права премијера децембра месеца, у оквиру фестивала Distillery masters у београдском Хајату, симболично тачно у 18 часова. Моћна храстова кутија, сирова и рустикална, начињена од истог храстовог дрвета који би се користило за бурад. (На слици је варијанта израђена од ораховог дрвета.) Јачина је 40% алкохола, а несвакидашња боца обележена бројем 0010 има запремину од стандардних 700 милилитара.

 

Боја: Тамна нијанса ћилибара, боја старих коњака, махагони дрвета.

Мирис: Топли колач од урми, варнице цимета, тамни мед од борових иглица, зелени орах, пчелињи восак и јаки карамел од квалитетног тршчаног шећера. Због дугогодишњег старења без освежавања новом ракијом, Стара песма 18 помало подсећа на карипске румове.

Укус: Пријатна астригенца као последица зналачки обављеног старења. Киселине лепо упаковане, кумаринска једињења из храста додају импресију сувог сена и цимета. Упутно је узимати мале гутљаје, јер укус је интензиван и траје. Ванилице, корпица са сувим шљивама, орасима и сувим смоквама. Четинари и храстови, ванилински комплекс, а изнад свега шљива пожегача. Буке је укроћен, а у њему поднебље у чаши. Тара и Дрина, све је ту.  Финиш сув и дуготрајан. У празној чаши - чиста шљива.

 

Закључак: Стара песма 18 купажа је ракија из четири храстових буради различите запремине. Њена вредност, поред неупитне старости, огледа се и у томе што она представља оно најбоље што је ова дестилерија произвела 2004. године, а потом и ону преосталу количину, након огромних губитака услед сазревања. Видећемо како ће се сложити с неком добром цигаром, засигурно биће то јако леп спој. Што се значаја за ракијску сцену тиче, ова ракија покреће једну нову категорију. Она има праву колекционарску вредност, односно тек ће је имати. Што треба нагласити, иако је у питању ограничена серија од хиљаду боца, осамнаестица ће и у будућности излазити из ове дестилерије. Биће онда интересантно упоредити комплексне ароме између рода 2004. и рецимо 2008. године. О томе, кад дође време. До тада, путовање се наставља.

 

Оцена - Велика златна - 95 од 100 бодова