28.09.2014.

Srpsko Zvono 12




Rakija koja je pred nama stari čitavih dvanaest godina u valjevskom selu Gornja Bukovica, a pravi je višestruko nagrađivani rakijski majstor Zoran Milinković. U njoj su utkani, sa jedne strane duga porodična tradicija, a sa druge praćenje tehnoloških saveta koje daje nauka. Po rečima proizvođača, a iskrenost je nešto što se jako ceni na našem Blogu, pravi se od šljiva koje mogu da se nađu na tržištu i koje su rodile te godine. Kada Požegača rodi i kada je ima za prodaju, ona je više zastupljena u destilatu, međutim, kada su godine kao ova, pa te autohtone sorte nema ni za lek, koriste se Čačanska rodna i Crvena ranka. Odmah po pojavljivanju na tržištu ova je rakija počela da sakuplja medalje, priznanja i pohvale.
Inače, Srpsko zvono spada u prvu trećinu najčešće konzumiranih rakija od strane potpisnika ove recenzije, a ovo kažem čisto da se nastavi sa praksom iskrenog pristupa rakijskoj sceni. Mogu da podelim iskustva sa čitaocima kada je u pitanju kvalitet i svojevrsna atmosferičnost koja ide uz Srpsko zvono. Najmanje dva leta prošla su uz muziku Kenny Garretta, Nicholasa Paytona i Roy Haynesa u kombinaciji sa nekoliko boca Dvanaestice. Nikada nisam pio rakiju, ne rakiju, već ni jedno drugo piće, koje tako dobro ide uz Blues in the Closet. Možete je piti dugo, možete je piti puno, ne pravi pitanje oko jedne čaše više, ili manje. Kako plovite dublje u noć ova rakija filtrira sećanja, pa ostaju samo ona radosna i ispunjavajuća. Ipak, te su boce Srpskog zvona, opet zaradi istine, imale donekle drugačije organoleptičke karakteristike od ove koja je pred nama. Lepa stvar kod konzumiranja određene rakije duže vremena je pre svega u tome što veoma lako primećujete sitne varijacije u ukusu koje se dešavaju od sezone do sezone. Takav je slučaj i sa Srpskim zvonom, ova rakija varira. Sve rakije na našem tržištu variraju, više ili manje. Zbog svega toga napisao bih par reči o ovom fenomenu. 

Naime, kada sam od prijatelja somelijera potražio mišljenje o Blogu, a ujedno i pomoć, dobio sam samo prekor da je svako pisanje o srpskim rakijama uzaludno, da nema jasnih standarda, da je svaka boca različita, da ono što danas opišemo već sutra ne važi, da je zakonska regulativa nedorečena, da rakije menjaju ukus sa sezonom. Međutim, da li su sitna pomeranja u ukusu i mirisu isto što i pad kvaliteta? Nikako. Mislim da je lepota rakijske scene u Srbiji između ostalog i u tome što nema tehnološkog nivoa koji bi garantovao isti ukus, miris i boju, svaki put kada otvorite flašu. Zahvaljujući svojoj nerazvijenosti, Srbija je postala sredina slična idealu za kojim tragaju i o kojem maštaju svi alkoholni entuzijasti sveta. U Srbiji se stvarno proizvodi ručni rad kada su kvalitetne rakije iz malih podruma u pitanju, stvarno postoji široka paleta ukusa i mirisa, stvarno ima za čim da se traga. Navešću jedan primer. U Americi je u poslednje dve godine na sceni prava najezda malih crafted destilerija koje tvrde za sebe da su porodične, da imaju recepte za burbon još iz doba prohibicije, da je u njihovoj boci zarobljen duh stare Amerike i tako dalje. Pre mesec dana je otkriveno da su sve te priče potpuna laž i da svi nabavljaju viski iz jedne velike fabrike alkohola u Indijani, da su ljudi, kupujući različite burbone, u stvari plaćali samo različite etikete. Čini nam se da upravo činjenica da ukusi variraju dokazuje da je tehnološka nesavršenost doprinela održavanju tradicije i lepote našeg nacionalnog pića.
Zbog  čega variraju vrhunske rakije kod nas? Pa, pre svega zbog tipa šljive, trenutno se nalazimo na prelazu sa tradicionalnih na nove sorte. O ovome fenomenu ima dosta teksta na Blogu. Dalje, u podrumima su često jako stara burad različitih zapremina, takođe, koriste se i burad od hrasta različitog kvaliteta i različite obrade. Naposletku, tu su kupaže, mešanja, dosipanja, dodavanje vode, nove rakije, i tako dalje. Međutim, moramo biti jako oprezni da ne pomešamo različitost, promenu u ukusu ili mirisu sa opadanjem u kvalitetu. Čini nam se, da se kada je u pitanju Srpsko zvono, može govoriti samo o vrhunskom kvalitetu sa različitim varijantama.

