17.05.2019.

Destilerija Krstašica






Putopis o destileriji Krstašica počinjemo sećanjem na period od pre tri stotine godina, period koji je u srpsku istorijografiju ušao pod nazivom Petraške godine, a u austrijsku pod mnogo preciznijim nazivom, Herojsko doba. Naime Herojsko doba je period od 1716. do 1718. godine, kada se hrišćanska Evropa borila za svoj civilizacijski opstanak. Prošlo je nešto više od tri stotine godina od čuvenog Požarevačkog mira, kojim je okončan rat između Austrije i Venecije sa jedne strane i Osmanlijskog carstva, sa druge strane. Sukob je ostao upamćen po četiri velike bitke: Petrovaradinskoj, Temišvarskoj, Bici na Krstašici i Beogradskoj, a u svakoj od ovih bojeva veliku ulogu za hrišćansku pobedu odigrali su Srbi.
U šančevima na Fruškoj Gori 1717. godine, u okolini današnjeg grada Iriga, srpski plemić Adam Monasterlija sa svojih 300 graničara, dočekao je nekoliko desetina puta jaču tursku vojsku i porazio ih. Bitka na Krstašici se odigrala upravo na prostoru današnjeg imanja porodice Mučibabić, gde su današnji voćnjaci i vinogradi pre trista godina bili šančevi i utvrđenja. U čast ovog herojskog podviga porodica Mučibabić je svoju destileriju nazvala Krstašica, a svoju premijum rakiju Monasterlija.





Odmah treba reći da je ceo koncept destilerije Krstašica postavljen na zdravim osnovama i to je ono što je privuklu tim bloga Rakija, uglavnom da na ovu sremačku rakijarnicu obrati pažnju. Nigde se ne žuri, gradi se ime na osnovu kvaliteta u koji je utkano strpljenje, prave se dugoročni planovi u kojima se daje značajan doprinos srpskoj rakijskoj sceni. Rakijarnicu vodi dobar i uigran tim ljudi u kome je energija mladosti dobro vođena iskustvom i zrelošću. Ovo je bila dobitna kombinacija svih velikih svetskih alkohola. Voće za rakiju dolazi iz sopstvenih voćnjaka koji se stalno šire i obnavljaju.






Kada su rakije destilerije Krstašica u pitanju, naš tim je sa pažnjom probao ceo asortiman, a što podrazumeva  rakije od grožđa, dunje, kruške, kajsije, šljive, kao i premium proizvod Monasterlija. Možemo da posvedočimo izuzetan kvalitet svih probanih rakija. Filozofija proizvodnje se bazira na kombinaciji tradicionalnih i modernih sorti voća, besprekorno preciznoj destilaciji i kvalitetnom starenju za rakije koje se ostavljaju da stare. Kruška je, na primer, jedan vrhunski rakijski proizvod. Kombinacija je više sorti krušaka od kojih je dobar procenat autohtonih ili starih sorti. Ukusna rakija koja će se svideti i onima koji ne piju bezbojne rakije toliko često. Dunja je slična priča, odlična rakija od kombinacije leskovačke i vranjske dunje.


Ono što je najprijatnije iznenađenje naše posete destileriji Krstašica je vrhunska šljiva. Naše dosadašnje iskustvo sa destilerijama iz Vojvodine je bilo takvo da se mogao očekivati visok kvalitet voćnih rakija, međutim, često se kvalitet snižavao kod rakija od šljive. Ukoliko bi ipak bio visok, obično se radilo o šljivama kupljenim negde u centralnoj Srbiji. Kod šljivovice Krstašica spojeno je ono što kod mnogih nije, sirovina je lokalna, a kvalitet je odličan. Pet godina starenja u buradima od domaćeg hrasta kitnjaka savršeno su izbalansirale ovu kupažu nekoliko sorti šljiva. Ovde je potrebno skrenuti pažnju na jedan, čini nam se, nedovoljno otkriven rakijski biser Srbije, a to je Fruška Gora. Odlično podneblje za šljivu, a i kada je sortni sastav u pitanju odudara od okoline. Mučibabići su se potrudili da očuvaju autohtonu sortu fruškogorska trnovača, jednu od najboljih rakijskih sorti naše zemlje. Trnovača je karakteristična za okolinu Kosijerića i Užica, ali je njeno treće veliko stanište upravo Fruška Gora. Ove šljive u ovoj rakiji ima taman toliko da napravi značajnu razliku i da zajedno sa čačanskim sortama i stenlijem da odličan destilat.
Ono što je još zanimljivo i inovativno u Krstašici je i vrhunsko starenje rakija po američkom sistemu rakijskog skladišta (Warehouse system). Umesto tradicionalnog podruma ovde je primenjen sistem u kome se rakijska burad čuvaju u skladištu koje nije ukopano, ozidano ili nekim drugim čvrstim materijalom izolovano od okoline. Burad su poređana po spratovima i stalno su izložena klimatskim promenama i promenama temperature. U ovim uslovima burad „dišu“ odnosno destilat ulazi duboko u duge hrasta kada je toplo, tokom proleća i leta, a izlazi iz duga kada je hladno. Ovako se za kraće vreme dobija jedan odličan burbonski karakter rakije sa lepo izraženim aromama vanile, cimeta, karamele i toplih začina. Naša preporuka je da se ova šljivovica proba i da joj se u budućnosti posveti ozbiljna pažnja.




