Talisker 10 - vatra na obali okeana

Talisker destilerija jedina je na ostrvu Skaj (Skye). Ovo ostrvo nalazi se na severu Škotske, obale mu zapljuskuje Atlantik, a pripada Unutrašnjim Hebridima. To su ona fotogenična ostrva poznata po kamenitim hridima koja se strmo spuštaju u okean. U ovoj destileriji viski se proizvodi od 1830. godine, kada se vršila trostruka destilacija i to sve do 1928. kada se prelazi na uobičajeniju, dvostruku destilaciju.  

Viskiji poreklom sa škotskih ostrva gotovo po pravilu spadaju u one sa jakim fenolnim notama, a taj segment arome izražava se preko ppm (fenolnog udela, phenolic parts per million). Talisker, po ovom obeležju (18-22 ppm), spada u srednje fenolne viskije. Da ne davim previše, obećali smo odavno da ćemo hemiju da pozovemo u pomoć samo kada moramo, tako da u prevodu  ovaj izraz fenolni znači slan, mineralan miris i ukus, uz dodatak dima. Ali, ne i bilo kog dima – ječmeni slad se, prilikom proizvodnje ovog viskija, suši na potpaljenom tresetu (peat). Otuda ova aroma koja viskije ovog tipa razlikuje od drugih. Ako bih morao da dam boju ovom viskiju, bila bi to zeleno-plavo-siva nijansa, trobojka prožeta travom, lišajevima prekrivenim stenjem i penušavim okeanom. Ovaj deset godina star singl malt viski sadrži 45.8% alkohola i kompleksnog je karaktera, koji ću ovde pokušati da dekonstruišem.

Miris: Treset, zrelo žuto voće i med.

Ukus: Burbon, smokve i donekle herbalni karakter. Ali, koliko to sve traje? Dobrih desetak sekundi. Burbonu je ovde mesto verovatno zbog buradi u kojima je odležavao pre samog viskija. Na kraju su tu biber, bosiljak i hrast.   

U ovakav viski poželjno je dodati malo vode (ne i leda) da biste otključali dodatne nivoe ukusa i produžili uživanje. Dakle, uz malo vode impresije su sledeće:

Miris: Još slojeva treseta, uglja i čađi. Naravno, sve ovo na suptilan način. Zatim se smenjuju: đumbir, zrele kruške i suvo voće. Zaista očaravajuće.

Ukus postaje nešto ljući i zavodljiviji: pojavljuje se sveže i krupno mleveni crni biber, dimljeno meso i slani citrusi. Finiš odiše hrastovinom i prijatnom gorčinom. Prazna čaša ima intenzivan miris na vunu, morsku travu, ovčiji sir i one male petarde.  

Treset, dim, čak i čađ koja se oseti kad u zimsko jutro uđete u sobu u kojoj je do u sitne sate gorela peć. Napolju je zima, preko noći je napadao sneg i u daljini se vidi dimnjak planinskog hotela koji se greje na ugalj... Ipak, Talisker 10, pored ove tresetne note tipične za ostrvo Ajla (Islay) ima i tu divno balansiranu mednu slast, kao i voćni karakter. Idealan zimski malt koji prija i u kišna popodneva, kada u njemu možete da uživate i sami. Ovo su bile moje impresije kada sam probao Talisker 10.  

                                     Ocena - zlato - 91 od 100 bodova

The Kill Devils Hills - Drinking Too Much

Talisker 10 - campfire on the ocean shore

Talisker is the only distillery on the island of Skye. This island is located in the north of Scotland, its coast being splashed by the Atlantic Ocean, and it belongs to the Inner Hebrides. Those islands are the photogenic ones known for their rocky cliffs that descend steeply into the ocean. In this distillery, whisky has been produced since 1830. when it carried out triple distillation and continued with it until 1928. when it exceeds the more common, double distillation.

Scotch whiskeys which originate from the islands almost always fall into one with strong notes of phenol, a segment of flavour that is expressed through ppm (phenol parts per million). Talisker, which has 18-22 ppm, is a medium phenolic whisky. We promised that we shall ask chemistry to help us only when we really need to, so the translation of this term phenolic would be: salty, mineral taste and smell, with the addition of smoke. But not any kind of smoke - during the production of this whisky, malt has been dried by the peat fire, so the smoke that has been absorbed through this process is carried to our glasses. Hence, this is the aroma which makes this type of whisky different from other malts. If I need to give this whiskey a particular colouring, it would be a green-blue-grey hue, nuance imbued with grass, lichen-covered rocks and the sparkling ocean. This ten-year-old single malt whisky contains 45.8% alcohol and has a complex character, which I shall attempt to deconstruct here.