Boja: tamni mahagoni, skoro pa bordo.
Miris: muskatni orah, crni biber, tropsko voće, ruža. Ima u mirisu i oporosti ruma.
Ukus: jako prijatna rakija koja se savršeno ponaša u ustima. Avokado, crna čokolada, jabuka kožara, vanila. Godine su je lepo stabilizovale i zaokružile, nema peckanja, štipanja, ljutine, premda postoji izvesna šerbetna magla na finišu koju stvara Čačanska rodna.
Zaključak: Radi se o vrhunskoj rakiji na kojoj se vide otisci majstorskih ruku i iskustva. Pošto svaka boca ima ručno napisan datum pečenja i datum punjenja, preporuka je da se nabave boce pečene krajem devedesetih, u to vreme je dominirala Požegača, pa je rakija bila svežija i uzbudljivija. Odlična je da u njoj uživate sami uz neku dobru knjigu, ili muziku. Preporuka za muzički pravac postoji u recenziji.


Ocena – Velika srebrna - 89 od 100 bodova





Nicholas Payton - After You've Gone

27.09.2014.

Stara Pesma „7“




Nakon šljivovice stare pet godina, iz Bajine Bašte čuje se još starija pesma. Razlog je očigledan, jer ova rakija ima iza sebe sedam godina „staža“, a šta se za to vreme dogodilo, probaćemo ovde da predstavimo. Izgleda da je ta 2004. godina bila ključna za odlične karakteristike ove rakije. Naime, svi uzorci Stare Pesme ispečeni ove godine osvojili su zavidne nagrade: na 77. i 79. Novosadskom sajmu - velike zlatne medalje, a na 80. Novosadskom sajmu Stara pesma sa 40% alkohola osvojila je zlatnu medalju. Primetićemo da su na prva dva sajma uzorci sadržavali 43% alkohola i baš ti uzorci pokazali su najbolje rezultate (na 77. Sajmu 19.23). I naš izbor, kada smo na Blogu ranije ocenjivali Staru pesmu, bila je rakija te jačine. Stara Pesma o kojoj sada čitate pobednica je na prošlogodišnjem Rakia Festu u Beogradu.



Boja: ćilibarna, bistra.
Miris: Smiren, drvenast miris. Podseća na neki stari lakirani drveni instrument, violinu ispucalu od godina, ali koja nosi sa sobom značajno iskustvo. Ima tu meda i čaja, kleke, miris je dopadljiv, blago floralno-herbalnog karaktera.
Ukus: Na ukusu je balzamna, kao melem. Možete je zadržati u ustima i nećete iskusiti „paleći“ efekat. Pčelinji vosak i lekovito bilje suptilno prožimaju čula. Somotastog je ukusa, laganog ujeda i jako prijatne gorčine. Celokupna aroma je vodenasta, drvena, parfemski skladna. Jedina moguća zamerka ovoj rakiji je upitno snižavanje na 40% alkohola. Prosto, razblaživanje je bilo suvišno, a možda zbog izvoza u EU i ostatak sveta, iznuđeno. Bez obzira na to, Stara pesma „7“ odzvanja u ustima prilično dugo i postojano.  


