31.05.2015.

Stara Pesma - Klekovača



Ponekad, da bismo opisali stvarnu impresiju koju neko piće ostavlja na konzumenta, posežemo za pronalaženjem ekvivalenta u muzici, književnosti, umetnosti. Potpuno je legitimno, a i pomaže kada ponestane spremnosti da se odupremo toplom zagrljaju mašte. A, zar nije upravo to poenta kvaliteta, da ostavi prostor za individualnu impresiju, maštu, razmišljanje? Kao što svaki čitalac potajno želi da bude pisac, tako i svaki konzument rakije  želi da bude destiler, a ovaj opet alhemičar, a potonji čarobnjak i sve tako.  
Pred nam je rakija klekovača, srpski džin, kako smo je nazvali u jednoj drugoj recenziji. Kada vam se pije ovakva rakija morate poći do ruralnih delova Zapadne Srbije, morate se provozati srpskim Gin Lane-om, putem Bajina Bašta-Užice. Tuda raste najbolja kleka za rakiju, a šljivovica još nije poprimila ukus žele bombona i šećerne vune.  Planinci iz tih krajeva vole da svoju rakiju začine sa dvadesetak, kao mastilo modrih, bobica šumske kleke. Na ovakav način dobija se savršena kombinacija u kojoj ni kleka ni šljivovica nisu izgubile svoj identitet, naprotiv, kvalitet svake ponaosob doprinosi celini. Slično srpskom dvoglasnom pevanju, šljivovica vodi, a ovde je to čuvena četrdeset trojka, useca i predvaja, kako bi rekli etnomuzikolozi, a kleka prati, obogaćujući ovu rakijsku heterofoniju. Kao i kod tradicionalnih planinskih pesama, onaj koji vodi mora da bude vrhunski, da iznese pesmu, da napravi temelj. Tako je i kod klekovače, šljivovica mora da bude odlična, sa karakterom, onda i kleka daje najbolje od svog aromatskog kompleksa.  Pod firmom  Stara Pesma pojavljuje se upravo takva klekovača.

Boja: boja starog zlata
Miris: suva šljiva, kleka, limeta, dim. Miris izbalansiran, skladan i prodoran. Veoma lepo zaokružen oko osnovnih mirisnih nota, definitivno zaslužuje vaše vreme i pažnju.
Ukus: Pored kleke, crni biber i smola. Skladan ples biljnih i vanilastih ukusa. Izgrađen naknadni ukus stvara lepu atmosferu toplog kamina i sobe u kojoj mirišu praznični kolači. Imajući u vidu da je u ovoj rakiji stara šljivovica, jednostavna ali moćna, da je kleka dobro uklopljena u opšti ukus, ovo je za sada, najjača karika destilerije Stara Pesma.
Zaključak: Naši stari znanci  iz Bajine Bašte redovno izbacuju rakije koje je nemoguće opisati hladne glave, objektivno, sa pljuvanjem uzorka u piljevinu. Ali ako pijete, a to upravo radim, Stara pesma traži upravo takve, stare pesme, srpsku tradicionalnu muziku, ali i vintage blues; takva muzika je dobar izbor za slušanje uz ovu rakiju. Probajte  Roberta Johnsona,  J.B. Lenoira, Skip Jamesa uz čašu klekovače.



                                                   Ocena - zlato - 91 od 100 bodova




Lonnie Johnson - Another Night to Cry

26.05.2015.

Bojkovčanka





Bojkovčanka. To je ona rakija koja se služi u ambasadama Srbije. Je li to ona rakija koja se pije na dvorovima? Ne, ne, to je ona rakija koju su pili naši predsednici. Čekajte, to je ona neobična boca... Bojkovčanka? Da bismo dobili pravi odgovor, uputili smo se na pravo mesto, izvorište svega u vezi sa ovom rakijom: degustacioni centar, podrum (akademiju starenja rakije), pa  čak i muzej. Očekivali smo jako dobru rakiju i zanimljiv razgovor, a pored toga, dobili smo obilazak pravog muzeja srpske rakije u kome se nalaze čak i dva Ginisova rekorda. Smešten u mirnom, prijatnom okruženju ispod Avale, ovaj proizvodno-turistički kompleks zaslužuje posebnu reportažu.
Svaka boca Bojkovčanke napravljena je od ručno duvanog stakla, tako da je svaka unikatna i ima zapreminu od (najmanje) 0.8 litra. Luksuzno pakovanje upotpunjuje prozirna valjkasta kutija koja se može otvoriti i ponovo zatvoriti. Samu bocu ukrašavaju stilizovane kapljice, metalni pečat sa grbom i purpurnom trakom koja prolazi kroz zatvarač. Zaista nesvakidašnje estetsko rešenje. Sledeće što nas zanima jeste sama rakija, a to je ipak najvažnije, bez obzira na ambalažu koja je jedna od najlepših na tržištu jakih alkoholnih pića. Jačina je, sada već za mnoge šljivovice, standardnih 45 voluminoznih procenata alkohola. 

