Мало људи зна да је ракија од грожђа најстарија српска ракија, пече се још од средњег века, од времена када је грожђе било најзаступљеније воће у Србији. Многи крајеви за које не бисмо никад рекли да су били виноградарски некада давно су били прекривени виноградима. Од југа до севера Србије, чим мало загребемо по површини коју је направила историја, дођемо до виноградарства, грожђа, винских и ракијских путева, до лозоваче и комовице. Војводина, на пример, има дугу традицију узгајања винове лозе, вина и дестилати од грожђа са овог подручја пили су се у отменим кућама широм Европе.
Србија тек треба да се сети своје ракије од грожђа, дуго је ово пиће запостављано, па се чак и говорило да Србија није простор за добру лозу. Међутим, ствари стоје потпуно другачије. Као и за цео јудео-хришћански свет и за нас важи да је грожђе одувек било привилегована воћка и неодвојиви део културе. Одувек се дубоко ценила та магијска трансформација грожђа у вино, сок, сирће, храну, а касније и ракију. На просторима данашње Србије грожђе се узгајало још од римског периода па све до модерних времена. Када је о ракији реч, Срби воле ракију од грожђа и радо је пију без обзира на крај из кога долазе. Истина, и овде постоје варијације, негде се пије оштрија и сувља лоза, негде слађа и мускатнија ракија од грожђа.
Данас ћемо представити један сјајан производ који би спадао у ову другу групу, хармоничну и пријатну, ракију коју воле да попију и уредници блога Ракија, углавном када се ради о дестилату грожђа. Данас представљамо ракију од грожђа дестилерије Хуберт 1924. Ова ракија се прави од две сорте. Прва је енглески мускат хамбург. Ова црна сорта настала је укрштањем александријског муската са тролингером. Друга сорта је траминац, која постоји и у белој и у црвеној црвеној варијанти. Обе сорте су подједнако заступљене у купажи, сировина долази из винограда на Фрушкој Гори, а ферментисале су само бобице, без петељки. Ферментација је рађена строго контролисано, дестилација је двострука, дестилат је одлежавао три године у инертним судовима. Ово је ракија која се обраћа широј публици, циљ јој је да представи српску ракију од грожђа и онима који је ретко пију и онима који немају никаква искуства са њом.
Боја: ракија перфектне бистрине
Мирис: ракију у чаши треба оставити пар минута да продише. Онда ћете уживати у потпуно развијеном мирису препуном занимљивих импресија. Цитруси, бело вино, диња и тек отворени цвет руже. Препоручујемо конзументу да се посвети мирису нешто дуже, неће зажалити, за лозову ракију јако комплексан нос.
Укус: наравно грожђе, рекли бисмо да доминира траминaц и да ракија није превише слаткаста. Одличан баланс сласти, киселине и алкохола. Беле трешње, зова, липа. Сув финиш који остаје дуго у устима. Ракија има 45% алкохола, али јој то само помаже да се боље представи. Ракија не спада у „ватрене лозове ракије“. На крају цитруси, бели дуд, со са рузмарином, крофне. Ракију смо пили нерасхлађену, на собној температури по кишном дану, нема потребе за хлађењем.
Закључак: Као што смо на почетку написали, неопходно нам је потпуно ново искуство ракије од грожђа. Дуго је на нашем тржишту овај сектор покривао велики комбинат из региона креирајући наше импресије и очекивања од лозове ракије. Наравно, немамо ништа против оштрих и јаких тонова ракије од вранца, али нам се чини да су ракије попут ове будућност у области дестилата од грожђа. Комплексније су, узбудљивије, суптилне и мистичније. У том правцу треба тражити типичност српских грожђевих ракија.
Оцена - Злато - 91 од 100 бодова