                                            Ocena - zlato - 90 od 100 bodova 






Gary Clark Jr. - When My Train Pulls In (Live in Austin)

23.09.2014.

Srpska Šljivovica Đurđević



Razgovor sa Slavkom Đurđevićem, tehnologom i proizvođačem šljivovice Đurđević


Na početku, recite nam nešto o sebi. Znamo da ste iz sela Slatina u valjevskoj opštini i da ste inženjer voćarstva, takođe, među kolegama ste cenjeni kao tehnolog i poznavalac rakije. Kada ste počeli sa poslom i zašto baš rakija, a ne neki drugi posao sa voćem?

Rоdоm sаm iz Vаlјеvа. Оdrаstао sam u grаdu, čаk 15 gоdinа sam proveo u Bеоgrаdu gdе mi је vеći dео pоrоdicе i dаn dаnаs. Rаdеći u zаdrugаmа kао mlаd inžеnjеr, uvidео sаm prаvilа pоslоvаnjа u nаšim uslоvimа. Nеkаkо, upоrеdо sа tim, pоsеćivао sаm pоrоdičnо imаnjе u sеlu Slаtinа, i mаštао dа zаsаdim pоnеštо zа pоrоdicu. Dеdinоm zаslugоm је оstао dоbrо оčuvаn kаzаn  zа rаkiјu,  drvеnе kаcе i burаd, tе sе ја upustih u prоizvоdnju rаkiје, više kао hоbi. Ispаlо је zаdоvоlјаvајućе. Тrајаlо је nеkоlikо sеzоnа, priјаtеlјi su bili iznеnаđеni i uživаli su, kаkо kаžu. Pоčеli su dа sе smаnjuјu pоslоvi u zаdrugаmа, а dо nеkih lјudi је dоsеglа mоја rаkiја i pо njihоvоm nаgоvоru оdlučuјеm dа sе rеgistruјеm. Bilо је tеškо, bеz srеdstаvа,  iskustvа i znаnjа, dа sе krеnе u nеštо nоvо. Rаkiја је јеdini gоtоv prоizvоd kојi sam mоgао dа urаdim u tim uslоvimа, mаdа nе mislim dа sаm nеštо pоsеbnо pоznаt, а јоš mаnjе cеnjеn u tоm svеtu.

Možete li nam predstaviti destileriju i rakiju Đurđević, koja je sorta šljive u pitanju, po kakvoj tehnologiji radite i koja joj je starost?

Dеstilеriја Đurđеvić, ili kаkо ја višе vоlim dа kаžеm, rаkiјаrnicа Đurđеvić, ima nајmаnju prоizvоdnju dаnаs u Srbiјi. Nеmаmо bаsnоslоvnе kоličinе prоizvеdеnе rаkiје, niti bаsnоslоvnе pоvršinе pоd vоćеm. Vrlо su skrоmnа ulаgаnjа u оprеmu i mаrkеting. Rаdi se sа rаspоlоživim snаgаmа, аli је nајvišе ulаgаnо u znаnjе. Nisаm kupоvао prоšlоst. Теhnоlоgiја, zapravo, predstavlja pоbоlјšаvаnjе trаdiciје.


Vrhunska rakija čiji glavni adut nije, čini nam se, sama starost već jedan vrhunski sklad, izbalansiranost mirisa, ukusa i  jačine. Kako ste izgradili identitet rakiji Đurđević?

Rаkiја kојu stе prоbаli је оnо štо mоgu dа pоnudim tržištu u nеkој rаzumnој kоličini. Nеkоlikо gоdinа drеmаlа je u hrаstu, a sоrtа šlјivе је Pоžеgаčа. Pоkušаvam dа, pоrеd siјаsеt mаnа, nаprаvim prоizvоd kојi imа pоsеbаn kаrаktеr i pо kоjem ćе sе оdvајаti оd drugih rаkiја. Sigurnо јоš nisаm uspео u  tоmе, аli mislim dа sе krеćеm u prаvоm smеru. Pоstоје i stаriје rаkiје, аli u nеpristојnim kоličinаmа dа bih mоgао dа sе pоuzdаm u njih.


