28.06.2015.

Stari Vinjak - NAVIP




Drugi deo – vinjak: uputstvo za upotrebu

Nastavljamo priču o vinjaku, piću Jugoslovena. Da bi vinjak, kao i rakija postao stvarno uvažavano piće ovog podneblja, neophodan je dobar kvalitet, ali i osnovno znanje o dobijanju samog proizvoda. A, to da mi u našoj zemlji ne cenimo dobar vinjak, ili rakiju, nije naročito čudno, jer i Francuzi popiju samo 3% konjaka proizvedenog u Francuskoj. Škotski viski je tamo daleko popularniji. 
Vinjak je nekada bio piće koje se poklanjalo poslovnim partnerima, bliskim prijateljima i rođacima, o čemu govori sada već ledendarno izdanje Navipovog Starog vinjaka koje je pred nama. Vrhunski dizajn za to vreme, razdragana nalepnica u stilu sedamdesetih, a ambalaža upotpunjena korišćenjem pravog drveta i kože. Jesam li pomenuo metalnu pločicu sa natpisom? U pitanju je ograničena serija vinjaka starog osam godina koji se proizvodio krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka u Navipovom pogonu u Krnjevu.
 
S obzirom na činjenicu da je ovo pravi vinjak, što znači da se poštovala procedura po uzoru na dragoceno francusko iskustvo u proizvodnji konjaka, svaka serija se razlikuje po organoleptičkim karakteristikama. Naravno, ovo zavisi od vrste grožđa i godine, pa od dobijenog vina od njega, zapremine i kvaliteta buradi. Treba istaći važan momenat u proizvodnji ovog vinjaka – burad napunjena vinskim destilatom bila su smeštena pod otvorenim nebom i to sve od 1971. pa do 1985. godine. Razlog je jednostavan, ali važan: temperaturne promene tokom godišnjih doba povoljno utiču na krajnji kvalitet proizvoda. Ovaj način odležavanja danas je u velikoj meri napušten i u Francuskoj, jer bi tako nastali troškovi daleko nadmašili cenu koju bi prosečan kupac bio spreman da plati za krajnji proizvod. Stariji poznavaoci svedoče da su ovaj vinjak i Francuzi voleli da ponesu u svoju domovinu i pohvale se da su bili u jednoj zemlji u kojoj se proizvodi piće u jednakom rangu sa njihovim konjakom. Ako bismo ovaj vinjak označili zvaničnim odrednicama za konjak, onda bi on nosio oznaku XO, što znači extra old (ekstra star). U prevodu, najmlađi destilat u ovako označenom piću ne sme biti mlađi od 6 godina,  s tim što su pojedini destilati stari do 20 godina. Od 2016. godine zvanično će najmlađi destilat u bilo kom francuskom XO konjaku morati da ima bar 10 godina starosti.

Boja Starog vinjaka je svetlo ćilibarna, utisak je dosta prirodan.
Miris: u ovakvo staro piće ne želite da zagnjurite nos odmah i duboko u čašu, već lagano mirišete vazduh nekoliko centimetara iznad oboda čaše. Diskretno južno voće, savršeno zrela banana, kakao prah. Sa nekoliko okretaja čaše, lagano uzburkavamo arome i nakon nekoliko minuta uživamo u dodatnim mirisnim notama među kojima se ističe marcipan.
Ukus: zrelo žuto voće. Vanila, koža i duvan sa malo limunove kore. Na samoj završnici suva šljiva i marcipan. Da, ovo poslednje dugujemo vinskom destilatu nepoznatog sastava koji je blago kiseo, a opet gorkast i suv. Naglašavam da ni svaka serija, pa čak ni boca ne nosi iste karakteristike. Ocena je data konkretno za ovu bocu sa slike. Starije minijature ovog vinjaka su zaista nešto izvanredno.
                                      
                                   Ocena - velika zlatna - 93 od 100 bodova


Da li ste ponekad poželeli da dobijete upustvo za upotrebu uz neki proizvod, a nije ga bilo? NAVIP je uz ovo izdanje vinjaka priložio pravu knjižicu sa zaista informativnim tekstom. Nije mi bilo teško da ovaj lepo sročeni tekst prekucam i objavim ga ovde. Kao kada dobijete staru, očuvanu knjigu koju ste oduvek želeli da imate, pa polako otvorite korice i uživanje počinje, tako ovaj i svaki kvalitetno proizveden vinjak treba piti po uputstvu. Prenosimo ga u celini, obratite pažnju na korišćenje velikih slova. Očigledno je nekome stalo da šira javnost usvoji novu reč cognac i vinjak, kao i da istovremeno ukaže na sličnosti između ova dva pojma. Ostaje nam da se nadamo da će ovakvi tekstovi pratiti sva jaka alkoholna pića vrhunskog kvaliteta u bliskoj budućnosti.

