06.10.2019.

Krstašica rakija od šljive



Kad je o ukusu reč, uporedne degustacije  su veoma važne, ako ne i neophodne. Prosto i mi se vremenom menjamo, menja nam se ukus, jer iskustvo nam je sve veće. Ako je rakija prirodan proizvod, onda se i ona menja. Godina, voće, bure, a tek ako promenite recepturu... Čim neku rakiju pijemo redovno, mi nesvesno vršimo longitudinalno istraživanje; ponavljamo iskustvo s istom rakijom i pratimo da li je isti kvalitet. Ako je sve vreme ista, a sviđa nam se, onda nema problema, ostajemo verni brendu. Ako nije ista, a lošija je, više je nećemo piti. Ako, je pak, drugačija i bolja, onda ćemo još više uživati. Jednostavno, postajemo istančani, prefinjeni, bežimo od nepoznatog i čudnog, potencijalno opasnog ukusa. Kad govorimo o rakiji, ili uopšte alkoholnim pićima, s godinama više nemamo vremena za avanturizam, za rizik zbog loše odvojenih frakcija u destilaciji i sadržaje štetne po zdravlje. Čitaoci, stariji od  35 godina, prisetite se kad ste se poslednji put loše napili? Sve ređe, siguran sam i to nam svima želim.




Rakija od šljive Krstašica više nije ona ista rakija koju smo probali 2014. godine. Proleća ove godine bili smo i u poseti ovoj destileriji, a o tome ste imali priliku da čitate ovde. Da vidimo šta se, sem oblika boce i godine proizvodnje, promenilo.
Definicija hrasta kitnjaka na mirisu, pa i na ukusu, fino izbalansirana. Miris podseća na mlađe burbone dobrog kvaliteta, one s većim udelom ječmenog slada. Ovo je očigledna (i dobra!) posledica načina starenja ove rakije (rackhouse system). U ovakvom skladištu burad na vrhu, pod uticajem više temperature i niže vlažnosti, dobijaju na alkoholnoj jačini, dok ona pri dnu, gde je hladnije i vlažnije, gube na jačini. Može se reći da destilati u gornjim buradima sazrevaju nešto brže. Naravno, u manjim skladištima kao što je Krstašica, ove razlike su minimalne, dok u nekim američkim destilarijama u kojima se burad se ređaju do trideset uvis, dolazi do značajnih razlika u ukusu i mirisu krajnjeg proizvoda.  
Na ukusu se oseti se čak i požegača, čačanska lepotica, limun i vanila. Tu je i lokalni varijetet šljive trnovače sa obližnje Fruške Gore. Dok pijete rakiju prati vas osvežavajuća impresija koja traži još. Pet godina starenja u buradima od domaćeg hrasta kitnjaka savršeno su izbalansirale ovu kupažu nekoliko sorti šljiva. Završnica nije preduga, pa je poželjno ponoviti uživanje u ovoj kapljici.



Krstašica rakija od šljive predvodi novu generaciju rakija. To su rakije do pet godina starosti, kupaže nekoliko sorti šljiva, sa većim udelom hibridnih, ali održivih sorti. Znalački urađene i pošteno starene, ovakve rakije lako nalaze svoje mesto na tržištu i rakijskoj sceni.  Suština nije u tome da platite dobru četvorocifrenu cenu za bocu rakije, radi se o tome da budete spremni da je kupite više od jedanput. Ova šljivova prepečenica je proizvedena da se kupi, ali i popije više od jedanput. Živeli!  

                                       Ocena - zlato - 90 od 100 bodova

03.10.2019.

Rakija u doba plagijata





Pojedini internet marketinški stručnjaci, u stvarnosti najčešće samo priučene kursadžije, u potrazi su za što bržim i isplativijim uhlebljenjem. Neki od njih, oni najpohlepniji, ne umeju drugačije da dođu do novca osim da zagrabe kofom sa dna kace tuđih ideja. One najsvežije - već su razgrabljene, rasprodate ili poklonjene, i to su one trenutno najpopularnije. Nenaučeni da stvore novo, niti da samostalno pronađu ono staro i dobro, a naviknuti da koriste prečice u saznanju, ovakvi uposlenici često pribegavaju „pozajmljivanju“ tuđih sadržaja. Ali ni to nije najveći problem, niti greh. Većina ljudi verovatno nikada nije napisala knjigu ili barem originalni, objavljeni naučni članak,  ali svi smo čitali barem nekad neke knjige; u njima, na samom kraju, stoji navedena korišćena bibliografija (u savremeno doba i vebografija), jer niko se naučen nije rodio. Ali da bi neko završio, narodski rečeno, visoke škole, podrazumeva se da je pre njih završio neke niže i osnovne. Tokom tog perioda naučimo kako da učimo. Nakon toga naučimo da cenimo usvojeno znanje kao i izvor koji nam je u tome pomogao. U nauci to se zove princip proverljivosti. Kada neko kaže da je u nečemu bio objektivan, to znači da je uzeo sve relevantne podatke u obzir. Ako podaci nisu njegovi, onda se navede i izvor podataka. Biti objektivan, dakle znači biti proverljiv. A kako nešto proveriti, ako niste naveli izvor? Nema izvora, nema ni objektivnosti, samim tim ni proverljivosti.  E to se onda zove plagijat. Lažno predstavljanje. Mućak - nešto izgleda kao jaje, ali nije jaje.  
 


 


Studija slučaja: Servia

Ako ste mislili da je ovo tekst o rakiji, varate se. Da znate još i ovo: bićete često prevareni  i pre nego što neku novu rakiju probate. Na etiketi može da piše jedno, proizvođač vam govori drugo, a u boci zna da bude nešto sasvim treće. Ima dakle i ovakvih prevara, ali to još nije plagijat. Opet naglašavam: ovo nije tekst o rakiji Servia. Ovaj tekst je samo reakcija na marketinške tekstove o ovom brendu. Ako hoćete, ovaj tekst je i besplatna reklama nastala kao reakcija na reklamu za rakiju Servia. (pogledajte fotografije)
S druge strane, ovaj tekst i jeste o rakiji, a to je knjiga Rakija. Ova knjiga autora Vladimira Dulovića, Ilije Malovića i Zorana Radomana niti jeste niti bi trebalo da bude na dnu spominjane kace ideja. Desilo se, u ovom slučaju, da je ova knjiga poslužila kao tek tamo neko štivo koje je nepoznato lice za potrebe reklamiranja brenda Servia koristilo, ponegde doslovce, ponegde prepričano, ali nikad uz navođenje izvora. 







Na priloženim fotografijama možete da vidite verno prenesene objave (screenshots) sa profila "SERVIA prva srpska salonska rakija" na društvenoj mreži Fejsbuk, a koji postoje i na njihovom Instagram profilu. Ovakvih postova ima oko desetak, a objavljivani su u periodu maj - septembar ove godine. Gornji primer je pomalo i komičan: "konsultovan" je tekst o rakiji od kruške takiše koja zaista nakon sazrevanja u hrastovim buradima, postaje rakijski delikates, a primenjen je na bezbojnu viljamovku koja, po pravilu, ne sazreva u drvenim buradima, već odležava u inertnim sudovima. 

Da ne dužim i zaključim. Svi volimo da uživamo u rakiji sa izvora, ali malo ko je stvarno pije, i još manji broj nas za takvo iskustvo pošteno plaća.