18.07.2014.

Tasina Zlatna

Ovih nedelja pred uredništvom sajta Rakija, uglavnom stoje sve same šampionske rakije, ili bolje rečeno rakije koje su ispekli i za čiji kvalitet odgovaraju srpski rakijski šampioni. Danas pred nama stoji Tasina zlatna, inače, još jedna u nizu rakija koje imaju termin zlatna u svom nazivu. Prisvojni pridev u nazivu odnosi se na, sada već, rakijsku legendu Stojana Tasića iz Aranđelovca. Gospodin Tasić je za neverovatno kratko vreme od anonimnog proizvođača, hobiste, postao jedan od najnagrađivanijih srpskih rakijaša. Nosilac je nagrade Prvaka Srbije koja se dodeljuje u Čačku i koja važi za najprestižniju nagradu za proizvođače rakije od šljive. Tasić poseduje Velike zlatne medalje sa Novosadskog sajma i Velike zlatne medalje sa sajma u Osečini. Takođe, u Osečini drži rekord kada je u pitanju visina ocene, naime, njegova rakija je dobila neverovatnih 19,37 poena.
Mi smo pili Tasinu rakiju iz komercijalnog litarskog pakovanja na kome pored pomenutih nagrada stoje i prva mesta na dosta lokalnih, pre svega, šumadijskih takmičenja. Rakija je po rečima proizvođača kupaža šljive Požegače i Crvene ranke (šumadinka, darosavka, crvenjača, ranjača).
Boja: narandžasta, boja mandarina. Ovakva boja se dobija dodavanjem delova drveta šljive (tzv. srce šljive) u rakiju.
Miris: nekako zeljast i kiselkast. Alkoholno sirće, zelena šljiva, zelena banana, miris natrule kajsije.
Ukus: bolji od mirisa, vanila, šerbet, livadski med. Kod veoma kratkog finiša ukus svežeg kokosa. Iako je rakija 45% ne oseća se snaga alkohola, rakija je pitka i prijatna.
Zaključak: Iako kupaža dve autohtone sorte ova rakija je nekako ostala nedorečena i neinspirativna. Stiče se utisak, a to je samo naše mišljenje, da je kupaža izvršena relativno skoro i da rakija nije imala vremena da se stabilizuje. Takođe, Crvena ranka je potpuno zapostavljena u ukusu. Sigurni smo da proizvođač ove rakije ima odličnih destilata u svom podrumu, nagrade kojima može da se pohvali dobijene su od najvećih stručnjaka koje Srbija ima, međutim, mi pišemo o onom što stoji ispred nas. 
Sve do sada rečeno navodi nas da kažemo par rečenica o prirodi rakijskih takmičenja u našoj zemlji. Naime, svi znaju da rakije koje dobijaju nagrade nikada nisu rakije koje kupujete kod proizvođača, uzimate sa rafa u marketu, ili poručujete preko interneta. To su rakije specijalno pripremane za tu priliku i pitanje je postoji li više od litar te i takve, šampionske rakije. Naravno, ovo je sve odavno poznato, ali postoji jedna logika kojom se vode degustatori ovog Bloga. Želimo da verujemo da su rakije u komercijalnim pakovanjima, ako ne iste, onda makar slične nagrađivanim, da su to daleke rođake ili malo ružnije sestre šampionke. One bi trebalo da budu u najmanju ruku na istom rakijskom tragu sa onom koja je proizvođaču donela slavu. U tom slučaju nagrade služe promovisanju kvaliteta i skretanju pažnje na trud i posvećenost. 
Nagrade, inače, nisu samo tu da bismo se njima hvalili, ili da bismo diplome kačili po zidovima, nagrade su teško breme odgovornosti obešeno proizvođaču o vrat. Svi znamo, gde je mnogo uspeha, tu leži i veća opasnost od razočaranja. Francuzi kažu, Noblesse oblige, iliti na srpskom Plemstvo obavezuje, što podrazumeva da, pored povlastica, dobro ime i titula povlače za sobom više odgovornosti, veća očekivanja okoline, veću društvenu pažnju. Pa, znači li sve ovo da je Tasina zlatna loša rakija? Nikako, štaviše, dobra je, ali, na žalost, ništa više od toga. 

Ocena: srebro 84 od 100 poena




Radiohead - Optimistic

2 коментара:

  1. Nadam se da će g-din Tasić pročitati ove rime.

    ОдговориИзбриши
  2. Dragi Đorđe, sve proizvođače obavestimo da su naše impresije o njihovoj rakiji objavljene na Blogu. Svi imaju slobodu i pravo da ostave svoj komentar bez bilo kakve cenzure.

    ОдговориИзбриши