09.02.2018.

Rakije Dragića Gajovića




Bili smo umorni. Četiri meseca posla bez prave pauze, a bliži se kraj godine. Ilija je od jutra ćutao, a ja sam pio kratki espreso, nadajući se da će zimski dan barem malo da se razvedri. Nedostajala nam je injekcija nečeg dobrog, neka nada da ćemo imati o čemu da pišemo ili bar pričamo, ne samo danas, već i narednih dana. Dosta smo rakija probali, ali kod ovog domaćina nismo bili zajedno, već sam ja svraćao nekoliko puta, u prolazu. Pozvao sam D.G. telefonom da vidim da li je rad gostima, a on je odgovorio kratko: Radimo prepek, ako si na putu, svrati da probaš rakiju iz 1978! Biće ovo lep dan, pomislili smo i krenuli put Gruže. I tamo gore, u Guberevcu, tmurno decembarsko prepodne pretvorilo se u sunčan zimski dan, dan koji vredi provesti u Šumadiji.



Još niste čuli za rakije Dragića Gajovića? Sasvim je očekivano da niste, jer ovaj rakijaš još uvek nema registrovan podrum za proizvodnju rakije, ali nagrade osvojene za kvalitet rakije ima.  Odrastao pored kazana, ovaj domaćin osvojio je laskavo  treće mesto, pehar i veliku zlatnu medalju na Sajmu šljiva u Osečini, 2016. godine. Njegova prepečenica iz 2006, osvojila je 18.81 bod. Na XI Međunarodnom ocenjivanju vina i rakija 2015. godine u Topoli, šljivova prepečenica Dragića Gajovića iz 1995. osvojila je 18,90 bodova. Dragić je i apsolutni pobednik četvrte Gledićke rakijade, održane 2014. godine. Velika zlatna medalja biće mu uručena i 14. februara u Aranđelovcu na ocenjivanju u organizaciji udruženja ljubitelja vinograda i voćnjaka „Srce Šumadije“. 




Otkad zna za sebe, Dragić peče rakiju od autohtonih rakijskih sorti šljiva. Pored starih zasada, ovog proleća, u jednom od Dragićevih voćnjaka, procvetaće oko 120 stabala madžarke, crvene ranke, ranice i crnošljive  i to u osmoj godini starosti. Može li se danas nešto više tražiti? Obišli smo na kratko voćnjake, među njima i par hektara mladog zasada čačanske lepotice, koja će na 320 metara nadmorske visine, u ruži vetrova koji fijuču između Kotlenika i Gledićkih planina, sigurno dati dobar rakijski rod. 



Posle nekoliko sati degustiranja i razgovora pored kazana, kupažirali smo tri šljivove prepečenice od 2010. do 1978. godišta. Namerno idemo od mlađe ka starijoj, a ne obrnuto, jer ko je pre četrdeset godina znao šta će biti s tom rakijom i koliko će ona potrajati?  Rakiju treba negovati, a u podrumima Dragića Gajovića postoje takve rakije čiji će mali udeo s lakoćom moći da oplemeni buduće pobedničke kupaže.
Na mirisu preovlađuje crvena ranka – šumadinka i baš nje u ovoj kupaži ima najviše, jer je beli hrast kitnjak dao neophodnu prirodnu vanilu. Madžarka je tu sa oko 20% samo da zaokruži mirisnu komponentu. Miris ove rakije zaista je neuporediv.


Najkraći opis ukusa kupaže koju smo napravili, i nakon mesec dana degustirali, bio bi ukus koji zaokružuje sve ukuse. U ovako starim pićima možemo da osetimo i taj peti osnovni ukus, famozni umami  koji kod rakija pre označava kvalitet nego ukus. U ovoj kupaži, umami označava kompleksnu aromu najstarije rakije nastalu višedecenijskom oksidacijom rakije u hrastovom buretu, onu omekšalu gorčinu tanina spojenu sa orašastim plodovima, topljenim maslacom i sušenom voću. Moka, slani karamel, tiramisu, a posle svega na nepcu ostaje ukus, kao kad pojedete tvrdu, autohtonu suvu šljivu, pa posle ne biste još dugo da bacite košticu. Nakon popijenog gutljaja impresija se kreće od naslaganih ogrevnih drva, pored kojih je bačva sa mekom rakijom, zatim sledi čitava lepeza šljive: od cveta do prepečenice, a sve starinsko - i kljuk i kompot. Svih 360° točka ukusa šljivovice, a ništa ne štrči, već vlada vrhunski balans i harmonijaPravo je pitanje je kuda dalje može da ide srpska šljivovica?

