Gegula

Da je u Srbiji malo registrovanih proizvođača rakija i nije neka tajna. Kažemo – malo, u odnosu na nepregledno more stabala šljiva, buradi i rakijskih kazana. Ako se osvrnemo na kraljevačku opštinu, videćemo da postoje dve (!) registrovane destilerije rakije. O jednoj od njih pisali smo na proleće, a jesen je rodno mesto svake rakije i pravo vreme za predstavljanje druge firme, destilerije, etno-centra, kako god želite – u pitanju je Gegula. Samo preduzeće osnovano je  radi  otkupa i prerade voća i povrća, ali i proizvodnje rakije. Iz sela Bukovica pored Kraljeva dolazi voće koje časno služi kao sirovina za Gegula rakije. Pored šljivovice, tu su voćne rakije od dunje, jabuke, kruške i kajsije, kao i specijalne rakije: mednica, orahovača i travarica. Treba reći da vlasnici firme bračni par Jovičić ne propuštaju događanja vezana za rakiju, pa ćete ih sresti na gotovo svakom sličnom okupljanju širom Srbije. Jedino tako možete na pravi način da promovišete svoj proizvod, odgovarajući na pitanja, iz prve ruke.

Gegula šljivovica beleži brojne uspehe na takmičenjima u zemlji, a izdvojićemo nekoliko ocena: 18.13 na 79. Novosadskom sajmu, kao i srebrnu medalju na Rakija festu 2010. godine.

Crvena ranka je dokazana rakijska sorta o kojoj smo u više navrata pisali i od koje se može proizvesti prepečenica odličnog kvaliteta. Upravo ova sorta je u osnovi rakije Gegula. „Stara srpska  šljivovica prepečenica“ – to su reči sa etikete na boci ove rakije, na kojoj još i stoji da sadrži 45% alkohola. 

Boja ukazuje na najmanje desetogodišnje odležavanje u buradima - u pitanju je tamnija, ciglasta nijansa ćilibara.

Miris rakije, onaj prvi kada ste je sipali u čašu je tipičan za Ranku, oštar i kiselkast, ali ga treba ostaviti da se smiri, da se u dodiru sa vazduhom razmrdaju uspavane arome. I posle nekoliko minuta, evo ih i smilje i orah, čak i rum. 

Ukus ne izneverava očekivanja nagoveštena atmosferom koju je miris pokrenuo. Razvijen je i skladan, a  oporosti ima baš onoliko koliko  je hrast tokom godina ostavio iza sebe. U naknadnim talasima ovog vatrenog ukusa ocrtava se citrusno voće, kandirani đumbir. Gegula šljivovica je prirodna, zdrava, izrazito tipična rakije od Ranke, jaka i stara, ali u punom sjaju. Dobro se slaže sa srpskim gurmanskim specijalitetima kao što su suvo meso i prevreli ovčiji sir. Pravila nema, konzumirajte šta god da vam prija uz rakiju. Bitno je samo ono, sažeto u sloganu rakije Gegula: Ostani na nogama.

         Ocena - Velika srebrna - 89 od 100 bodova





The Broken Circle Breakdown Bluegrass Band - Wayfaring Stranger  

Znate li šta je Jakljanka?

Jakljanka je drugo ime za Trnovaču, a ovaj naziv se koristi u užičkom regionu. Trnovača, iliti Jakljanka smatra se starijom, kultivisanom vrstom od domaće šljive, a od koje se razlikuje po nešto sitnijem lišću, mladim grančicama, većem prisustvu trnja i pre svega po plodovima, koji su sitniji, loptasti, sa okruglastom košticom. 

Takođe, smatra se da je nastala spontanom hibridizacijom između trnjine i džanarike. Rano cveta, već oko polovine marta, jer joj prija vlaga iz zemlje sa prvim prolećnim suncem;  otpornija je na viruse šarke, pa daje bogat plod. Takođe, po istraživanjima, poseduje visok procenat šećera, i čini jednu od tri najkvalitetnije rakijske sorte. Obično važi za sortu koja se kupažira u manjem procentu sa Požegačom i tako daje najbolje rakijske rezultate. Međutim, moguće je praviti rakiju samo od Trnovače, ili u kombinaciji gde bi ona bila dominantna. Na blogu Rakija, uglavnom možete pročitati recenziju rakije Kosjerka koja je nastala 80% od Trnovače. 

Pored ovoga, ovih dana degustirali smo rakiju iz podruma porodice Jaraković napravljenu isključivo od Jakljanke. Rakija je odličnog kvaliteta. Boja rakije je oker žuta, što je retkost.  
Miris joj je svež i floralan, sa dominantnim notama lekovitih planinskih trava. Takođe, tu su kantarion i kamilica  prožeti planinskom  svežinom.  
Ukus je takođe na početku floralan, ali se jako lepo razvija i gradi ka prezrelom voću: prezrele kruške i mušmule, pa i celer. Takođe ima sirupaste slatkoće  koja podseća na med i sirup od javora. Finiš je stabilan, traje dovoljno dugo, ima ono što mi jako volimo, orašasti završetak. Ima dodir oraha i lešnika na samom kraju. 

Jedva čekamo komercijalno izdanje ove rakije, biće to, po našim saznanjima, prva registrovana rakija isključivo od Trnovače-Jakljanke, a po onom što smo do sada probali, biće nešto novo, originalno i kvalitetno. Ova je destilerija pokrenuta od Gorana Jarakovića, mašinskog inženjera koji je rešio da se vrati na selo i pokuša da uspe sa proizvodnjom kvalitetne rakije. Podrum se nalazi na 20 km od Užica, na obroncima planine Tare, na visini od 900 metara iznad mora. Lepa visina za uzgoj autohtonih sorti šljive, taman da se pobegne od bolesti koje more stare sorte. Sa svojih 250 stabala Jakljanke značajno doprinosi  očuvanju ove rakijske sorte. I stvarno, velika bi šteta bila da nestane.

Tom Waits - Jersey Girl