Novica Tadić – Rakijaši

Iza prodavnice sklepane od starih dasaka

Sedimo ukočenih misli i sapetih pomisli

Prstiju ovitih oko grlića i čaša

To što nas tišti nekad nas je peklo silovito

Mnoga sitna mučenja za nama su ostala kao

Lanjski snegovi pod naslagama lišća u jamama

Iza maski teško je prave namere prepoznati

Ponekad žučne kese pod jezicima prsnu

Sve zbog opšteg dobra i istine

Koja ničemu ne može poslužiti

Jer iza svake stvari nečastivi proviri i gukne

Ovde gde je sve samo drač za potpalu

Sve su sudbine potresne i nama nedokučive

Uskoro će kasirka

I drugu glavu na ramenima imati

I mi nećemo znati

Gde se to nalazimo

Možda u utrobi Bauka

Koji nas je i pre rođenja progutao