Баштина 7

 

 

Баштина 7 је шљивова препеченица стара седам година, јачине 43% алкохола, а појавила се на тржишту 2019. године. И заиста, то је онај дестилат произведен 2012. године који смо имали прилике да пробамо док је још био у јаслицама, затим током школовања, а може се рећи да је данас постао прави средњошколски матурант. Ограничена серија од 900 боца напуњених ракијом из само два бурета начињених од српског храста, запремине 500 литара. Дизајн боце и етикете међу најлепшим је на тржишту, а коришћено је ћирилично писмо. 

 

Боја старог злата, тамносмеђе нијансе.

Мирис је смиренији од претходнице (Баштина 1858), хармоничнији и мање интензиван. Четинари прелазе у кедровину, шумско биље у агруме, а слана ванила обећава и чека нас и на укусу.

Укус је такође смиренији, заокруженији, али не потпуно - може ова ракија још да стари,  а надамо се да се то управо и дешава у ББ Клековачи. Финиш је сувљи, храст, ђумбир и суве шљиве с мало цимета у позадини. Празна чаша дуго мирише на трновачу и пожегачу.

Озбиљна ракија, у коју је уложено време и пажња, па тако и треба уживати у њој. И како је она старила, сазревали смо и ми. У овом случају, испоставило се да не мора да значи да је 45% увек боље од 43% само зато што више алкохола носи више ароме. Овде је, изгледа, технолошки поступак ишао линијом: што је ракија старија, мања јој је јачина потребна. Оно што је важно у вези с овом ракијом је то што је заиста „строго ограничена серија“, а још важније је то да Баштина 7 представља своје поднебље и локалне ракијске сорте шљива у најбољем сјају. Да се вратим на метафору с почетка текста о школовању дестилата - волели бисмо да видимо какав ће овај матурант бити кад заврши и високе школе!

 

Оцена - Злато - 92 од 100 бодова 

 

Коло-Ра шљивовице

 

 

Још једна занимљива хоби дестилерија коју желимо да представимо је и ракијарница Николе Мајсторовића из Борче. Борча већ постаје озбиљна ракијска дестинација и место где се убрзано развија покрет урбаних дестилерија. Никола производи ракије од разног воћа, експериментише са одлежавањем, прави добру шљиву и занимљиву барик лозу. Каже да његова ракија нема конкретно географско порекло, већ је њено географско порекло је настало из љубави и да не прави бизнис већ да жели да остави квалитет генерацијама које долазе. Иначе, Николина породица покренула је и бренд здравих производа Зрно Ра, прву пекару потпуно посних производа у нашој земљи. Тако да је прецизност, традиција и брига о здрављу нешто што одликује ове вредне људе. Читав њихов рад проткан је древношћу, па чак и мистиком. Ракије се зову Коло Ра, а у грбу је је симбол коловрат. Коловрат је главни симбол религије старих Словена који представља бескрајни циклус настајања и нестајања. Такође, Коловрат се повезује и представља Бога Сварога, створитеља свега на небу и земљи по старим Словенима. Коловрат може да има 4, 6 или 8 кракова. У случају коловрата са осам кракова, он представља број мушких богова: Дајбог, Перун, Стрибог, Велес, Триглав и Световид, Јаровид и Црнобог. Толико о словенском пантенону, да видимо какве су ракије.

 

 

Ми смо пробали три шљивовице из ове ракијарнице, може се рећи да смо добили специјални комплет од три боце ракије из породичних резерви, плаву, црну и црвену етикету. Црвена етикета је чиста пожегача без енологије из 2011. године, плава је ранка 80% пожегача 20% из 2013. године, а црна је пожегача 40%, чачанска лепотица 30%, чачанска родна 20% из 2019. године. 

Црвена: ово је најпиткија ракија од све три дегустиране, класичан „бурбон“ профил у стилу Илије Рудића. Цимет, карамела, ванила, дуван. Лепа и хармонична шљивовица, за љубитеље оваквог типа дефинитивно „must have“. Оцена - Злато 90 од 100 бодова

Плава: ова купажа пожегаче и ранке нам се највише допала, сјајно одрађена, хармонична и слојевита ракија. На мирису босиљак, дуван и мента, а после ванила, ораси. Сипати у дегустациону чашу и потрага за аромама може да почне. Оцена - Злато 91 од 100 бодова 

Црна: рекао бих да је ово ракија за сваки дан, одлична уз кафу, може да се пије и из малих чаша. Типична ракија од чачанских сорти, слаткаста, питка и пријатна. Ружа, мед, марципан. Лепо урађена купажа. Оцена - Сребро 85 од 100 бодова 

Закључак: Никола Мајсторовић је на почетку градње свог ракијског имена, ми препоручујемо да се пробају његове ракије са пажњом и посвећеношћу, јер су тако и настајале.

