9. 2. 2018.

Rakije Dragića Gajovića





Bili smo umorni. Četiri meseca posla bez prave pauze, a bliži se kraj godine. Ilija je od jutra ćutao, a ja sam pio kratki espreso, nadajući se da će zimski dan barem malo da se razvedri. Nedostajala nam je injekcija nečeg dobrog, neka nada da ćemo imati o čemu da pišemo ili bar pričamo, ne samo danas, već i narednih dana. Dosta smo rakija probali, ali kod ovog domaćina nismo bili zajedno, već sam ja svraćao nekoliko puta, u prolazu. Pozvao sam D.G. telefonom da vidim da li je rad gostima, a on je odgovorio kratko: Radimo prepek, ako si na putu, svrati da probaš rakiju iz 1978! Biće ovo lep dan, pomislili smo i krenuli put Gruže. I tamo gore, u Guberevcu, tmurno decembarsko prepodne pretvorilo se u sunčan zimski dan, dan koji vredi provesti u Šumadiji.



Još niste čuli za rakije Dragića Gajovića? Sasvim je očekivano da niste, jer ovaj rakijaš još uvek nema registrovan podrum za proizvodnju rakije, ali nagrade osvojene za kvalitet rakije ima.  Odrastao pored kazana, ovaj domaćin osvojio je laskavo  treće mesto, pehar i veliku zlatnu medalju na Sajmu šljiva u Osečini, 2016. godine. Njegova prepečenica iz 2006, osvojila je 18.81 bod. Na XI Međunarodnom ocenjivanju vina i rakija 2015. godine u Topoli, šljivova prepečenica Dragića Gajovića iz 1995. osvojila je 18,90 bodova. Dragić je i apsolutni pobednik četvrte Gledićke rakijade, održane 2014. godine. Velika zlatna medalja biće mu uručena i 14. februara u Aranđelovcu na ocenjivanju u organizaciji udruženja ljubitelja vinograda i voćnjaka „Srce Šumadije“. 




Otkad zna za sebe, Dragić peče rakiju od autohtonih rakijskih sorti šljiva. Pored starih zasada, ovog proleća, u jednom od Dragićevih voćnjaka, procvetaće oko 120 stabala madžarke, crvene ranke, ranice i crnošljive  i to u osmoj godini starosti. Može li se danas nešto više tražiti? Obišli smo na kratko voćnjake, među njima i par hektara mladog zasada čačanske lepotice, koja će na 320 metara nadmorske visine, u ruži vetrova koji fijuču između Kotlenika i Gledićkih planina, sigurno dati dobar rakijski rod. 



Posle nekoliko sati degustiranja i razgovora pored kazana, kupažirali smo tri šljivove prepečenice od 2010. do 1978. godišta. Namerno idemo od mlađe ka starijoj, a ne obrnuto, jer ko je pre četrdeset godina znao šta će biti s tom rakijom i koliko će ona potrajati?  Rakiju treba negovati, a u podrumima Dragića Gajovića postoje takve rakije čiji će mali udeo s lakoćom moći da oplemeni buduće pobedničke kupaže.
Na mirisu preovlađuje crvena ranka – šumadinka i baš nje u ovoj kupaži ima najviše, jer je beli hrast kitnjak dao neophodnu prirodnu vanilu. Madžarka je tu sa oko 20% samo da zaokruži mirisnu komponentu. Miris ove rakije zaista je neuporediv.


Najkraći opis ukusa kupaže koju smo napravili, i nakon mesec dana degustirali, bio bi ukus koji zaokružuje sve ukuse. U ovako starim pićima možemo da osetimo i taj peti osnovni ukus, famozni umami  koji kod rakija pre označava kvalitet nego ukus. U ovoj kupaži, umami označava kompleksnu aromu najstarije rakije nastalu višedecenijskom oksidacijom rakije u hrastovom buretu, onu omekšalu gorčinu tanina spojenu sa orašastim plodovima, topljenim maslacom i sušenom voću. Moka, slani karamel, tiramisu, a posle svega na nepcu ostaje ukus, kao kad pojedete tvrdu, autohtonu suvu šljivu, pa posle ne biste još dugo da bacite košticu. Nakon popijenog gutljaja impresija se kreće od naslaganih ogrevnih drva, pored kojih je bačva sa mekom rakijom, zatim sledi čitava lepeza šljive: od cveta do prepečenice, a sve starinsko - i kljuk i kompot. Svih 360° točka ukusa šljivovice, a ništa ne štrči, već vlada vrhunski balans i harmonijaPravo je pitanje je kuda dalje može da ide srpska šljivovica?