"U Francuskoj, u oblasti COGNAC vekovima se od vinskog destilata tamošnjih vina proizvodi jedno žestoko piće koje je po imenu oblasti nazvano COGNAC. Pošto su kasnije i ostale vinogradarske oblasti, pa čak i druge zemlje počele da iznose na tržište isto piće, proizvođači iz oblasti COGNAC tražili su, preko francuske vlade, da ime COGNAC bude zaštićeno i patentirano samo za njihovu oblast. Zato kod nas ovo plemenito piće ne može da nosi ime COGNAC već VINJAK ili BRANDY. Preduzeće NAVIP Beograd-Zemun, pa i drugi jugoslovenski proizvođači, daju tržištu VINJAKE različitog kvaliteta koji zavisi od načina dobijanja pića i dužine vremena sazrevanja. NAVIP je usvojio najskuplji i vremenski najduži stil proizvodnje koji je identičan sa načinom dobijanja francuskog COGNACA.
            Zdravo, bistro i odabrano vino oplemenjenih sorti grožđa destilira se u manjim kazanima, ali se prvotok i poslednji tok odvaja zbog smanjenja neugodnog ukusa i mirisa patočnih ulja. Oduzimanjem patočnih ulja naš VINJAK ima prijatnu aromu i buke (bouqet). Nakon završene destilacije vina, VINJAK se toči u novu hrastovu burad gde leži i sazreva pune tri do pet godina. Tako dobija zrelost, poboljšanu aromu i buke – tipične za francuski COGNAC.
            Na ovaj način preduzeće NAVIP dobija svoj VINJAK. Naš VINJAK je na mnogim međunarodnim izložbama i takmičenjima, pred stručnim komisijama među čijim članovima su bili i Francuzi, osvojio nekoliko medalja i odlikovanja. Na međunarodnom sajmu vina u Ljubljani nagrađen je zlatnom medaljom. Na međunarodnoj izložbi u Tbilisiju, u Sovjetskom Savezu, NAVIPOV STARI VINJAK dobio je 4,96 od 5 mogućih poena, osvojio ZLATNU MEDALJU i bio jedan od najbolje ocenjenih alkoholnih pića na ovoj izložbi. Ovim uspehom, po opštoj oceni svetskih stručnjaka, NAVIPOV STARI VINJAK svrstao se među najpoznatije marke svetskih i francuskih COGNAC-a. Na izložbi u Tbilisiju učestvovalo je nekoliko stotina vodećih proizvođača vina i vinjaka iz preko 30 zemalja sa svih kontinenata. NAVIPOV STARI VINJAK je i najbolje plasiran od svih jugoslovenskih vinjaka na degustaciji u privrednoj komori Beograda, za koju se uzorci ne traže od proizvođača, već nabavljaju neposredno u trgovinskim prodavnicama.
            NAVIPOV STARI VINJAK sa pet zvezdica osvojio je već dva puta uzastopce naslov ZLATNI POBEDNIK, NAVIPOV STARI VINJAK sa pet zvezdica je jedini jugoslovenski vinjak – nosilac ovog visokog odlikovanja.
            Kod nas VINJAK se upotrebljava kao aperitiv, pre jela. U nekim zemljama piju ga uz crnu kafu, posle jela.
            VINJAK ne treba piti iz male rakijske čaše, već iz niske bokaste čaše, čiji je otvor uži od dna. Među prstima i šakom čaše se zagreva i tako oseti potpuna aroma i buke ovog plemenitog pića.
            Čaša za VINJAK ima zapreminu 0,1 litra, a puni se samo do jedne trećine. 
         VINJAK se upotrebljava i kao koktel-aperitiv. U čašu se sipa 30% vinjaka i 70% vermuta belog. U ovaj koktel stavlja se kriška limuna i kocka leda.

            Svim ljubiteljima aromatičnih i žestokih alkoholnih pića NAVIP preporučuje svoj stari VINJAK – nenadmašan po boji, aromi i kvalitetu." 





7 коментара:

  1. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  2. Zaista ne postoji tržište starih vinjaka iz sedamdesetih godina. To su samo pojedinačni slučajevi iz porodičnih kolekcija, podruma...

    ОдговориИзбриши
  3. Prijatelji, mesto za komentare nikako nije oglasni prostor gde biste prodavali svoja pića, za to imate dovoljno prostora na drugim adresama. Hvala

    ОдговориИзбриши