Дружење са америчким новинарима – (добре стране ракијске сцене)

 

 

 

Крајем септембра, пред сам почетак јесени, Илија Маловић и Зоран Радоман, уредници и аутори блога Ракија, углавном били су организатори ракијске туре по Београду и Шумадији за пет гостију из Америке, међу којима су били новинари специјализовани за туризам, храну и пиће, маркетинг стручњаци, као и стручњаци за односе с јавношћу. Такође, били су ту и људи укључени у промоцију и продају ракије на северноамеричком тржишту. Зоран и Илија представили су ракију у најбољем могућем светлу, организовали радионице и дегустације где се на енглеском језику описивао концепт ракијске производње, начин конзумације и потенцијал за укључивање ракије у модерно и развијено тржиште алкохола. Медији о којима је овде реч су све сами медијски гиганти: NY Times, Washington Post, Whisky Magazine, Handcrafted PR агенција. 

 

Прво вече били смо гости Огњена бара који држе браћа Томашевић из Пријепоља. У том одличном ракијском кутку пробали смо дивљу крушку, виљамовку, дуњу, шљивовицу и стару барик јабуку. Овде је нагласак био на презентовању једног типичног ракијског подрума у Србији где су се спојили концепти производње и угоститељства. Мало је рећи да је екипа новинара била одушевљена. Добили су потпуно нова искуства и на матерњем језику добили довољно информација и објашњења да могу да наставе са потрагом за оригиналном српском ракијом. Други дан главни ракијски догађај организован је у Урбаној дестилерији у власништву Бранка Нешића. Бранко је одлично осмислио представљање свог изванредног ракијског концепта. На сјајном енглеском водио је прави ракијски мастерклас. Давао је објашњења, одговарао на сва питања. Већ после неколико сати од краја наше посете Урбаној Дестилерији слике и утисци са овог ракијског часа почели су да круже интернетом, специјализованим порталима, инстаграмом и другим друштвеним мрежама. После овог организовали смо ручак и упаривање ракије и традиционалне српске хране у познатом београдском ресторану Амбар. А на крају вечери тим Ракија, углавном је са особљем Ридл (Riddle) бара презентовао потенцијал који ракија има у миксологији. Тржиште коктела једно је од најразвијенијих и најбрже растућих тржишта алкохола на свету. Укључивање ракије у њега значио би потпуни успех за наше пиће. 

 

 

Трећи дан смо сви заједно кренули пут главних шумадијских дестилерија дајући доприност да заживи одлично смишљена Шумадијска ракијска тура. Овде су нам од велике помоћи били Емина Драмлић из Туристичке организације града Крагујевца и Ненад Поповић из Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља. Лепо су организовани и вредно се ради на промоцији Крагујевца и Шумадије. Винско ракијски хаб је на све оставио позитиван утисак. Дефинитивно домаћи задатак за друге регионе Србије. Подруми које смо посетили су Стари Храст из Жировнице, подрум Певац из Цветојевца и дестилерија Завет у селу Чумић. Сви домаћини потрудили су се да у најлепшем светлу представе Србију, Шумадију и своје подруме. Свуда је било организовано упаривање ракије и хране, на сваком месту се на солидном енглеском причало о ракији. Тамо где је било неопходно Зоран и Илија су преводили и у детаљима објашњавали специфичности сваке од дестилерија, географских предела и воћних врста. Шумадија се показала као дорасла задатку, ракијски путеви кроз њу више нису богазе већ прометне цесте где се на извору може осетити шта наша земља може да понуди и колико се све што се тиче српске ракије убрзано мења и напредује. Овде су, што је било и за очекивати, највише биле запажене ракије шљивовице и крушковаче. 

 

 

Као резултат ове посете коју је финансирао и иницирао Бил Гулд, власник бренда Yebiga можемо очекивати низ чланака, интервјуа и колумни које ће бити директна промоција наше земље и нашег националног пића. Новинари су остали задивљени квалитетом наших ракија које су на истом нивоу са вискијима са којима су се до тада сретали. Чак смо од појединих чули да је од сада ракија њихово „drink of choice“ (омиљено пиће) и кад би живели у Србији били би сарадници блога Ракија, углавном. Њихови утисци ће бити највећа препорука читаоцима широм света да обрате пажњу на Србију и њену ракију. Можемо у будућности очекивати већу заинтересованост странаца за наше најпопуларније пиће, повећање инвестиција, извоза и обима прихода од ракијског туризма. Међутим, за ово ће бити потребно урадити неколико битних корака. Да будемо отворени, поред сјајних утисака, гости су имали и пар препорука и замерки. О њима у следећем тексту.