Šta bi po vašem mišljenju trebalo da budu osnovne karakteristike brenda Srpska šljivovica i kako doći do prepoznatljivosti u moru ponuda na tržištu?

Prvо bi trеbаlо nаmеtnuti nаziv šlјivоvicа vеlikоm svеtu, а nе glupоsti kао plum brandy, ili sličnо. Pоtоm trеbа nаučiti svеt štа је tо šlјivоvicа, јеr, prоvоdеći dео vrеmеnа tаmо, shvаtiо sаm dа nе znајu о kаkvоm sе piću rаdi. Pоtоm, treba dа se pokrene držаvni prојеkat: udruživаnjе, kоličinе. Dа kvаlitеtоm оpčinimо kupcе, а nе sаmо nаšе zеmlјаkе u inоstrаnstvu. Zatim, vrhunski mаrkеting, аmbаlаžа i svе štо prаti tај dео pоslа.



Tržište je prepušteno divljim i vašarskim rakijašima, ne radi se na edukaciji, niti ima nekog ozbiljnijeg medijskog proboja. Svi sanjaju izvoz u Rusiju koga nema, pa nema. Čini li vam se da su srpske destilerije pomalo zapostavile domaće tržište?

U Srbа pоstојi nеkоlikо оpštih tеmа u kоје sе svi rаzumејu, kао štо su spоrt, pоlitikа, а rаkiја је јеdnа оd njih. Теškо је dirnuti nеkоmе u prоizvоdnju rаkiје, јеr оn prаvi nајbоlје. Sа druge strаnе i nаukа sе zаglаvilа u sоpstvеnom еgоizmu i brižlјivо čuvа svоја sаznаnjа i dоstignućа, osim аkо nistе sprеmni dа, uz dеbеlu nаdоknаdu, dоbiјеtе mrvicе tоg znаnjа. Srpskе dеstilеriје sе gušе u iluziјаmа dа su nајbоlјe i dа ništа оsim njih niје dоvоlјnо dоbrо. Pоstоје nеkоlikо gоdinа, а vеć imајu vеlikе kоličinе rаkiје stаrе dеcеniјаmа. Nеmа оrgаnskоg pristupа, zајеdništvа i širih vidikа. Nеmа sklоnоsti kа udruživаnju. Nеmаmо pоziciјu, prеpоznаtlјivоst, kоličinu i оpšti kvаlitеt (pојеdinаčаn kvаlitеt је nеspоrаn аli...).

Dajte tri saveta ljudima koji žele da nauče nešto o šljivovici, bez ambicija da je proizvode, ali sa željom da piju kvalitet.

1.  Kvаlitеtnа šlјivоvicа је vrhunskо pićе. Pоrеd аlkоhоlа pоsеduје vеliki brој јеdinjеnjа kоја је оplеmеnjuјu.
2.  Pоštuјtе sеbе i kоrisititе sаmо kvаlitеtnе šlјivоvicе u umеrеnim kоličinаmа.
3. Pоkušајmо zајеdnо da Srbija budе prеpоznаtljiva po Srpskoj šlјivоvici. 

                                                                            
                     


Ostaje nam da kažemo još nekoliko reči o samoj rakiji Đurđević. U boci se nalazi rakija od šljive Požegače jačine 45%. 
Boja je svetlo žuta, očekivana za rakiju starosti do pet godina, a bistrina je jako dobra.  
Miris zanimljiv - od šljive preko hrastovog bureta, delikatni nagoveštaj tamjana, a od začina biber. Možete je "otvoriti" dodavanjem nekoliko kapi vode i lagano uživati u njoj. Izbalansirana rakija, prijatne kiselosti i jedinstvenog ukusa. Još nekoliko godina boravka u hrastu doprinelo bi raskošnosti i do kraja razvilo potencijal koji poseduje Srpska šljivovica Đurđević




                                       Ocena - Velika srebrna - 89 od 100 bodova





Dan Auerbach - I Want Some More