11.07.2016.

Burbon



Zašto uopšte pišemo o viskiju, konjaku i burbonu? Pa, zar mi nismo blog koji se bavi rakijom, promoviše je i traga za kvalitetom? Kao prvo, ovo je blog koji se zove Rakija, uglavnom, s tim da nas sada najviše zanima ova druga reč, uglavnom. Dakle, pre svega rakija, ali sa jasnim osloncem na iskustva drugih vrhunskih pića, pre svega onih odležalih u hrastovim buradima.
Drugi razlog leži u činjenici da, ako redovno i pažljivo čitate, možete da primetite da sа dosta ponosa tvrdimo da je srpska šljivovica jedno od najkvalitetnijih pića na svetu, odnosno da ima potencijal, ako se sve uradi kako treba u svim fazama dobijanja rakije, da stane rame uz rame sa najcenjenijim alkoholima sveta. Ukoliko imamo hrabrosti da tvrdimo tako nešto, onda je potpuno normalno da smo upoznati sa proizvodima sa kojima upoređujemo šljivovicu. Jednostavno, mi pijemo i razmišljamo o tome šta smo popili, svako novo piće je novo iskustvo koje nas vodi ka spoznaji koliko je u stvari kvaliteta oko nas i koliko zanemarujemo ono što je originalno naše.


Da bi se nešto nazvalo burbon treba da je proizvedeno u Americi, da destilat potiče od najmanje 51 procenta kukuruza, da je ležao najmanje dve godine u buretu od belog američkog hrasta, da destilat nije sipan sa više od 62.5 procenata alkohola u bure i da mu se pre flaširanja nije poboljšavao ukus ili modifikovala boja. Jednostavno, svaki deo ukusa, mirisa i boje treba da bude dobijen kvalitetnom sirovinom, dobrim tehnološkim postupkom ili u sadejstvu sa prirodom. Ukoliko je sve navedeno ispoštovano, Federalna vlada SAD dozvoljava da na boci proizvedenog pića piše straight bourbon whiskеy.
 
Burbon jeste viski, ali nije svaki viski burbon. Na primer, Jack Daniels nije burbon iako ispunjava skoro sve uslove da bi se tako nazvao. Jedino što popularni Jack odvaja od ostalih burbona je filtracija kroz ćumur dobijen od javorovog drveta što je kršenje pravila o dodavanju i poboljšavanju ukusa.
Jednom sam čuo dobru rečenicu, a ona je glasila: Pivo je poluproizvod. Nema boljeg dokaza za ovo od tehnologije proizvodnje burbona, on je jednostavno destilovano pivo. Posle procesa čišćenja i razbijanja zrna, žitna smesa se prvo kuva, a potom hladi i započinje fermentacija gde kvasci pretvaraju prirodne šećere kukuruza, ječma i raži u alkohol. Ta smeša se zove mash ili beer – pivo. Tako dobijeno pivo smešta se u destilacione aparate koji se razlikiju od destilerije do destilerije; na primer Woodford koristi destilacione aparate slične onima u Škotskoj, dok  Jim Beam koristi aparate sa kolonama.

Posle destilacije, kojom se dobija viski koji ne sme da bude jači od 90 procenata alkohola, on se razblažuje destilovanom vodom na nivo za odležavanje propisan zakonom. Burad u koja se sipa mlad viski, koji će posle dve godine postati burbon, nagorevaju se radi dobijanja što boljeg ukusa i mirisa. Postoje 4 nivoa nagorelosti i svaka destilerija ima svoj način odležavanja, što zavisi od proizvoda koji žele da dobiju. Naime, u Americi postoje na stotine burbon brendova i etiketa, ali su skoro svi proizvedeni u šest najvećih destilerija u Kentakiju, i to u jednom njegovom malom delu koji se zove Bluegrass. Kupujući različite burbone, u stvari kupujete različite odnose kukuruza, raži, ječma ili pšenice i različit nivo nagorelosti bureta. Na primer, destilerija Buffalo trace proizvodi 14 različitih burbona.

Burad sa burbonom ne odležavaju u podrumima već u skladištima gde bivaju izložena temperaturnim promenama koje pozitivno deluju na kvalitet mirisa i ukusa. Naime, zbog temperaturnih razlika menja se pritisak u buretu pa tečnost stalno ulazi u pore hrasta kada je toplo i izlazi iz njih kada je hladno, tako da ovo svojevrsno disanje bureta proizvodi kvalitetno piće. Mnogi proizvođači šljivovice svoju burad drže u podrumima i to je jedna od najčešćih grešaka, jer jaka pića prosto traže kiseonik i temperaturne promene. 
Na kraju, burbon se pakuje u atraktivne ambalaže, a u cilju njegove promocije organizuju se degustacije, pišu se blogovi, a ovo piće se pojavljuje u filmovima, serijama, tekstovima rock i country muzike. Odnos sa javnošću destilerija je izvanredan, organizuju se posete i festivali. To je, takođe, jedna od tajni zašto je ovo piće doživelo svojevrsnu renesansu poslednjih godina i zašto je jedan od elemenata američkog identiteta.
Na blogu Rakija, uglavnom, tokom ovog leta moći ćete da pročitate recenzije Woodford reserve i Baker's burbona.

1 коментар: