26.05.2015.

Bojkovčanka





Bojkovčanka. To je ona rakija koja se služi u ambasadama Srbije. Je li to ona rakija koja se pije na dvorovima? Ne, ne, to je ona rakija koju su pili naši predsednici. Čekajte, to je ona neobična boca... Bojkovčanka? Da bismo dobili pravi odgovor, uputili smo se na pravo mesto, izvorište svega u vezi sa ovom rakijom: degustacioni centar, podrum (akademiju starenja rakije), pa  čak i muzej. Očekivali smo jako dobru rakiju i zanimljiv razgovor, a pored toga, dobili smo obilazak pravog muzeja srpske rakije u kome se nalaze čak i dva Ginisova rekorda. Smešten u mirnom, prijatnom okruženju ispod Avale, ovaj proizvodno-turistički kompleks zaslužuje posebnu reportažu.
Svaka boca Bojkovčanke napravljena je od ručno duvanog stakla, tako da je svaka unikatna i ima zapreminu od (najmanje) 0.8 litra. Luksuzno pakovanje upotpunjuje prozirna valjkasta kutija koja se može otvoriti i ponovo zatvoriti. Samu bocu ukrašavaju stilizovane kapljice, metalni pečat sa grbom i purpurnom trakom koja prolazi kroz zatvarač. Zaista nesvakidašnje estetsko rešenje. Sledeće što nas zanima jeste sama rakija, a to je ipak najvažnije, bez obzira na ambalažu koja je jedna od najlepših na tržištu jakih alkoholnih pića. Jačina je, sada već za mnoge šljivovice, standardnih 45 voluminoznih procenata alkohola. 

Boja rakije je tamno-ćilibarna, bistra.
Miris je raskošan i star. Pravi, dragoceni buke. Nema tu mnogo okolišanja, to je rakija od šljive Ranke i možda još nekih autohtonih sorti, iz dudovog bureta, stara najmanje deset godina. Na početku višnje u konjaku, a nenametljiva slatkoća dolazi kasnije, retronazalno, kada osetite potpunu zaokruženost svih mirisnih komponenti. Specifičan miris svake rakije potiče od mirisnih materija koje se mogu svrstati u četiri grupe: primarne (nalaze se u samom voću), sekundarne (nastaju prilikom fermentacije, odnosno vrenja), tercijarne (nastaju tokom destilacije) i kvaternerne (nastaju tokom starenja destilata u drvenim sudovima). Bojkovčanka blista u sve četiri kategorije. Rakiju ove starosti i pratećih karakteristika treba konzumirati na sobnoj temperaturi (19°C). Preporuka je nakon obroka, uz kvalitetnu cigaru.

Ukus je izrazito pun, skladan, a rakija pitka i zaokružena. Ukus ostaje nakon popijenog gutljaja dovoljno dugo, ali ne i previše; ova rakija traži još, možete popiti nekoliko i svaki put otkrivate nove dimenzije ukusa i svaki put je sve bolja. U svakom slučaju, bez žurbe, odvojite vreme, jer Bojkovčanku treba (de)gustirati.
Ne možete sve nijanse ukusa i mirisa osetiti iz malih rakijskih čašica, zato vrhunske rakije treba degustirati iz posebnih čaša. Postoje različiti tipovi takvih čaša, a tim koji stoji iza brenda Bojkovčanka došao je do zaključka da ovu rakiju treba piti iz čaše tipa grappa koju vidite na fotografiji dole.  



Nemamo dovoljno prostora da pišemo o istorijatu Bojkovčanke, a o tome i možete naći dovoljno informacija na internetu. Od 2010. godine, rebrendirana Bojkovčanka nosi ime koje je zapravo prezime – Kuburić. Proizvod koji nazovete po svom porodičnom prezimenu treba da garantuje i opravda kvalitet.  Poslednjih nekoliko bodova na skali za ocenjivanje, pored organoleptičkih karakteristika, zavise i od emocije trenutka. Onoga što osetite, one atmosfere koja vas istog trenutka okruži kada probate rakiju. Teško je neku rakiju nazvati savršenom. Bojkovčanka je dobar kandidat za tu titulu. Proizvodnja rakija vrhunskog kvaliteta nije sprinterska disciplina, pre će biti da je to maraton, u kome i ako pobedite, treba tu titulu u budućnosti i da odbranite.


                                      Ocena - Velika zlatna - 96 od 100 bodova 




Faithless - Addictive


4 коментара:

  1. Анониман04.07.2015. 18:20:00

    I interesuje me dali se proizvodi major Gavrilovic

    ОдговориИзбриши
  2. Ako je postojala rakija sa tim imenom, nikada nismo čuli za nju.

    ОдговориИзбриши
  3. Postovanje Zorane,
    Od skoro sam u ovoj prici o rakijama, mada mi je iskustvo visedecenijsko, te me zainteresova rakija "Bojkovicanka"! Otisao sam u jedan rakijski bar u Beogradu (poznat je svima, ali necu da ga dodatno reklamiram) gde probah, vec spomenuto pice. Ne zelim u nikakvu diskusiju da upadam ili iniciram, ali ako zaista zelimo da zastitimo i uzdignemo srpsku rakiju, nema potrebe da je poredimo i da joj namecemo nesto sto joj ne prilici. Bojkovcanka je klasican konjak. Konjak i to zaista vrhunski. Zamislite samo kad se jedna tako poznata marka probije na strano trziste, to trziste je prihvati i gde je onda u citavoj toj prici mesto za nasu domacu , srpsku rakiju. Nisam bio sam na toj "probi" i verujte da ovakvo misljenje dele SVI.
    Neka mi niko ne zameri, drugarski pozdrav!

    Slavisa Simic

    ОдговориИзбриши
  4. Slaviša, hvala što čitate naš blog.
    Ono sa čim mogu da se složim je vaša impresija ove rakije, odnosno utisak koji podseća na konjake. Naravno, ovo dolazi usled godina provedenih u hrastu, Bojkovčanka je tipična dižestivna rakija. Takođe, ukus se verovatno promenio, rakije nisu industrijski proizvod i teško je održati isti aromatski profil. Preporučujem Vam da probate neke druge stare šljivovice, očekujte različite impresije, vidite šta Vam najviše prija. Umetnost je zadržati primarnu aromu šljivovice, a ne otići "u konjak". Srdačan pozdrav!

    ОдговориИзбриши