Krstašica

 

Krstašica je rakija koju proizvodi porodična firma Empatija iz Iriga. Porodica Mučibabić koristi voće iz sopstvenih zasada, a kod Krstašice konkretno, struktura je sledeća: 30% Čačanska rodna, 30% Čačanska lepotica, 30% Stenli i 10% Trnovača. Možemo odmah očekivati da se u sortnim aromama najviše ističe Stenli, zatim čačanske sorte. Rakija je školski, pre punjenja, odležala tri godine u hrastovim buradima zapremine 500 litara. Pa, da probamo.

 

Krstašica nije sasvim bistra. Primećuju se taložne materije, što nas upućuje na zaključak da fizička stabilizacija nije valjano obavljena.  

Boja je prijatna, žuto zelenkasta. 
Miriše na nezrelu jabuku, a tu su sladunjava mis Stenli i prva pratilja – Čačanska lepotica.  Mlada je i oštra, pa je utisak da sadrži više alkohola od deklarisanog (41.3%).  
Ukus je nešto bolji, voćkast je, ali pomalo pecka i traži vodu; kiselkasto na vrhu jezika, kasnije slatkasto. Prazna čaša zadržava miris tipičan za rakiju, što je dobro.

Krstašica je solidna, mlada i ne baš stabilna rakija - rakija tinejdžerka. Dobra je za kafanu koja drži do standarda u ponudi jakih alkoholnih pića i za mlade koji se tek upoznaju sa rakijama od voća. Pohvalili bismo, takođe, dizajn boce i etikete, kao i sajt koji predstavlja ovu novu rakiju na sceni.

                                           Ocena - bronza - 77 od 100 bodova




E-Play - Divan Dan

Stanislav Cane Trifunović

Leto je počelo, kako je počelo, a izgleda da će se na sličan način i završiti. Kiša, kiša, sunce, oblak, pa opet kiša. Scena: Jarčujak, Kraljevo. Topao julski dan, konačno je suvo, pa smo se uputili ka kući Caneta Trifunovića, proizvođača čuvene Canovke. Posle kraćeg lutanja, našli smo kuću, parkirali se i seli u baštu, pod tremom. Cane ne gubi vreme, čekao je  željno sagovornike i odmah počeo sa pričom o svojoj rakiji. Govorim u jednini, jer je sva njegova rakija sto posto od Crvene ranke, iliti Šumadinke. Doduše, koriste se još i sorte Kapavac, te Ranošljiva (metlaš) i sve one završavaju u njegovoj rakiji. Ova stara autohtona rakijska sorta izdvaja se po tome što se od nje može dobiti rakija vrhunskog kvaliteta i svojstvene arome, ako se sa njom radi kako treba. Bez desetogodišnjeg odležavanja, Canetova rakija ne ide u promet, a njena jačina ide i do 48% alkohola. Burad su različitih zapremina, a ona najveća stara su i dva veka. Zbog toga, a i usled dužine odležavanja i rakija se razlikuje, prvenstveno po boji. Pošto svake godine deo rakije nestane iz bureta, osobine Canovke menjaju se i zbog svakogodišnjeg dolivanja nove rakije u staru burad.  

U mestu Bukovica Cane gaji sopstvene šljive na više od dva hektara  i to treba pohvaliti. Pored višestruko nagrađivane šljivovice, probali smo lekovitu orahovaču, kao i odličnu višnjevaču. Receptura je stara, a tradicija u spravljanju rakije neguje se kroz generacije. Cane, iako čovek srednjih godina, seća se kako je to davnih dana radio „pradeda Pavle“, zaposlen u kraljevačkom Vinaru. Kao uspomenu na njega, Cane je otkupio bačvu koja prima 11.000 litara, a napravio ju je taj isti pradeda Pavle. Bukovičanka Canovka dobitnica je brojnih zlatnih medalja na takmičenjima u Srbiji. Nabrojaćemo najvažnije zlatne medalje: 79. Novosadski sajam – 18.96, 75. Novosadski sajam – 18.06 bodova. Jedan je od osnivača udruženja Srpska Rakija, a učestvovao je i na prvom Rakia Festu 2007. godine. Rakiju smo pili u više navrata i, istini za volju, svaki put je bila za nijansu drugačija. Verovatno u zavisnosti od roda šljive, starosti i zapremine bureta. Takođe, svako Canetovo bure u sebi baštini osobine rakija koje su u njemu starile i prenosi njihove "gene" na nove destilate. Otuda možda i neuporediva specifičnost ove rakije. Ako, sa nekoliko kapi vode, snizimo nivo alkohola, miris će izgubiti oštrinu, a ukus postaje nešto slađi, dok se naknadni deo ukusa duže zadržava u ustima. Sigurno je to da je Canovka prirodna rakija, jaka i ozbiljna, starinska rakija od šljive Ranke i kao takva, gotovo da nema konkurenciju. 

Seasick Steve - Don't Know Why She Love Me But She Do