Boja rakije je tamno-ćilibarna, bistra.
Miris je raskošan i star. Pravi, dragoceni buke. Nema tu mnogo okolišanja, to je rakija od šljive Ranke i možda još nekih autohtonih sorti, iz dudovog bureta, stara najmanje deset godina. Na početku višnje u konjaku, a nenametljiva slatkoća dolazi kasnije, retronazalno, kada osetite potpunu zaokruženost svih mirisnih komponenti. Specifičan miris svake rakije potiče od mirisnih materija koje se mogu svrstati u četiri grupe: primarne (nalaze se u samom voću), sekundarne (nastaju prilikom fermentacije, odnosno vrenja), tercijarne (nastaju tokom destilacije) i kvaternerne (nastaju tokom starenja destilata u drvenim sudovima). Bojkovčanka blista u sve četiri kategorije. Rakiju ove starosti i pratećih karakteristika treba konzumirati na sobnoj temperaturi (19°C). Preporuka je nakon obroka, uz kvalitetnu cigaru.

Ukus je izrazito pun, skladan, a rakija pitka i zaokružena. Ukus ostaje nakon popijenog gutljaja dovoljno dugo, ali ne i previše; ova rakija traži još, možete popiti nekoliko i svaki put otkrivate nove dimenzije ukusa i svaki put je sve bolja. U svakom slučaju, bez žurbe, odvojite vreme, jer Bojkovčanku treba (de)gustirati.
Ne možete sve nijanse ukusa i mirisa osetiti iz malih rakijskih čašica, zato vrhunske rakije treba degustirati iz posebnih čaša. Postoje različiti tipovi takvih čaša, a tim koji stoji iza brenda Bojkovčanka došao je do zaključka da ovu rakiju treba piti iz čaše tipa grappa koju vidite na fotografiji dole.  



Nemamo dovoljno prostora da pišemo o istorijatu Bojkovčanke, a o tome i možete naći dovoljno informacija na internetu. Od 2010. godine, rebrendirana Bojkovčanka nosi ime koje je zapravo prezime – Kuburić. Proizvod koji nazovete po svom porodičnom prezimenu treba da garantuje i opravda kvalitet.  Poslednjih nekoliko bodova na skali za ocenjivanje, pored organoleptičkih karakteristika, zavise i od emocije trenutka. Onoga što osetite, one atmosfere koja vas istog trenutka okruži kada probate rakiju. Teško je neku rakiju nazvati savršenom. Bojkovčanka je dobar kandidat za tu titulu. Proizvodnja rakija vrhunskog kvaliteta nije sprinterska disciplina, pre će biti da je to maraton, u kome i ako pobedite, treba tu titulu u budućnosti i da odbranite.


                                      Ocena - Velika zlatna - 96 od 100 bodova 




Faithless - Addictive


23.05.2015.

Vinjak Paun - AA




Pre nešto više od godinu dana mogli ste da pročitate naš tekst o Staroj šljivovici firme Primag iz Zemuna. Da se malo podsetimo - ovu firmu je još 1988. godine osnovao dr Radoslav Paunović (1927-2006), dugogodišnji profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Aposlutna arhiva (AA) je oznaka koja se može staviti na pića dobijena ujednjačavanjem destilata koji su starili preko deset godina, a vinjak Paun je upravo takav proizvod. Bio je šampion kvaliteta grupe proizvoda na Novosadskom sajmu 2008. godine, a krajem prošle godine baš ovaj vinjak bio je najbolje ocenjeno piće na prvom Festivalu srpske rakije u Beogradu.
Boca i kutija su sasvim odgovarajućeg dizajna, jačina je standardna 40% alkohola, a zapremina 0.7 litra. 