                                  Ocena - velika zlatna - 97 od 100 bodova







01.01.2018.

Srećna Nova 2018!



Kako ste nam, dragi naši rakijaši? Kad kažemo rakijaši, mislimo na sve vas: ljubitelje, proizvođače i poznavaoce rakije! Nešto je izgleda krenulo da se menja. Stara godina je još uvek aktuelna: rakijski kazani se nisu ni ohladili, prepečenice se tek stabilizuju, a utisci rakijske 2017. polako se sležu...  Poslednja dva meseca godine obeležili su, gotovo pa svakog vikenda poneki, rakijski (ili vinsko/rakijski) događaji. Sezonu je otvorio Novembar vino fest u Ziri, gde su učestvovale mnoge destilerije, zatim prvi Rakija Jam u okviru Wine Jam: terroirs u hotelu Radisson old blu mill. Odabrani rakijaši i radionica sa degustacijom iz Riedel čaša za konjak, samo kad se setimo...
Prvog decembarskog vikenda održan je Distillery masters (prvi takav događaj na marginama Salona vina u Hajatu) i kao kruna, pred Novu godinu - šesti po redu Festival srpske rakije u Ziri (možda je neko od vas bio na radionici „Staro voće za novo doba“?)




Za rakiju 2017. godine odabrali smo Sveticu. Dovoljno stara, ozbiljna rakija,  proizvedena taman tako da ne zabrine ni nas ljubitelje starih sorti šljiva, niti one koji veruju da je čačanska rodna dostojna i jedina moguća zamenica požegače. Savršen odnos cene i kvaliteta i primer svima onima koji nemaju veru da rade pošteno i predano, jer kvalitet će sigurno da dobije svoje zasluženo mesto. Destilerija koja je na nas ostavila najjači utisak nalazi se u malom mestu Premeća, gde nastaju rakije vrhunskog kvaliteta, a to je porodični podrum Plazinić. Ekstra šljivovica stara 15 godina? Može!



Najprijatnije iznenađenje protekle godine bila je šljivova prepečenica „black editions“ Rakije iz Rakije. Stigla je u pravo vreme, baš kad smo poželeli rakiju odličnog kvaliteta, dovoljno, ali i ne previše staru, idealnu za pijuckanje u svako doba dana. Ove godine pojaviće se i jabukova prepečenica iz Rakije, proizvedena po uzoru na francuski kalvados. Probali smo je premijerno na radionici „Crvena ranka i rakijski bonton“ održanoj u Kraljevu, krajem decembra 2017. Zaista izvrsno piće u kojem možete da osetite lepezu aroma, od hrasta do voćnih kiselina.

Među vredne novitete u protekloj godini svakako spada i šljivova prepečenica Stara pesma 12, kao ekskluzivna, ali i očekivana naslednica njihove petice i sedmice. Međutim, neka od pravih rakijskih iznenađenja ugledaće svetlost rakijske scene početkom ove godine, a mi smo imali privilegiju da ih probamo na prvom Distillery Masters događaju u beogradskom Hajatu. To su nove rakije destilerije BB Klekovača (kupinovača i stara šljivovica), kao i izvanredne arhivske šljivove prepečenice destilerije Tok.