Na kraju posete probali smo i zanimljiv eksperiment, jednu uzbudljivi inovaciju nastalu iz igre kako to vlasnik destilerije objašnjava, mešavinu rakija staru sedam godina. Ovaj proizvod je želja da se pomešaju različiti rakijski ukusi, da se sjedini tradicija i praksa i da se da nešto novo i uzbudljivo srpskoj rakijskoj sceni. Ovde nećemo mnogo govoriti o rakiji Monasterlija, možemo da otvorimo diskusiju šta čitaoci bloga misle o ovom proizvodu. Reći ćemo samo da je to mešavima svih rakija koje se peku u ovoj rakijarnici pored Iriga, da je rakija starila u tri bureta, hrastu, dudu i, zamislite, trešnjevom buretu. Boja joj je boja krvi što bi trebalo da bude simbol vekovne borbe Srba iz ovih krajeva za opstanak svog identiteta i kulture. Što se tiče nas iz bloga Rakija, uglavnom družeći se sa ljudima iz Krstašice upotpunili smo svoje rakijski i istorijsko znanje i vratili se jednim iskustvom više. Sigurni smo da ćemo opet, u nekoj drugoj postavci, opet put Iriga. 





09.05.2019.

Yebiga



Rakija zanimljivog naziva je, po našem saznanju, prva američka rakija proizvedena u Srbiji. Dakle, ne rakija u Americi uvezena iz Srbije, već pravi američki brend. Ideja o rakiji za američko tržište rodila se kod Bila Gulda (Bill Gould) basiste i osnivača grupe Faith no More. Putujući širom sveta na turnejama, Bil se više puta našao u Srbiji, gde je i zavoleo dobru rakiju, ali kad god bi se vratio kući u Kaliforniju, niti je imao gde da je kupi, niti je iko od njegovih prijatelja imao pojma šta je to rakija. Ideja o uvozu i brendiranju rakije od šljive iskristalisala se na jesen 2017. godine. Od tada kreće dug put ka ostvarenju prvog cilja, a to je šljivova prepečenica pod nazivom Yebiga „Prva“. Rakija je morala da zadovolji američke standarde kvaliteta (jako nizak sadržaj metanola), dok je, s druge strane, trebalo pronaći proizvođača koji će moći da odgovori na tehnološke zahteve, ali i da proizvede dovoljne količine za ogromno buduće tržište. Rakijski prvenac pod ovim nazivom dolazi iz destilerije Tok gde inače nastaju odlične rakije (Zlatni tok i Stom). Dobiti ovakvu rakiju,  pre svega je tehnološki izazov. Domaće šljivove prepečenice u proseku imaju 6-8 grama metanola, dok je za američko tržište gornja granica 3 grama(!) Ova rakija dobijena je klasičnom dvostrukom destilacijom, s tim što je redestilacija rađena uz korišćenje rektifikacione kolone sa jednim podom. Tokom ukomljavanja korišćeni su selekcionisani kvasci i enzimi, čime je takođe zauzdano stvaranje nepotrebnog metanola. 


           
Jačina rakije spakovane u litarsku bocu je solidnih 43% alkohola, starost rakije je godinu i po dana, a sorta šljive čačanska rodna. Miris sadrži note mladog američkog viskija, pa čak i konjaka (enantni estri?) kao i diskretne note vanile i karamela. Ovu rakiju ne morate predugo zadržavati u ustima, dovoljne su dve sekunde. Ukus je tipičan za ovu sortu šljive, u isto vreme i slatkast i gorak, karakterističan za mlađe šljivove prepečenice. Osetićete i malo prijatnih nadimljenih nota. Naknadni deo ukusa je očekivano kratkotrajan, ali tik pošto umine, spremni ste za još jedan gutljaj. 

Da li je onda Yebiga easygoing rakija? Ne baš. Nije ni previše kompleksna. Na papiru, pre probanja, kod nje očekujemo nešto floralnog i voćnog karaktera, kao i nagoveštaj hrasta. Ova rakija ipak ide korak dalje; provevši 18 meseci u hrastovim buradima zapremine 500 litara u kojima su starili destilati za kupažu kasnije nazvanu Zlatni tok, dobila je na karakteru i zaokruženim organoleptičkim osobinama. Kada pogledate bocu i etiketu, prvo  što treba da imate na umu su velike američke prodavnice pića na čijim su rafovima postrojene stotine moderno dizajniranih etiketa. Crnohumorno dizajnersko rešenje u vidu stilizovane crno-bele umrlice je nešto što će upravo da iskače u šarenom moru viskija, burbona i tekila.  Na kraju, treba naglasiti da značaj ove rakije uveliko nadilazi njene senzorne karakteristike; iako mlada i dobijena od hibridne sorte šljiva, Yebiga „Prva“ je ledolomac u promociji srpske rakije. Ona donosi dobre vesti na severnoamerički kontinent, a prva rečenica u toj vesti glasi: Spremite se za vaše novo omiljeno jako alkoholno piće, rakiju iz Srbije!

                            Ocena - Velika srebrna - 88 od 100 bodova 





Faith no More - Introduce Yourself