                                  Ocena - velika zlatna - 97 od 100 bodova







13 коментара:

  1. Ako se otrov čuva u bočicama a ne u balonima, onda se vrhunska rakija pronalazi u ovako malim pecarama, ne u destilerijama. Svaka čast Dragiću!

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala Zorane na još jednoj prezentaciji “malog” proizvodjača sa Velikim rakijama. Sve čestitke gospodinu Dragiću. Ako dozvoljava posete, pokušaću da stupim u kontakt sa njim i posetim ga u Aprilu.

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман26. 2. 2018. 22:50:00

    gde se može kupiti ova rakija ili gde?

    ОдговориИзбриши
  4. Postovani, molim za telefon g. Dragića.
    Hvala i pozdrav Darko

    ОдговориИзбриши
  5. Moj dio neba je tamo gdje sunce prži kamen, gdje gospodari krš, gdje je zemlja žedna, gdje raste drača, smokva i maslina, gdje je loza našla
    svoje utočište, gdje su vinogradi osebujni i čine ekološki slikovite oaze koji nisu samo izvor egzistencije dalmatinskog stanovništva, već i ukras ovog podneblja.
    Upravo ovdje rađaju najbolje sorte grožđa i primat dobre kapljice uvjek bih dala dalmatinskoj krvi(VINU) i dalmatinskoj suzi(LOZOVAČI).
    No, sasvim slučajno sam osjetila MIRIS, probala UKUS i vidjela BOJU najboljeg francuskog brendira. Taj ukus punoće i moći … uhhh …
    Ne, to nije konjak iz Francuske provincije Cognac, već RAKIJA GAJOVIĆ čija je proizvodnja soficistirana i pretvorena u umjetnost.
    Rakija se destilizuje dva puta, a za njenu proizvodnju koriste se posebne sorte najkvalitetnije vrste šljive, koja se gaji upravo na imanju g-dina Gajovića.
    Fascinantna boja potiče od vremena odležanosti kao i od kvaliteta bačve.
    Teška srca priznam da je moja dalmatinska lozovača dobila ozbiljnog šumadijskog konkurenta i vjerujte bez pretencioznosti, tendenciozno tvrdim,
    rakija GAJOVIĆ će postati nacionalni brend dok će g-din Dragić Gajović uzeti primat među proizvođačima vrhunske kapljice. Ispijanje, služenje i uživanje ove rakije je ritual svojstven samo dobrim poznavaocima pića.
    GODPODINE GAJOVIĆ vrjedni ste svake pohvale i divljenja. Nadam se da ću imati priliku iz Vašeg podruma popiti par kapljica.
    S’ podštovanjem,
    Snježana Borovnica

    ОдговориИзбриши
  6. Анониман27. 5. 2023. 04:26:00

    Veliko pozdrav, ako se zalazemo za legalizaciju i standardizaciju zasto je ovaj tekst obajvljen o proizvodjacu, koji je kako i sami kazete i trenutku objavljivanja teksta ne prijavljen?! Bez obzira na kvalitet same rakije za koji sam siguran je neosporan. Nista zlonamerno, samo konstatujem.
    Sve najbolje

    ОдговориИзбриши
  7. Као што видите текст је објављен пре нешто више од пет година. То говори о барем две ствари. Прва је да је "регистровање производње ракије" за многе ракијаше дуг процес, чега смо свесни. Друго, не мање важно, да је у питању био висок квалитет ракије коју смо дегустирали и хтели да поделимо с јавношћу. Можда треба додати и трећу ставку, а то је одлука да од ове године више не пишемо нове текстове о хоби-произвођачима (справљачима?) ракије, а највише из разлога које можете пронаћи у нашим текстовима. Хвала што пратите наш рад.

    ОдговориИзбриши