Други дан нашег путовања посветили смо дегустацији и сензорици. Крећемо од главног погона где пажљиво слушамо о преради воћа, одлежавању, врстама буради и купажирању финалног производа. Домаћини воде радионицу дегустације шљивовице од којих настаје Хубертова комерцијална шљивова ракија из монодестилата пожегаче, црвене ранке, чачанске родне и чачанске лепотице из исте године. Затим дегустација „на слепо“ (blind tasting), радионица препознавања сорти шљива. Цео тим запослених у дестилерији и Ракија, углавном размењује утиске и коментарише. Уз компетентну клику отворио се простор за анализу, експериментисање и размену утисака међу стручњацима. Шљива Хуберт настаје од изузетно квалитетних дестилата, није чудо што се пробија у сами врх квалитета на српској ракијској сцени.
Наш фаворит из ове дестилерије је њихова виљамовка. Сјајна, свежа и узбудљива, прави примерак своје ракијске категорије. Веома популарна у целој земљи, а нарочито, како су нам се произвођачи похвалили, међу нашим комшијама Ромима. На надалеко чувеним ромским свадбама, где певају најбољи певачи, и где домаћини не жале новца и труда да удовоље сваком госту, од ракија, пије се искључиво расхлађена виљамовка.
Ипак, и кајсија је један од фаворита ове ракијарнице. Награђивана ракија на престижном такмичењу Spirits Selection 2019. године у Кини. Сорте кајсије које иду у ову ракију су мађарска најбоља и кечкеметска ружа, приликом укомљавања одстрањује се коштица, ракија пролази потребно време стабилизације. Производ је врхунска ракија трпког, свежег и хрскавог укуса, не превише слатка, избалансирана и укусна. Иначе, овај крај је богом дан за кајсију и ракију од ње, те је ово омиљена ракија овог дела Војводине.
Пробали смо врхунску барик дуњу која спада у неколико барик дуња на тржишту које ценимо. Старење је најосетљивије када је у питању ова воћна врста, јер се најлакше претера са примесама храста. Овде су основни тонови дуње сачувани, ракија је постојана, благо зачинска, узбудљива. Одлично иде уз домаће сиреве, банатски качкаваљ и петровачку басу – локални меки сир.
Дегустација је заокружена ракијом која нас је пре више од десет година довела до дестилерије Хуберт 1924. Памтимо је као ракијско ремек дело, а ни овог пута није разочарала, Хубертова јабука прављена по калвадос принципу. Одличан однос сласти и киселине, благи тонови које је додао храст, мало ваниле, мало карамеле, топли зачини и цитруси. После три године у храсту добија се занимљива комбинација укуса наше јабуковаче и француског брендија од јабуке. Свака препорука!
Обилазећи све оно што је везано за дестилерију Хуберт 1924 упознали смо се са лепотама и туристичким потенцијалом Кикинде и околине. Град има ритам и енергију. Заморени београдским суровим темпом живота, шетња и разговори са људима у Кикинди подсетили су нас да може и другачије да се живи, мирније и са више осврта на детаље и нијансе. Мирослав и Младен су нам се похвалили и доприносом који су дали оживљавању туристичке понуде града Кикинде. Одсели смо у њиховом фантастичним хотелу у центру града, на тргу, између две старе цркве, једне католичке посвећене светом Фрањи Асишком, друге православне посвећене светом Николи. Поред овог, обишли смо и језеро Лагуна у Банатском Великом селу које је од депоније постало омиљено место за пецање и разоноду, не само људи из Србије, већ из света. Допринос су наравно и овде дали власници Хуберта.
На крају, оно што остаје као највећи утисак је слога и фамилијаран приступ свему што раде људи из Хуберта 1924. Цео процес производње ракије одише љубављу према овом производу, али и енергијом да се настави даље на путу његове промоције. Све око ове приче проткано је поштовањем према традицији и вером у сопствене снаге, своју варош и свој крај. Сви велики светски алкохолни брендови гаје управо те особине. После ове посете и ми смо учврстили став о исправности пута којим иду сви који легално раде на изградњи доброг имена ракије, помажу локалне заједнице, који опстају упркос свему.
Нема коментара:
Постави коментар