Svet traži svoje novo omiljeno piće. U toku je konkurs za osmi svetski veliki alkohol. Nije da su viski, votka, rum, tekila, konjak, burbon i brendi dosadili, ali moderan čovek se hrani novinama, potrošačko društvo nameće ritam koji rađa želju za iznenađenjem. Trenutno su najozbiljniji kandidati za novu svetsku alkoholnu zvezdu meksički meskal i istočnoevropska rakija šljivovica. Naravno, meskal je u ogromnoj prednosti jer je, zbog trgovinskog sporazuma NAFTA sa Amerikom, industrija alkohola u Meksiku praktično istureno odeljenje američke industrije pića. Meskal ima skoro sve što mu treba, novac, reklamu, timove dizajnera, novinara, stručnjaka za brendiranje. Jedino što mu fali je ukus. Svakom ko je probao to piće jasno je da ono ne može da postane popularno samo na osnovu svog kvaliteta, to je prosto nadimljena tekila. I to veoma jaka nadimljena tekila.
Sa druge strane je šljivovica, sjajno
piće kada se lepo napravi, piće sa tradicijom i kvalitetom. Kada bismo se
kladili, pored svih nedostataka kada su početne pozicije u pitanju, kladili
bismo se na šljivovicu. Skoro je izvesno da će se šljivovica u skorije vreme
probiti kao jedan od novih trendova i da će se na njoj moći solidno zaraditi.
Pitanje je samo hoće li među promoterima, izvoznicima i snabdevačima nekog
budućeg tržišta biti i Srbija. To je ključno, jer ako svet počne da pije poljske,
češke ili neke manje kvalitetne rakije, a ne navikne se na naš standard ukusa,
sve će biti uzalud. Ono što je još bitno je i spremnost jednog tržišta da
odgovori na zahteve kada su u pitanju količine. Ovde dolazimo do još jedne
ključne stvari, dolazimo do činjenice da vrhunske šljivovice u Srbiji praktično više nema. Ne bih računao male podrume koji nemaju rakiju za prodaju, već celokupna
količina služi ili za ličnu upotrebu, ili za poklone.
U ovaj prostor dolaze kvalitetni
podrumi srednje veličine koji mogu da odgovore potrebama, čiji su vlasnici
strpljivi, koji čekaju svoj momenat, a dok čekaju ne gube vreme već stvaraju
kvalitet. Da bi jedan podrum bio takav, treba da ima zatvoren krug od voćnjaka do boce.
Da većina voća dolazi iz sopstvenog zasada, da se peče kvalitetno, da odležava u odličnim sudovima, da se ne paniči što se nije prodalo, da se ne odustaje od
kvaliteta. Kako se kaže u Bibliji: „...a ko istraje do kraja, taj će biti spasen“.
Pred nama je jedan primer za gore navedeno, šljivovica iz podruma Blagojević iz Svrljiga. Poljoprivredno gazdinstvo Blagojević rakiju peče isključivo od svojih šljiva, imaju 36 hektara voća na gazdinstvu, od toga 20 000 stabala šljive stenlej, čačanske lepotice i rodne, a poseduju i voćnjak crvene ranke. Njihova prednost u odnosu na druge regione je što imaju izrazito kasnu berbu, na primer, kasne za Blacem 7 dana, a u odnosu na centralnu Srbiju 10, pa čak i do 15 dana. Tu skupljaju mnogo veći broj izrazito sunčanih dana pred samu berbu (avgust i septembar), što im daje veći procenat suve materije u šljivi. Inače šljive sakupljaju, ne tresu, i potkupljanje se radi 5-6 puta ispod svakog stabla.
Destilerija
je nova, sve je još u fazi sređivanja i usavršavanja. Rakija se destiliše na
bakarnim kazanima od 300 i 500 litara, koriste kvasce, bez enzima, sudovi za
kljuk su zatvoreni, fermentacija je anaerobna. Sudovi za sazrevanje su hrastova
burad od domaćeg hrasta. Gradi se novi podrum kapaciteta oko 130 000 litara.
Rakije koje
smo dobili na degustaciju stare su 5 i 7 godina, ovde se računa samo vreme provedeno u
hrastovim buradima. Sorte koje su u njoj su one koje postoje u voćnjacima,
stenlej najviše, potom čačanske sorte, a ima i jedan procenat ranke. Reklo bi
se da je ova rakija odličan primer za nešto što Srbija može bez problema da
ponudi, kupaža novih sorti sa malo autohtonih naša je sudbina. Kada se tome doda i odlično starenje i jasan i strogo praćen
tehnološki postupak, dobijamo srpski rakijski proizvod.
Miris: prijatan i
opojan. Cimet, topljena čokolada, suve šljive, sok od nara. Nema alkohola na
mirisu, nema ničega što bi konzumenta zbunjivalo i dovodilo u sumnju. Ova
rakija zaslužuje da je ne probate odmah već da uživate u mirisu nekoliko trenutaka.
Ukus: na početku
tipična šljivovica od novih sorti, lepo izbalansirana sa mirisom. Kasnije, kako
se ukus razvija, pojavljuje se dubina i slojevitost koje daje hrast i
autohtone sorte šljiva. Rakija je pošteno ispečena, na jaku stepenažu što joj
je i dalo odličan potencijal za starenje. Na naknadnom delu ukusa dominira
hrast, vanila i lekovito bilje, dodir vranilovke i kantariona.
Zaključak: Uživali smo u
pijenju ove rakije, odličan je izbor kada želite da se opustite od napornog
dana. Pušački deo tima Rakija, uglavnom kaže da odlično ide uz tompuse, da se
slaže sa aromama kvalitetnog duvana. Verujemo da će sa protokom godina rakija
biti još bolja. Za sad, svaka čast, Vladane.
Ocena - Zlato - 92 od
100 bodova
Нема коментара:
Постави коментар