"Него, нека ваше Да буде Да и ваше Не буде Не..." (Матеј 5:37)
Купили смо ову ракију са добром надом да ћемо када отворимо боцу пред собом имати сјајан производ, резултат стрпљења, упорности и скромности. Имали смо жељу да дамо шансу једној манастирској ракији, на око лепој, квалитетно упакованој и пристојно дизајнираној. Истина, боја није уливала поверење, али јесте институција под чијим именом и благословом излази. Данас ћемо пробати шљивовицу манастира Фенек. Вероватно сте приметили да српски манастири постају све битнији играчи на домаћој ракијској сцени. Неки производе добру ракију, већина производи солидну, а има их који производе ракију сасвим скромног квалитета. И то је све у реду, као и код других дестилерија, различити су стилови, приступи, капацитети. Међутим, оно што се јавља као замка у специфичној сфери каква је сфера манастирске економије и манастирских производа, је тренутак када се почне са прилагођавањем тржишту и тржишној комбинаторици. Онда када крене ослушкивање шта свет мисли, како свет реагује, како свет оцењује, креће се са удварањем свету. Ово је још незгодније када знамо да би манастири требало да истичу паролу: Смрт свету. Овде се мисли на све оно што је овоземаљско и актуелно, управо онако како је ту паролу описао свети Исак Сирин. Овај мото (Death To The World) користе православни монаси из манастира светог Германа Аљаског у Калифорнији, све бивши металци и панкери, за наслов свог чувеног фанзина. Смрт тржишту, укусу, тренду, профиту, похвали, критици. Смрт агентима продаје, сајмовима, великим комбинатима, смрт бризи и страху. Понајвише смрт блогерима, инфлуенсерима, оцењивачима и технолозима. Ми бисмо јако волели да пробамо Смрт свету ракију, ону која потпуно игнорише актуелне ракијске тенденције, ракијске трикове, бојење, заслађивање, убрзано старење. Препоручујемо нашим манастирима да максимално употребе ресурсе које највише имају, стрпљење, време, будност, поверење. Да направе производ од онога што већ постоји, од љубави, вере и наде. И резултати ће доћи, врхунски, шампионски, они које ће се памтити и који ће оставити траг. Људи ће тај подвиг препознати и све ће ићи ка успеху и берићету.
Боја: најслабији део ове ракије, очигледно бојена ракија, тамно браон, на моменте имате утисак да је црна.
Мирис: ванила и Негро бомбоне, суве шљиве, даска од храста, тамни мусковадо шећер, импресија нечег металног.
Укус: укус младог, још неформираног вињака, иако је ракија од шљиве, утисак је да је основа много неутралнија. Има нешто грожђано у себи. Неутралан и магловит наступ. Временом појављује се утисак шљиве, али траје јако кратко. Накнадни део укуса скроман и алкохолан, брзо нестане. Празна чаша одмах испари.
Закључак: пред нама није лоша ракија, већ недовршен експеримент. Ракија није довољно срасла да би испричала своју причу. Нема самопоуздање, као да се неко играо са њом и очигледно заиграо. Мислимо да је боја појачавана и да се укус превише ослања на храст, без јасног идентитета шљиве. Да ли је у стилу коњака додаван природан бонификатор, или је ово утицај бурета - остаје да се питамо. Речено нам је да нема додаваног сирупа и ми верујемо. Пробали смо и остале ракије овог манастира и много су боље од овог, како би Енглези рекли, flagship производа. На крају треба рећи да је дестилерија манастира Фенек млада и још на почетку, верујемо у будућности ће овладати свих сегментима производње ракије и докучити велику тајну која стоји иза овог пића. Ми им желимо само срећу и овај текст је наш добронамеран осврт и пријатељски утисак.
Оцена - бронза - 76 од 100 бодова
Што би код нас рекли "крштена ракија"...
ОдговориИзбришиanatema da bude
ОдговориИзбриши