Rum

Šećerna trska jedna je od retkih kultura koju je „beli čovek“ doneo na tle Južne Amerike i koju danas skoro isključivo poistovećujemo s tim kontinentom. Naime, šećerna trska vodi poreklo iz Indije, a pošto ne podnosi mraz, ne čudi što najbolje uspeva u tropskim predelima Srednje i Južne Amerike. Iako rum vodi poreklo upravo iz ovih delova sveta, baš kao i mnoga druga svetski poznata jaka alkoholna pića i rum su proslavili Britanci, Francuzi i Amerikanci.  

Kratka povest ruma

Ako se zajednički zapitamo na šta nas asocira reč rum, verovatno će nam se pred očima ukazivati pojmovi: kolači, sladoled, čaj, pirati i mornari. I zaista, kada su mornari u pitanju, rum je 1655. godine zamenio dnevna sledovanja piva britanskoj vojnoj mornarici – umesto 4.5 litra lako kvarljivog piva, dobijali su 0.5 litra tamnog, teškog ruma dnevno. Ova "blagoslovena" tečnost na koju su mornari, zveckajući praznim bakarnim posudama, strpljivo čekali u redu, činila je monoton brodski život lakšim. Dobar deo mornarice pio je grog - rum razblažen vodom, a pojedinci koji ni to nisu hteli da propuste kroz grlo, dobijali su po tri penija dnevno namesto svog sledovanja ruma. 

Tokom kolonijalnog doba rum je bio omiljeno piće američkih doseljenika. Po nekim izvorima tadašnja potrošnja ruma bila je oko 14 litara po glavi godišnje. U duhu ovogodišnjih predsedničkih izbora u SAD, zanimljivo je pomenuti da je čuveni Džordž Vašington, tokom predizborne kampanje 1758. u Virdžiniji, potencijalne glasače snabdeo sa preko 100 litara ruma (i oko 500 litara piva, rum-punča i jabukovače). 

Ali, kako zapravo nastaje taj pravi rum, jako akoholno piće koje pripada kategoriji rakija od ostalih poljoprivrednih sirovina? Pojednostavljeno rečeno, rum se može proizvoditi na dva načina: od melase i od soka šećerne trske.  Melasa je nusproizvod koji nastaje prilikom proizvodnje rafinisanog šećera i koju, nakon fermentacije, treba destilisati. Takav destilat je vrlo jak (zna da pređe 80% alkohola) i nije prijatan za piće, već mu je kao i rakiji, potrebna stabilizacija i odležavanje, kao i svođenje vodom na željenu jačinu. Razumljivo, najcenjeniji rumovi su oni stari, tamni rumovi koji su sazrevali u hrastovim buradima.  

S druge strane, korišćenje soka šećerne trske za proizvodnju ruma znači da je u takvim pogonima rum glavni proizvod, a ne šećer. Takav sok u veoma toplim klimatskim uslovima fermentiše za najviše tri dana, a dobijena tečnost destiliše se u modernim aparatima za neprekidnu destilaciju gde se dobija bistri rum jačine 65-75% alkohola. Od jedne tone šećerne trske dobije se oko 100 litara ruma jačine 55%. 

Rhum sa ostrva Martinik

 

Rumovi sa ostrva Martinik od 1996. godine nose potvrdu o geografskom poreklu iliti apelaciju i jedini su na svetu koji su izdejstvovali takvu akreditaciju za rum.  Inače, reč rum na ovom ostrvu piše se rhum, ali izgovara se isto – rum.  Dobija se destilacijom „vina“ od šećerne trske, po jasno utvrđenom i strogo kontrolisanom postupku za koji možemo još da kažemo i da je ekološki održiv. Naime, šećerna trska u ovom procesu predstavlja ključni izvor energije: nakon ceđenja soka, suvi ostaci bogati celulozom koriste se kao gorivo za destilacione aparate, a mogu da posluže i za proizvodnju papira ili kartona. Prašina prilikom sagorevanja suvih ostataka izlomljene i isceđenje trske, baš kao i ostaci nakon završene fermentacije, prikupljaju se i služe kao đubrivo, dok se tečni ostaci nakon destilacije prečišćavaju i proizvodi se voda za navodnjavanje plantaža. Ovo nije kraj: sva tečnost preostala nakon destilacije koristi se i za proizvodnju metana koji kasnije služi za proizvodnju struje u čitavom pogonu. 

Rum može biti beli i kao takav onda izlazi na tržište već posle tri meseca, a da bi se nazvao rhum vieux mora da provede najmanje tri godine u buradima zapremine manje od 650 litara. Treba naglasiti da specifična karipska klima dovodi do većeg isparavanja ruma („anđeoski deo“) prilikom sazrevanja, pa rum stari dosta brže nego u hladnijim predelima. Rumovi sa Martinika proizvedeni od soka šećerne trske nose oznaku rhum agricole i baš takav jedan rhum vieux predstavićemo vam na našem blogu.  

(izvor fotografija: Imperial War Museum, www.delcampe.net)