Nose: Peat, ripe yellow fruits and honey.

Flavour: Bourbon, figs, and slightly herbal character. But for how long does this aftertaste last? It lingers on the palate for good ten seconds. Bourbon note belongs here probably due to the barrels in which this whisky matures. Towards the end, there is black pepper, some basil, and oak. 

It is advisable to add a small splash of water (but not ice) in order to unlock additional levels of taste and to extend the enjoyment. With a little bit of water the impressions are as follows:

Nose: More layers of peat, coal and soot. Of course, all those flavours appear in a subtle way. After that, these notes emerge: ginger, ripe pears, and dried fruit. Really stunning.

The taste becomes somewhat hotter and more seductive: freshly ground black pepper appears, some smoked meat and salty citruses. Aftertaste exudes in oak with a pleasant bitterness. Empty glass has an intense aroma of wool, seaweed, sheep milk cheese and those little firecrackers from childhood.  
Peat, smoke, soot - all those you can notice in the winter morning when you enter the room in which the old stove had been burning until dawn. Winter is waiting outdoors with soil covered with thick snow and in the distance, you can see the smoking chimney of a mountain hotel, heated by coal... However, Talisker 10, besides that peat note typical for the island of Islay, has that wonderfully balanced honey note and fruity character. It is an ideal winter dram, also suitable for those rainy afternoons when you can enjoy it by yourself. 


                                       Mark - gold - 91 out of a 100 points

Ima jedan podrum u Aranđelovcu...

Često putovanja na odredišta koja su nam blizu, planiramo poslednja.  Tako i tim Rakije, uglavnom otputuje ponekad u udaljena mesta na rakijskoj mapi Srbije, doduše još nepostojećoj, ali na njoj strpljivo ucrtavamo najvažnije izvore. Nezavisnost u pristupu omogućava nam da sami biramo koje to rakijarnice smatramo važnim. Ne morate da imate veliku industrijsku proizvodnju da biste zadovoljili kriterijum kvaliteta, ali zato kvalitet morate imati. A, nama je čast da tragamo za kvalitetom i budemo svedoci rakijske istorije Srbije. 

O rakiji Stojana Tasića – Tase pisali smo jednom, ali o samom Tasi i njegovom podrumu nismo nikada. A ne bismo ni o njemu skorije pisali da nam se nije javio gospodin Ilija Rudić i pozvao nas da zajedno s njim u Aranđelovcu posetimo njegovog dobrog prijatelja Tasu. A njih obojicu – dokazane doajene zanatske rakije, život nije previše mazio. Krštenica lagano žuti, zdravlje hoće da se poigra, ali, s druge strane i rakija u buradima neumitno stari. I hrast i dud, pa i bagrem, sigurno su utočište za najbolje šljivove destilate. To su, znate, one rakije koje isto toliko duguju dobroj šumadijskoj voćki i tradiciji, koliko kazanu i tehnologiji. Takve rakije verovatno nikada nećete naći na rafovima hipermarketa u skorijoj budućnosti.  

Tasina zlatna, kao što se zna, kupaža je rakija od nekoliko sorti šljiva. I baš zato, u zavisnosti od godine i bureta, i rakija zna da bude različitog kvaliteta. Nikada ne ide niže od srebra, ali često ulazi u veliko zlato. Mi smo pored ove klasične kombinacije, došli da probamo one rakije koje nema puno, koja se proba u retkim prilikama i to sa onima koji su otvoreni da razumeju dušu rakije. A, to se, dragi prijatelji, iskustveno uči. 

Probali smo i popili dve Ranke, popularne „Crvenjače“, nekoliko čistih Požegača, sve različite starosti i iz buradi različitih zapremina, kao i još neke zanimljive kupaže. Ilija bi kazao: „Ne zna se koja je bolja od koje“. Sve te rakije smo prošetali u degustacionim čašama, a između uzoraka smo mezili namirnice pogodne za neutralizaciju različitih ukusa (mladi sir, jabuke, vodu). Kasnije smo, kako i tipični šumadijski lokalitet nalaže, uživanje nastavili u jednom restoranu domaće kuhinje (i to kakve!) podno Bukulje. 

