Дуж једне и дуж друге обале реке рашће разноврсно дрвеће с јестивим плодовима. Лишће му неће венути нити ће му плод нестајати. Сваког месеца рађаће нови плод, јер му вода дотиче из светилишта. Његов плод биће за јело, а лишће за лек. (Књига пророка Езекиела)
Биљке су се додавале у јак алкохол од кад постоји дестилација. Одмах се приметило да лековите биљке у додиру са алкохолом ослобађају лековита својства, да се та својства у тој средини појачавају и чувају дуже времена. У нашем народу ракија се одувек користила у медицинске сврхе. Шљивовица с травама или бобицама, лозовача с додатком свакојаког сушеног планинског биља, јабука са сувим ароматичним гранчицама… Листа иде у недоглед, јер природна је ризница биљака пребогата. Савети да се „стави мало ракије на болно место“ или да се „попије једна ракија против тегоба“ најчешће су се односили на траварице.
Траварице нарочито пријају када је у њиховој основи добра шљивовица и када су траве имале времена да се сједине и саживе с ракијом чије су карактеристике обогатиле. Шљива са својим органолептичким карактеристикама добар је домаћин травама, у том споју ствара се право ароматско благо српске ракијске сцене. Управо такве ракије пили смо и анализирали овог лета.
Све је почело када је један од аутора и уредника блога Ракија, углавном посетио дестилерију Огњена у Пријепољу. Дружење с власником дестилерије и његовом сјајном породицом уз врхунске ракије један је од најлепших утисака овог лета. Јела се домаћа храна која је у овом крају Србије највећи бренд, кајмак, сир, хељдопита, качамак, пршута. Пиле се шљивовице, јабуковаче, крушковаче и траварице. Може се рећи да смо упаривали храну и ракију на најсрпскији могући начин. Утиске са те дегустације данас делимо са вама.
Иначе, Огњена је позната дестилерија из Пријепоља, ветерани су ракијске сцене, једни од покретача свега оног позитивног што имамо данас на њој. Најпознатији су по својим врхунским шљивовицама и јабуковачама, са тим ракијама су почели, оне су карактеристика пријепољског краја, њихов квалитет служи на понос Вукосаву и Милошу Томашевићу. Ми волимо и њихову дивљу крушку, али нам се посебно свиђа занимљива и узбудљива палета њихових траварица. Ракије су у основи старе шљивовице у које се додаје концетрован сируп илити тинктура од биљака. После се ракија додатно стабилизује и даје јој се времена да постане заокружено и компактно пиће.
Браћа Томашевић производе врхунску линцуру, кантарионку, траварицу и нановачу. За ову прилику ћемо се концентрисати на нановачу и кантарионку, пили смо их у неколико прилика, у различитим добима дана, на различим надморским висинама.
Кантарионка
Кантарион је, иначе, у народу познат као „лек за све“. Зову га још и госпино цвеће, а у ракију се ставља одувек. За ракију се користе млади, тек процвали, цветови од којих се прави тинктура.
Боја: златно браон, боја махагонија
Мирис: опојан и раскошан. Мирис зрелих шљива, коже и дрвета у комбинацији са мирисом планинског кантариона. На тренутке топљена чоколада и карамел шећер са млеком.
Укус: ракија није сирупаста, односно нема ништа конфекцијско у себи, не подсећа на сирупе за кашаљ из детињства. Ово је чест случај са нашим траварицама, али не и са овом. Ово је квалитетнији и комплекснији производ. Има импресију чаја, као да пијете густ концетрат чајева са бабиног тавана, може се рећи да је ликераста ракија, нешто као српска верзија јегера. Негро бомбоне, слатко од купина, орах. Кантарион је дефинитивно моћна биљка, њена арома може да замени десетине других биљака.
Закључак: све препоруке за ову ракију, одлично прија преко лета, а једва чекамо да је опробамо у хладним данима. Јачина јој је 40 процената алкохола и одлично јој одговара, остала је суптилна и алкохол није надјачао племените одлике коју трава даје. Афтер је нешто краћи, али су ароме које добијете током пијења вредне ваше пажње.
Оцена - Злато - 90 од 100 бодова
Нановача
Нана (mentha piperita) у народу позната још и као метвица или коњски босиљак. Нана је веома миришљава биљка која достиже висину од 80 центиметара, а најчешће се користе листови. Етарско уље којим је нана богата делује тако што испрва греје и има љут укус, а затим почне да хлади јер брзо испарава. Нана се у народу одувек користила за смирење, против главобоље, грчева у стомаку, али и код прехладе и промуклости. Ракија од нане делује благотворно на нервни систем, посебно прија дугогодишњим пушачима којима пружа пријатан осећај хлађења дисајних органа. Може се пити пре јела као аперитив, али и после јела јер се лепо слаже уз црну кафу или чај. Нановача браће Томашевић једна је од ретких на нашем тржишту. Да видимо како смо њу доживели.
Боја: блеђа од своје сестре кантарионке, зеленкасто жута нијанса.
Мирис: јасно хербалан одмах на почетку, као да се шетате кроз поље нане. Веома свежа импресија, благо петролејска и цветна. На крајевима мириса бибер.
Укус: свежина је кључни термин за опис ове ракије, како на мирису, тако на укусу. Врхунска ракија за јутарње буђење уз кафу. Тешко да има бољи избор за тај ритуал. Нана, мед, бибер, суве шљиве. Како се укус развија постаје цитруснији и слађи. Паљиве бомбоне, благи кокос и бергамот.
Закључак: одлична ракија, добро избалансирана и сјајно уклопљена. Мирис и укус слажу се и чине целину. Пријатна је за пијење, освежава и прочишћава дисајне органе. Није превише отишла у траву и биље, задржала је своје ракијске карактеристике. Прија у свако доба дана, може бити и аперитив и дижестив. Свака препорука.
Оцена - Злато - 91 од 100 бодова
Нема коментара:
Постави коментар