26.02.2014.

Gorda



Gorda je rakija prepečenica jačine 40% v/v, dolazi iz sela Velereč na obroncima planine Rudnik, opština G. Milanovac. Šljive koje su poslužile za dobijanje ove prepečenice dolaze sa plantaže porodice Milovanović – Škorić, a za ovu rakiju koristi se sorta Čačanska rodna. Svaka boca Gorde stara je bar sedam godina, barem tako kažu ljudi koji je prave.
Reklamira se kao netipična rakija blagog i prijatnog ukusa. I stvarno, netipična je i originalna. Gorda je nešto što se ne može tako lako uporediti ni sa čim što dolazi iz naše zemlje. Čak i za eksperte za rakiju, iznenađenje i podsećanje da se uvek ima šta novo naučiti kada je srpska šljivovica u pitanju. 
Boja: Gorda ima boju topljene bronze, nešto što se najčešće viđa kod američkih burbona. Ovakva boja dobija se višegodišnjim ležanjem u hrastovim buradima, gde "najkvalitetniji destilati odležavaju od 5 do 15 godina".
Aroma: Na mirisu je blaga, bez vulgarnog alkoholnog desanta na vaše čulo mirisa, oseća se blagi miris citrusa, pre svega pomorandže, prezrele banane, suve kajsije i šljive, možda čak i cimeta.
Ukus: Na ukusu opet preovladavaju citrusi, limeta i pomorandža, tu je i ukus lešnika, vanile, mente i mediteranskih začina. Veoma izbalansirana rakija, srednje dugog finiša, na kome se pojavljuju žele bombone (od trešnje ili nekog jagodičastog voća), što ovu rakiju dodatno čini krajnje netipičnom.
Zaključak: Gorda je definitivno nešto novo na rakijskoj sceni Srbije, rakija koja je dodatno približila granice šljivovice i konjaka. Piće prilagođeno mlađoj populaciji, ljudima koji inače ne piju šljivovicu i onima koji tek ulaze u te vode. Ova šljivovica ispunjava prazan prostor na tržištu obraćajući se i urbanoj populaciji koja, na žalost, reč šljivovica i dalje vezuje za „dedinu ljutu“. Takođe, u svetu je u toku revolucija u miksologiji, veštini u pravljenju koktela, koja je proslavila mnoge viskije, a američki burbon ponovo stavila na police kafića, klubova i koktel barova. Mislim da je srpska miksologija dobila svoju divu, rakiju Gordu.
Ova rakija nije za iskusne ljubitelje, nije rakija koja dobro ide uz meze i kiseli kupus, nije stara slojevita srpska šljivovica koja ostaje dugo u ustima i mislima, takođe,  nije nebitno i to što spada među skuplje rakije na tržištu. U njenom ukusu ima nešto što jako podseća na slatkiše, bombone, medenjake, nešto će verovatno jako zbuniti konzervativce. Međutim, ova rakija nije ni napravljena za takvo pijenje, ona ima svoju ciljnu grupu, a u krajnjoj instanci verujem da će regrutovati veliki broj novih članova kluba ljubitelja rakije. Ne treba je upoređivati, treba joj poželeti uspeh.

                                               Ocena - srebro - 81 od 100 bodova





Ellie Goulding - Under the Sheets

Нема коментара:

Постави коментар