“Те се устави ковчег седмога мјесеца
дана седамнаестога на планини Арарату.”
ПРВА КЊИГА МОЈСИЈЕВА, 8:4
Иако данас Арарат званично називају јерменским брендијем, он се некада могао легално звати и коњаком, али ја због континуитета текстова о вињацима, ипак бирам да га у овом тексту назовем вињаком. Да бисмо се разумели, све ове речи означавају исти производ, с тим што је Арарат под фирмом (Шустов и синови) давне 1900. године на слепој дегустацији у оквиру чувене Париске изложбе, освојивши гран-при, добио право да се зове коњак. Касније је то право изгубио. Волим да верујем да је Арарат био омиљено пиће на двору Романових и да га је Винстон Черчил стварно пио сваки дан. Како год било, данас је пред вама Арарат Наири стар 20 година. Наири је иначе акадски назив за регију данашње Јерменске висоравни коју су бројна племена настањивала још у прадавна времена, а данас у јерменском језику, ова реч носи са собом поетски призвук.
Дакле, иако је процес добијања овог пића потпуно сличан француском коњаку, не ради се о имитацији, већ о светски признатом пићу. Добијен је од вина аутохтоних сорти грожђа као што су кангун (kangun), воскехат (voskehat), гаран дмак (garan dmak), двоструко дестилисаног, а потом разливеног у бурад од кавкаског (персијског) храста. Ако треба прозборити коју реч и дизајну боце и самог паковања, све похвале такође иду на ту страну. Лепа кутија која се отвара са стране, односно извлачи, крије још лепшу боцу запремине 700 милилитара у којој брижљиво чека мешавина од чак осамнаест винских дестилата. Арарат Наири има декларисану старост од 20 година. То заправо значи да је овај вињак производ, мешавина вињака у коме најмлађи дестилат има 20, а најстарији барем 55 година. Иначе, ово издање Арарат вињака производи се од 1967. године а јачина је 40% алкохола.
Мирис: Мусковадо шећер, урме, кајсије, анис, кедар, али и суптилни храст. Касније се појављују земљани тонови, рансио, развијени буке, али и мало тајновите подрумске влаге.
Укус: кожа, листови дувана, ломљена зрна какаа, тамни карамел, зелени ораси и црно суво грожђе. Читава атмосфера подсећа на прегледање старих црно-белих фотографија. Кокосово млеко, мак, суве смокве и кајсије. Дуг и сувкаст финиш који тражи још. Умами. Сваки накнадни гутљај доноси другачије импресије. Слаткоћа је, за разлику од сличних пића, ненападна, готово тамна, избалансирана минералним и благо горким нотама ораха, мака и боровог меда. Балзамска група мирисних нота овде има своје значајно место: смола, ћилибарна огрлица, зрна непрепржене кафе. Винске ноте се само назиру, далеке су и пригушене. У празној чаши налазимо печене бадеме.
Закључак: Арарат Наири носи са собом инспиративну атмосферу за дружење. Спремно очекује да се о њему разговара, просто вас наговара на размену утисака који би код сваког гутљаја били нови и другачији. Његова отмена, ненаметљива старост не може се лако упарити с храном. Зато се добро слаже уз музику. Најбоље је посветити се баш и само њему. Засигурно, ово је једно, ако не најстарије, онда једно од најстаријих пића које смо на овим страницама описали и пиће са заиста великим бројем нота мириса и укуса. Оно што вас чека су дубоки нивои уживања и слојевитост која захтева готово ритуалну посвећеност.
Оцена - Велика златна - 94 од 100 бодова
Нема коментара:
Постави коментар