 

Милојева лоза

 

У наредних неколико рецензија представићемо публици неколико изванредних хоби произвођача на које смо налетели током наших посета ракијским фестивалима. Неки од ових талената су у процесу регистрације својих дестилерија, неки су регистровани као пољопривредна газдинства и ове наше приче о њима подстицај су за њихов изузетан рад. Данас је пред нама Милојева ракија од грожђа, сада већ чувена Милојева лоза. Добитница је награда на Новосадском сајму, награђивана је на фестивалу Ракија и ракијаши из Панчева, победница је фестивала у Осечини, служи као пример за квалитетну српску лозу произведену у складу са стандардима (али и укусима) највећих ракијских ауторитета у Србији. Ову ракију производи Дејан Милојевић из шумадијског села Јагњило у општини Младеновац. Од кад се појавио на ракијској сцени ниже успехе и награде, не да се не приметити када дође у „варошком оделу“ и шајкачом, одевном комбинацијом која је била омиљена међу српским крупним сељацима, популарним „газдама“ у периоду између два рата. Његова ракијарница није велика, производи се квалитетно, али у малим количинама. Лоза која је пред нама испечена је од сто посто грожђа сорте хамбург, произведена је 2018. године, сипана је у лепу боцу од пола литра. Да видимо шта је у боци Милојеве лозе и због чега нам се свидела. 

Боја: ракија је бистра и прозирна, нема замућења нити било чега шта „плива“ по ракији. Мирис: веома пријатан цитрусан и свеж. Благе и пријатне киселине на почетку, после бело вино, зелена крушка, лимета. Хармоничан и комплексан, охрабрује вас да помиришите неколико пута и одложите пијење на неколико минута. Укус је изузетано пријатан на почетку, посебно за неког ко очекује „удар“ алкохола или првенчаних једињења. На почетку осетите сласт мускатних сорти, али не претерано, ова лоза није преслатка и не иде у отужност. Затим кристалан наступ лимуна, додир црвене хавајске соли која настаје комбинацијом морске соли са вулканском глином и има ароме орашастих плодова у себи. Треба имати стрпљења с овом лозом, није за агресивно пијење уз киселу воду. Закључак: Лоза је најзапостављенија ракија на тржишту Србије, ракија у коју се људи најмање разумеју и према којој имају предрасуде. Имали смо их и ми, сама чињеница да је Милојева лоза тек друга оваква ракија рецензирана на нашем Блогу, који постоји седам година, довољно говори. Предрасуде су пре свега настале из чињенице да је термин лоза превише дуго везиван за лошу и непријатну основну верзију лозе коју производи компанија и фабрика алкохола Плантаже из Подгорице. Време је да заборавимо на овај укус препун трулежи и мириса џибре и откријемо благе и комплексне ароме ракије од грожђа. Милојева лоза одличан је путоказ куда би тај нови грожђани идентитет требало да иде. 

 

 

Оцена - Злато - 91 од 100 бодова

Горда дуња

 

Дуњевача Горда, посебна је ракија по много чему. У потрази за дуњама, људи који стоје иза Горде, стигли су до Зајечарског округа, обронака планине Дели Јован и села Мала Јасикова. У тамошњим дуњарницима, плодови стижу релативно касно, тек почетком новембра. Горда дуња је уз то и моносортна ракија добијена од лесковачке дуње, сорте без премца за прераду у ракију. Из поступка за добијање издвојићемо да се ради млевење плодова, топли поступак без кувања,  дакле уз коришћење топле воде и ензима. Дестилација је обављена на апарату с колонама, уз дискретно коришћење подова. 

 

 

Поступак добијања коначног производа се и након дестилације разликује од сличних ракија на тржишту. Вероватно кренувши од идеје да безбојне ракије од дуње потрошачи слабије траже, тим Горде је јако дуго испробавао различите купаже неколико старених дестилата. Ракија коју имамо у боци, јачине 40%, заправо је мешавина исте ракије, али из три суда: трећину чини безбојна ракија од дуње, другу трећину иста ракија која је сазревала у храстовим бурадима од 500 литара, а трећи део чини дуњевача која је провела неко време у правим барик бурадима запремине 225 литара. На папиру, требало би да оваква ракија заокружује обе стране спектра укуса: свежину беле дуње и заносни буке дуњеваче из храста. Па да видимо.

Мирис на самом почетку подсећа на рендане дуње, тачније слатко од дуња с орасима и мало лимуна. Слатко од дуња за мене представља драгоцено сећање из детињства, јер спаја два укуса која волим: дуње и орахе.

Укус прати арому, минералан је и пријатно слатко-кисео. Дискретан дим, ванила и мед, као и нешто зачина. Баш као и права воћка - дуња, води нас кроз ону пријатну горчину и трпкост, не губећи свежину овог префињеног воћа. Нема сумње, колонска дестилација овде је одрадила добар посао, ишчистила је сортну арому. 

Горда је, након своје шљивовице, која је, кад се појавила, била нешто ново на тржишту, поново направила искорак. Купажа безбојне дуњеваче са старом дала је јединствени резултат, а то је производ који је задржао деликатну и карактеристичну арому дуње (коју би барик буре можда и „затворило“)  захваљујући уделу ракије одлежале у иноксу (који ју је „отворио“). Ово нас доводи до закључка да дуњевачу Горда можете попити као аперитив, али и као класичан дижестив уз традиционалне ситне колаче. Све похвале.

Оцена - Злато - 90 од 100 бодова