Nema bolje priče o rakiji o od one priče koja sama krene uz degustaciju, a bez takve priče, nema ni dobre degustacije. Čika Tasina rakija dobila je najviše ocene na svim važnim rakijskim festivalima u Srbiji, među kojima je i prvo mesto na „Smotri najboljih srpskih šljivovica“ za 2012. godinu. Sada Tasa može mirno da se igra sa unučićima, ali i da ispeče još koji kazan rakije kojoj će pehari, plakete, diplome i medalje biti samo dekor.  

Šljivovica posle apokalipse

Enki Bilal jedan je od najcenjenijih strip autora današnjice. Svojim neverovatnim talentom za objašnjavanje komplikovanih ideoloških struktura, nedostatka perspektive modernog sveta, ali i ličnih emotivnih praznina i lutanja, izborio je mesto u samom vrhu francuske likovne i strip kulture.

Pored velike slave, one koja je toliko netipična i toliko nedostižna deci migranata, Bilal je ostao skroman, predan umetnosti, ali i duboko ukorenjen u kulturi zemlje iz koje dolazi. Naime, Enki Bilal je rođen i odrastao u Beogradu i upravo ta sećanja i simbole prenosi u svoje strip scene.

Sećanje na Beograd veoma je živo u Bilalovim delima, o tome svedoče likovi u njegovim albumima, dijalozi njegovih junaka, ćirilični natpisi koji se mogu primetiti tu i tamo u ponekom kadru, ali i način na koji se blaži tuga, slavi privremena radost, ubija vreme koga je u njegovim romanima na pretek. Naime, jedno od omiljenih pića Bilalovih junaka je šljivovica, rakija tipična za skoro sve narode bivše Jugoslavije.

Kod njega je prisutna ogromna bol zbog sudbine koja je zadesila Jugoslaviju, bol koju su kasnije stotine hiljada migranata nosili i širili po celom svetu, između ostalog i po francuskim gradovima. Sa koferima punim fragmenata bivše istorije, mitologije, rodoljublja, bivšeg života, ovi poluzombiji stvaraju jednu novu potkulturu, potkulturu neukorenjenosti i nepripadanja.

Tumarajući apokaliptičnim pejzažima Bilalovi junaci povremeno uđu u neki kosmički bar i na šanku sa gomilom mutanata, hermafrodita i satira, naruče čašu šljivovice uz koju redovno pokušavaju da zametnu razgovor na teme za koje je u tom trenutku nemoguće naći sagovornika na milion svemirskih milja naokolo. Pravoslavlje, islam, Vidovdan, Turci, Austrijanci, nacija, partija, Tito, i tako dalje. Sa druge strane unezvereni pogledi nevoljnog sagovornika, zbunjeno sleganje ramenima, ili izveštačena fraza, podsećaju Bilalovog junaka da je u tom trenutku, u tom delu univerzuma, od „naših“  jedino šljivovica prisutna.  

Šljivovica se pije u filmu Besmrtna, koji je umetnik režirao i za njega pisao scenario, pije se i u trilogiji Nikopol, fantastičnom stripu čija je jedna od tema raspad države i haos koji nastaje posle toga. Kao i mnogi autori, Bilal širi svojevrsni stereotip o šljivovici praveći od nje piće skoro isključivo rezervisano za ljude kojima se njen, u ovom slučaju, grozan, ukus dopada, a da bi vam se šljivovica sviđala čovek mora biti rođen, ili makar biti poreklom, sa Balkana. Niko drugi taj osećaj ne bi shvatio, drugima to piće ima ukus petroleja, drugi vole konjake i viskije, a ta pića nisu pogodna za ekspresno brisanje dugoročne i kratkoročne memorije, niti za najavu nekontrolisanog ponašanja. 

Radovima ovog beogradskog Francuza rakija od šljive dobija svoje mesto u svetskoj strip istoriji, možda ne zbog svog vrhunskog ukusa i mirisa, ali treba da budemo svesni da je strip ipak umetnost, a ne priručnik za degustaciju.

Stara Pesma

 

 

 

Ako ste ranije čitali naš blog, primetili ste da je Stara Pesma jedna od prvih rakija  o kojoj smo pisali, a pisali smo o dvema šljivovim prepečenicama, starim pet i sedam godina. Zanimljivo je da smo pre tačno godinu dana objavili i tekst o njihovoj, zaista posebnoj klekovači. U selu Pepelj, rodnom mestu Stare Pesme, priča se da je baš jedan predak iz porodice Ilić napravio prvu rakiju klekovaču u ovom kraju.  