Kruna našeg rada, pored bloga i BRK-a, je i dugo očekivana knjiga o rakiji koju su napisali Ilija Malović, Zoran Radoman  i Vladimir Dulović. Probajte da se setite kada je Srbija poslednji put dobila knjigu o sebi, jednostavnog naslova, zapravo od samo jedne reči?
R A K I J A konačno dobija svoju monografiju, svoju istoriju i svoj pasoš za budućnost. Sa preko 400 fotografija, tvrdog poveza i savremenog dizajna, knjiga Rakija nije napisana iz fotelje; nastala je kao plod višegodišnjeg terenskog rada, razgovora i istraživanja ali, naravno i inspirativnih degustacija najboljih rakija iz Srbije. Pročitajte pitke priče o starom i novom voću i dobijanju rakija od njega, male tajne rakijaša, zaboravljene anegdote iz naroda, prikaz odabranih destilerija i još mnogo toga...

I na kraju, jedno obećanje. Potrudićemo se da u 2018. prvenstveno pišemo o rakijama registrovanih proizvođača, s tim što prednost imaju rakije od starih i autohtonih sorti voća, kao i rakije s jasno naznačenim godinama starenja. Spremamo neke nove posete, putopisne priče, a obećavamo još jedno iznenađenje: rakiju  koja je dobila 97/100 bodova! Spremni za još jednu godinu druženja sa nama? Tako smo i mislili... Uzdravlje!

 

Rakija, uglavnom


06.12.2017.

Rakija iz rakije - black editions



Do sada sam imao samo jedan jedini problem sa Rakijom iz Rakije. Poželeo sam da, pored standardne varijante, probam neku malo stariju šljivovicu iz ove destilerije. Međutim, nije bilo ni naznake da će se pojaviti neka takva rakija pod simbolom R² i taman što sam ostavio svaku nadu za sobom... pojavljuje se se ovo izdanje i to kakvo – black editions. Možda ovo "black" ne bi ni trebalo prevoditi na naš jezik, jer bolje zvuči ovako kad odzvanja u tonovima premium viskija. Ova rakija i jeste premium kategorije. Možda ne toliko po godinama starenja (sedam), ali sigurno po kvalitetu i prepoznatljivom aromatskom pečatu koji ova destilerija ima. Serija je zaista ograničena, jer ukupno je napunjeno tačno 100 boca, a mi smo za degustaciju dobili drugu po redu. Prva je otišla kumu vlasnika destilerije.    
Boca zapremine pola litra sadrži kupažu crvene ranke i požegače u odnosu 80:20. Sve šljive su ručno sakuplјane; ono što je za rakiju ide na jednu stranu, a ono što nije – završilo je kao poslastica prasićima u voćnjaku. Alkoholno vrenje je obavljeno u drvenim kacama, na prirodan način, bez kvasaca i enzima, kako se to nekad radilo. I to se oseća u rakiji, ona to ume lepo da vrati. Sledi jedan zanimljiv detalj. Pre nego što će se spojiti sa požegačom, meka rakija od crvene ranke dremala je u buradima desetak godina. Čekalo se da osetljiva požegača dobro rodi, a te 2010. godine je baš dobro rodila. Novo hrastovo bure, u kome je ova rakija sazrevala, je zapremine 100 litara, pristojno, školski ovinjeno. Rezultat?

 

Miris: palo zrelo voće, pre svega šljive, med, breskve i mušmule. Izrazito prijatan i opojan miris.
Ukus: Medno saće, matični mleč, lešnici i žuto voće. Orašasti plodovi u livadskom medu. Iznad svega, tu je prijatna voćna kiselost i floralnost da nas podseti šta zapravo pijete, a to je kvalitetna srpska šljivovica. Balans slatkoće i kiselosti koji traje li, traje...   
Zaključak: Uz dosta iskustva, ovakvu rakiju, jednostavno konstatujete kao visok kvalitet. Gledić u svom najboljem izdanju, a mi nismo skoro pili pitkiju rakiju jačine 45%. Aftertaste dolazi u talasima, nije ravna linija kao kod nekih jednodimenzionalnih rakija. Možda smo malo razmaženi, ali za nas je ovo savršena rakija za preko celog dana. Može pre, može i posle jela, uz kafu, a čini se idealnom za rane zimske večeri, da nas podseti na plodove leta i ono što smo od njih dobili tokom jedne davne jeseni.  

                                      Ocena - Velika zlatna - 93 od 100 bodova