17. 5. 2017.

RUBIN



Kruševački gigant Rubin osnovan je 1955. godine, a prva destilacija vina dogodila se 1956. Ta godina je inače bila veoma rodna, a Rasinski region tada je imao mnogo više vinograda nego danas. Preduzeće Rubin formirali su tadašnji polјoprivredni rukovodioci  s cilјem da proizvode jaka alkoholna pića, jer je na tržištu već postojao višak vina. Godine 1958. intenzivno se radilo na originalnom proizvodu i pred kraj godine Vinjak izlazi na tržište. Kruševački Rubin je i dan-danas sinonim za vinjak.


Obići kruševački Rubin ovako pravo iz kola, bez neke naročite kondicije, nije baš preporučljivo. Srećom, pa smo imali domaćina i vodiča Gorana Đurđevića, šefa odseka za proizvodnju jakih alkoholnih pića. Hektari površine na kojoj se nalaze zgrade, postrojenja, podrumi i pogoni, magacini, radionice i punionice – i sve to obići u toku jednog kišnog prepodneva, skoro da je nemoguće. Rubin jedino nema svoju staklaru u kojoj bi proizvodio boce, sve ostalo proizvode sami: od vinograda i pintersko-stolarske radionice za proizvodnju buradi i paleta, preko proizvodnje vode za razblaživanje destilata, punionice, pakirnice, sve do magacinskog prostora. Ostaje još samo da se palete utovare u kamione i Vinjak je na korak od vas. U pinterskoj radionici, islužena burad se repariraju, a neka od njih će, posle bajcovanja, provesti svoje penzionerske dane kao šankovi za kafiće.



U okviru kruga preduzeća nalazi se još uvek nezavršeni muzej pod nazivom Vinoteka, ali kad bude gotov, biće to jedinstveno mesto posvećeno vinjaku. Muzej je zapravo pravi podrum ukrašen fotografijama iz prošlih vremena na kojima su ovekovečeni najznačajniji detalji iz bogate Rubinove prošlosti, kao što su hrastova burad u kojima destilati sazrevaju na otvorenom, faze iz proizvodnje, lica zadovoljnih pintera, poletni radnici... prava proleterska idila, bez ironije. Tu su i pojedina penušava vina koja odležavaju u miru i tišini, a kratki lavirint završava se pravom riznicom u kojoj su zaključani arhivski primerci Vinjaka. Evo kako izgleda pogled kroz rešetke...


Verovatno niste mogli ni da zamislite, a kamoli da svojim očima vidite šest cisterni, svaka zapremine od 750.000 litara u kojima je vino namenjeno za destilaciju. Ni aparat za neprekidnu destilaciju koji se ovde nalazi nije baš svakodnevna pojava - to je ogromna, visoka bakarna konstrukcija sa 24 poda. U delu gde odležavaju destilati nalazi se 60 cisterni ukupne zapremine 5.100.000 litara. Destilati namenjeni za višegodišnje sazrevanje svoj put završavaju u podrumu (a u stvari u ogromnoj hali) za jaka pića. Kapacitet hrastovih buradi koja se tamo nalaze je neverovatnih 6.000.000 litara. Ugrubo možemo da izračunamo da „anđelima“  na poklon godišnje ispari nekih 30.000 litara apsolutnog alkohola. 



Na kraju lanca, u punionici, dnevno se napuni oko 40.000 boca Vinjaka. Uzdravlje!
Prema rečima našeg sagovornika Gorana Đurđevića, 1961. godina bila je sva u znaku jednog izuzetnog dogovora koji je sudbinski označio novu fazu razvoja i prosperiteta Rubina. Tada je utemeljena dobro osmišljena saradnja s većim brojem zadružnih organizacija na području kruševačkog kraja. Te okolnosti doprinele su tome da i sami poljoprivrednici u nekim vinogradarskim  područjima podižu nove zasade opredeljujući se mahom za kvalitetne i visokokvalitetne sorte  grožđa, kao pravu sirovinu za prvorazredna vina i Rubinov Vinjak.



U periodu od 1970-1990 Vinjak je zauzimao 60-65% tržišta svih jakih alkoholnih pića u zemlji, a da podsetim, radi se o staroj SFRJ. Vinjak je piće sa najviše nagrada na domaćim sajmovima, ovenčan titulom milenijumskog šampiona kao piće koje je najviše puta u prošlom veku osvajalo titulu šampiona na Međunarodnom Poljoprivrednom Sajmu u Novom Sadu. Rubin je tokom godina rastao, razvijao se i kada su zalihe kvalitetnih destilata to omogućile, na tržištu se pojavio Vinjak XO. Prvi ovakav vinjak izašao je na svetlost dana 1995. povodom četrdesete godišnjice od nastanka Rubina. Inače, od 01.04.2016. u sastavu bilo kojeg XO vinjaka/konjaka ne smeju biti destilati mlađi od deset godina starosti. Ovaj Vinjak je trenutno najkvalitetnije izdanje koje Rubin nudi na tržištu, ali ko zna, možda se uskoro sprema i nešto starije, otmenije i ekskluzivnije! 
 




2 коментара:

  1. Анониман23. 4. 2019. 12:28:00

    Dodaje li se šećer u vinjak Rubin, mislim u toku proizvodnje? Vidim da na etiketi ništa ne piše dok na Stock 84 jasno piše šećer i još neki sastojci? Hvala na odgovoru.

    ОдговориИзбриши
  2. Zanima me koje godine se proizvodio vinjaka u onoj maloj pljosnatoj flaši Grand prix ja mislim

    ОдговориИзбриши