Boja je tamno-ćilibarna.
Miris ovog vinjaka je izražen, ne i napadan, tipičan za stare destilate vina - neizbežna vanila i pomalo karamela, koji su tu zahvaljujući hrastovim sudovima.
Ukus je kompleksan, harmoničan, srednje punoće, ali sa puno aroma koje se kreću od biljnih, voćnih (belo suvo grožđe i narandža) do dimljenog mesa. Prijatna kiselina vina koju osetite u nastupu ukusa nakon prvog gutljaja, ukazuje na kvalitet, odnosno prirodnost vinjaka čiji primarni ukus (belo vino) nije nestao, već je samo oplemenjen uticajem hrasta. A, ovog uticaja ima sasvim dovoljno u impresijama kafe, čokoladnog mleka, a najviše na mirisu. 

Prethodnim postom započeli smo priču o kvalitetnim vinjacima koji su se nekada proizvodili u Jugoslaviji. Sada smo vam predstavili jedan proizvod nastao na možda poslednjem talasu tog entuzijastičkog pristupa proizvodnji alkoholnih pića. Takav jedan pristup, takav duh poštenja doneo nam je ovaj vrhunski vinjak.     


                                         Ocena - zlato - 92 od 100 bodova




Bjesovi - Svetla, Svetlosti




16.05.2015.

Njegovo veličanstvo - Vinjak



Prvi deo -  Piće Jugoslovena

Kada je nastala ideja za ovaj blog, razmišljali smo: Šta ako poželimo da nešto napišemo i o nekom drugom domaćem piću, sem rakije? Otuda i ovo uglavnom u nazivu, a otuda i ova priča o vinjaku.  

Njegovo veličanstvo - Vinjak nije na tronu tek tako, bez razloga. Razlog svakako nije ni činjenica da je vinjak piće omladine, nezaposlenih i radničke klase, te da se od njega efikasno napija i lepo provodi. Vinjak je, pre svega, piće kojem je zabranjeno da nosi porodično ime konjak (zaštićen kvalitet i geografsko poreklo); vinjak je konspirativno ime za cognac Balkana. 
Za proizvodnju dobrog vinjaka potrebno je dosta vremena. Do sada smo, uglavnom, pisali o šljivovim destilatima odležalim u hrastovim buradima. Dakle, zajedničko za vinjake i rakije je etanol voćnog porekla i, u slučaju vinjaka, obavezno pristojno sazrevanje u hrastovim buradima. Za dobar vinjak, najkraće rečeno, potrebno je mlado belo vino koje se dva puta destiliše i potom odležava u hrastovim buradima. To vino nije pogodno da se popije, naprotiv najbolje su pozne sorte grožđa, ne toliko slatke i mirisne, koliko bogate kiselinama. Rane i muskatne sorte, te grožđe koje se uzgaja u žarkom pojasu, za ovo piće nije potrebno; pre će umerena klima dati željenu kombinaciju aroma. 

stara reklamaE, sada, kakva bi to zemlja SFRJ bila kada ne bi imala nekoliko renomiranih proizvođača jakih alkoholnih pića? A, da još među njima bude i nekoliko konjaka, pardon, vinjaka? Pre svega, tu je komšijski NAVIP u Zemunu. Vinjak, Vinjak Marton i čuveni Stari vinjak, popularni „osmak“, jedan od najboljih vinjaka sa Balkana, destilat odležao osam godina u hrastovim buradima. 
Sećate li se Cezara, čuvenog vinjaka zagrebačkog Badela? Pojedini primerci iz sedamdesetih godina danas dostižu ozbiljne aukcijske cene.
Kruševački gigant Rubin dao nam je poznatu, osnovnu verziju vinjaka, zatim popularnu „peticu“, a na kraju i XO vinjak – luksuzno i kvalitetno izdanje za takmičenje sa francuskim igračima. Da pomenemo još Tikveški vinjak iz Makedonije, Trenk vinjak Zvečevo, Župski vinjak iz Aleksandrovca...

Da istaknemo glavni problem u vezi sa vinjakom, reklo bi se, nacionalni problem. Vinjak bije sličan glas kao i rakiju – to je piće za jeftino opijanje, jeste da je veštačko, ali nije skupo... O čemu se ovde radi? Vinjak nije, odnosno ne mora biti veštačko piće, kao ni rakija. Loša iskustva sa ovim pićem samo su deo loših iskustava koje su naši ljudi morali da imaju u raznim sferama života tokom devedesetih godina prošlog veka. Na sredini smo puta da dokažemo sebi i pokažemo svetu da je rakija plemenito piće nastalo od voća, baš kao što i vinjak nastaje od grožđa. Konjak, je na kraju, samo jedan gradić u Francuskoj, a vinjak može biti prepoznatljiv brend našeg podneblja. 

                                                                                                                (nastaviće se)