Ovoga puta hteli smo malo više da saznamo o destileriji, njenim planovima i istoriji, a i da se pobliže upoznamo sa procesom proizvodnje i odležavanja rakija. Porodica Ilić već generacijama unazad proizvodi voćne rakije odličnog kvaliteta. Sem neophodnog truda i tehnološkog znanja, za ovakav kvalitet rakije zaslužan je mikrolokalitet sela Pepelj koje se nalazi na obroncima planine Tare, kada se pođe od Bajine Bašte ka Užicu. Na imanju ove porodice postoji jedna južna padina prekrivena sa preko hiljadu stabala šljive, a da biste znali gde se to nalazi, na par kilometara iza brda, nalazi se aerodrom Ponikve. Neposredna blizina šume, čista izvorska voda, južna padina na idealnoj visini – pa to je već pola posla. Rakija se proizvodi na tradicionalan način u apratima za jednostruku destilaciju, a primenjuju se savremena teorijska saznanja iz oblasti proizvodnje voćnih rakija. 

Sama destilerija, baš kao ni BB Klekovača, spolja ne izgleda "fensi", ali zato unutra ima sve što je potrebno za nastanak najnagrađivanijih voćnih rakija u poslednjoj deceniji. Iz ove rakijarnice, pored šljivovice, izlaze i rakije: dunjevača (bezbojna i stara), vilijamovka (sa plodom ili bez njega), kajsijevača, specijalne rakije sa medom, kao i travarica.  

Stara Pesma nam uskoro svima sprema iznenađenje, a to će biti  još „starija pesma“ – naime, imali smo tu privilegiju da probamo nekoliko uzoraka kupaža za novu šljivovu prepečenicu staru dvanaest godina. Mi smo našu kombinaciju ukusa i mirisa odabrali, a videćemo koje će nijanse ove, zaista znalački proizvedene rakije, završiti u boci. Narod bi kratko savetovao: Ako ne znaš šta je dobro, onda znaš šta je staro. Od Stare Pesme očekujte samo najbolje. 

BB kleka – od stečaja do oporavka

BB kleka je institucija i to treba odmah reći, izvožena je i izvozi se na sve kontinente osim Afrike, a proizvodnja se uvek merila u hiljadama tona. Od 1955. godine kvalitet je samo rastao, nikada se nije prestajalo sa proizvodnjom, rakija kleka je postala prepoznatljiva prenoseći u svojoj aromi i ukusu svežinu planina Zapadne Srbije, čistoću planinskog potoka i aromu šljiva koje rastu na velikoj nadmorskoj visini.

Godine krize su sve poremetile, proizvodnja je opala, gubila su se tržišta.  Posle ovih poremećaja dolazi i ekonomski racionalizam u vidu neoliberalne ekonomije koji je firmu poslao u stečaj, koji bi, verovatno, bio njena poslednja destinacija da nije bilo zaposlenih koji su se u stilu radničkog samoupravljanja organizovali, otkupili deo bivše Zemljoradničke zadruge "Bajina Bašta" koji je proizvodio rakiju i na kraju formirali doo BB Klekovača.

Danas je ova destilerija daleko od ekonomskog ambisa, novi vlasnik nije menjao namenu firme, ne proizvodi igračke, nameštaj ili traktorske gume umesto rakije. Pored potpuno novih aparata za destilaciju tu su i nova degustaciona sala, apartmani za goste i mali muzej BB Klekovače gde se čuvaju rakije iz sedamdesetih i osamdesetih u svojim originalnim pakovanjima.

Proizvodni program se širio u poslednjih nekoliko godina, sada iz destilerije BB izlaze i rakije od dunje, kruške, kajsije, a proizveli su i travaricu. Od sledeće godine nas očekuju nova iznenađenja, plasira se rakija šljivovica koja je prošla višegodišnje odležavanje, a na osnovu onog što smo mi probali biće šampionka. 

Inače, u destileriji je sve pravo, nema ubrzanog starenja, čipsovanja ili veštačkog bojenja, destilerija ima stotinak hrastovih buradi zapremine od 30 do 3000 litara u kojima stpljivo nastaje kvalitet.

Tim bloga Rakija, uglavnom uživao je u lepo organizovanoj poseti, degustaciji i dočeku. Stigli smo da porazgovaramo sa odgovornima u destileriji, da prošetamo Bajinom Baštom, posetimo akumulaciju Perućac, reku Vrelo i njene vodopade.

            
              (u nastavku: još jedna destilerija iz Bajine Bašte - Stara Pesma)