13.01.2016.

Dedina rakija - porodične rezerve



Kada je u pitanju rangiranje najkvalitetnijih rakija u Srbiji, tim bloga Rakija, uglavnom smatra da nema relevatnije liste od one koju je napravila grupa profesora sa Poljoprivrednog fakulteta, na čelu sa profesorom Nikićevićem 2009. godine. Takmičenje je nosilo naziv „Izbor za najbolju srpsku šljivovicu svih vremena“, a uzimao se period od 1900. do 2008. godine. Sa te liste smo recenzirali i degustirali solidan broj rakija i sve su bile same šampionke. 


Danas je pred nama jedna od deset najbolje plasiranih rakija, naime, Dedina rakija iz 1988. godine, koja je osvojila deveto mesto na pomenutom takmičenju i sebe uvrstila u srpsku rakijsku istoriju. Pravljena je od šljive Ranke, a najviše vremena je provela u dudovom buretu, ukrtila je, zaokružila svoj buke i sama, prirodno, postala rakijski ekvivalent za kvalitet. Kada kažem sama, pre svega mislim na činjenicu da je ovo, kako bi amerikanci rekli, Barrel Strength rakija. To znači da nije alkoholna stepenaža spuštana dodavanjem destilovane vode, već je procesom starenja alkohol isparavao i spuštao se do sadašnjih 55 stepeni.

Koliko god ova rakija imala patinu starih srpskih rakija, ona je istovremeno veoma moderna, uzbudljiva i „apdejtovana“. Naime, trenutno je u svetu prava revolucija pića koja dolaze u svom najoriginalnijem obliku, direktno iz bureta, bez dodavanja bilo čega. Tu novinu je, inače, uvela industrija burbona u Americi, a sada su to preuzele škotske i irske destilerije viskija. Poenta je da se konzumentu prikaže što prirodniji proizvod, ali mu se i ostavi sloboda da se igra tehnologa i smanjuje procenat alkohola neposredno pre konzumiranja. Ovako se dobija jedan specifična veza između proizvođača i konzumenta, veza koja bi trebalo da dovede do identifikacije potrošača sa određenim brendom, destilerijom, regionom.




Vratimo se na Dedinu rakiju iz destilerije Radoja Marića, koji pokušava da neosporni kvalitet svog rakijskog porodičnog nasleđa spoji sa modernim tehnološkim dostignućima i ekonomskom racionalnošću koju diktira tržište. Rakijsku priču ove porodice počeo je Rajkov deda Dragoljub, njemu je rakija i posvećena, a na etiketi je njegova slika. Rakija se proizvodi i odležava u selu Vlaška, opština Mladenovac. 
Boja: tamni ćilibar sa blagim crvenkastim tonovima
Miris: šumske jagode, pečeni lešnik, tamjan, vrlo prijatan i izbalansiran miris. Već sam miris nam govori da je pred nama moćna rakija, oseća se da je stepen alkohola visok, ali bez bojazni da će nam nauditi.
Ukus: konjak, menta, duvan, karamela. Izuzetno ukusna rakija, nije slatka, ukus je suv i pun. Vinari bi rekli da ova rakija ima odlično izgrađeno telo. Bitno je napomenuti da je tipičnost šljivovice očuvana, dovoljno je šljivasta. Takođe, postoji jedna prijatna kiselina na kraju samog ukusa, nešto što podseća na koru zelene jabuke.
Zaključak: Ovo je definitivno rakijski raritet iz zaliha porodice Marić. Jednostavno, ova rakija je simbol stare škole, one koja nije znala za kompromise i tržišna balansiranja. Narod bi rekao, pečena je za kuću, ne za prodaju.

 Ocena - Velika zlatna - 94 od 100 bodova




Mutemath - Break the Same




2 коментара:

  1. Одговори
    1. Анониман03.02.2016. 11:33:00

      Хех, ово потсећа на изјаву са краја многих огласа - "Вреди видети".

      Избриши