Medovača, medica ili medovina?

Med je zdrav i svi vole da u kućnoj ostavi imaju pravi, prirodni med. Livadski, borov, lipov, mešani, suncokretov... Često se debatuje o poreklu meda na tržištu, možda i češće nego o poreklu pojedinih rakija. I kako spojiti ovo dvoje, med i rakiju? Mešala se rakija sa medom poodavno, a o tome je pisao i naš čuveni klasični filolog i istoričar religije Veselin Čajkanović: „Med je takođe jelo koje se kod Grka i Rimlјana, Indijaca, Slovena i uopšte Indoevroplјana, daje dušama pokojnika, i uopšte demonima donjega sveta. On ne sme da izostane iz daće i uopšte pomena mrtvih; upor. npr. naš običaj da se na daći služi rakija pomešana sa medom, a o slavi (koja je u stvari podušje precima!) kolјivo koje takođe može biti s medom pomešano.“ (Veselin Čajkanović, Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd, 1973: 95)

Ali šta je medovina, a šta medovača?

Dobijanje vina od meda - medovine (na nemačkom Bärenfang – zamka za medvede) u istočnoj Prusiji datira još od XV veka, što će reći da je išla rame uz rame s počecima destilacije alkoholnih pića.  Znamo da je i među starim Slovenima medovina bila bogovsko piće.  Ovo drevno piće pili su i u antičkoj Grčkoj i u srednjevekovnoj Srbiji, ali, istini za volju, danas se baš i ne pije. U Litvaniji slično piće nosi naziv Meschkinnes (od litvanskog meska što znači medved), dok se u Rusiji votka s dodatkom meda naziva Охотничья – lovačka votka. Danas medne likere proizvode Poljaci, pa i Šveđani.

S druge strane, medovača je rakija dobijena redestilacijom fermentisanog meda i, da ne idemo dalje, jer danas ne predstavljamo nijednu medovaču, već sasvim drugačije piće – medicu. Medica je u svojoj osnovi voćna rakija s dodatkom prirodnog meda. Često se u nju dodaje i propolis, matični mleč i neki drugi prirodni sastojci, pa može da se kaže da medice često imaju i određena lekovita dejstva.

Nije problem s medicama oko naziva, pa sve da ih popularno i nazovemo medovačama, jer prave medovače možemo da nabrojimo na prste jedne ruke (možda?). Problem je što često ne znamo šta smo dobili, od čega je dobijena ta osnovna rakija (ako je rakija) i kakav je to med dodat (ako je med)? Dalje, kad to sve dobijete u modernoj gradskoj „kafani“, skoro pa smrznuto, u čašicama za pijenje naiskap, tu onda samo rafinisani alkohol i šećer rade posao.

Ovoga puta ćemo o jednoj medici, rakiji registrovanog proizvođača koju možemo naći u slobodnoj prodaji na tržištu. 

Me d’Bee

 

Evo dobrog primera kako se rakija od grožđa, zbog svog neutralnog ukusa, koristi kao osnova za specijalnu rakiju, medicu. Rakija se dobija od grožđa iz Timočke krajine, a livadski med s obronaka planine Rudnik.

Rakija je bistra, filtrirana, ali se, nakon dužeg stajanja, na dnu boce primećuje talog, što ne smeta puno. Jačina je 30% alkohola, dakle treba da očekujemo neki minimalni alkoholni „ujed“.

Oštar i mlad, ali čist miris koji s lakoćom prolazi kroz zanimljivu smešu začina i meda. Slatkasto i citrusno: kandirano južno voće, agrumi i đumbir. Impresija je na mestu, jer su prirodna vanila, limun i korijander dodati u ovu rakiju i to se ne krije. Korijander je, u poslednje vreme, čest sastojak specijalnih rakija travarica.

Ukus je sladak, herbalan, a la pića tipa Jegermajster i Underberg, a nakon popijenog gutljaja u ustima ostaje ukus meda. Takođe, kad se proguta stvarno prijatno greje u stomaku. Dakle, može da se konzumira kao aperitiv, a može i kao dižestiv ili umesto slatkiša. Probajte. 

                                 Ocena - Velika srebrna - 88 od 100 bodova