23. 7. 2023.

Како ући у свет ракијске дегустације

 

 

 


 

Много пута смо већ помињали да смо покренули блог Ракија, углавном онда када смо схватили да на интернет простору не постоји довољно информација које би помогле људима без пуно искуства да упознају ракију. Када смо ми кретали да дегустирамо ракију, да скупљамо узорке и да градимо наш ракијски укус, сцена није ни била рођена. Сада, десет година после нашег првог корака, све је много боље.

Прва ствар коју треба знати је да се српска ракијска сцена још гради, да нико није закаснио, да ништа није дефинитивно постављено и да има простора и места за све. Сви су позвани да буду пионири, да дају допринос и предлог. Нема неприкосновених ауторитета, нема јединственог начина, нема погрешних импресија. Србија је наша земља, ракија је наше пиће, сви смо једнако важни, наш укус је само наш, не морамо се извињавати и изговарати због њега. Ово су наших 15 савета за почетнике који желе да уђу у свет ракије.

 

1.   Информишите се о ракијској сцени, о типовима ракије, главним регионима, основним воћним врстама. Можете почети од блога Ракија, углавном и књиге Ракија коју смо написали управо због олакшаног кретања заинтересованих љубитеља ракије кроз укусе, мирисе и импресије.

2.      Уколико желите да дегустирате, а не да производите ракију, избегавајте форуме, портале, групе на друштвеним мрежама који се обраћају произвођачима и хоби дестилерима. У супротном може се десити да се разочарате или да упаднете у расправе око најбољег казана, додавања шећера, најбољег алкометра и слично. Треба се држати места која су прилагођена потрошачима, конзументима, љубитељима ракије.

3.     Ракијски конзумент треба да се усредсреди на званичне и регистроване произвођаче. У Србији их је неколико стотина, у њиховим подрумима има за сваког по нешто, има довољно да се истражује, проба, упоређује. Избегавајте пробање ракија на пијацама, из гепека, из пластичне амбалаже у којој је пре тога била кисела вода или неки сок. Пробањем ракија без имена и презимена, без одговарајуће чаше и услова, нећете стећи релевантно искуство, а на самом почетку је то најважније, искуство и самопоуздање.

4. Као добар извор знања могу да послуже и сајтови произвођача, ту су основне информације, фотографије, најаве догађаја и интернет продавница где можете да купите жељену ракију.

5.     Крените од шљивовице, најкомплексније и најузбудљивије ракије, има највише да се истражује. Крените од сорти и покушајте да кроз дегустирање запамтите карактеристичне сортне ароме за неколико основних и најчешћих врста шљива. Стартујте од пожегаче, црвене ранке и трноваче када су у питању аутохтоне и старе сорте, али пробајте и ракије од чачанске родне и лепотице, као и ракију од стенлеја.

6.     Тражите добро оцењене ракије које су од сто посто једне сорте (монодестилати) или где преовладава сорта о којој желите да научите. Увек пробајте регистроване ракије, на њиховим етикетама најчешће пише сортни састав или ће вам власник бренда отворено рећи које је сорте шљиве користио. Код озбиљних брендова нећете наићи на случај да вам се произвођач куне да је ракија од пожегаче, а да је у ствари од стенлеја.

7.  Почните увек од боље оцењених ракија (са блога Ракија, углавном или са неког релевантног такмичења). Међутим, запамтите да неће увек боље оцењена ракија, рецимо са нашег блога, да буде боље оцењена на вашој скали квалитета. Оцене су само оријентир, никако нешто што је уклесано у камену.

8.     Почните да правите сопствену колекцију, одвојите једну полицу у стану само за ракију. Пробајте ракије у различитим добима дана. С времена на време, само помиришите неки узорак, без пробања. Почните да памтите импресије и да их повезујете са стварима из природе. Слободно устврдите да нешто мирише на кожу, дуван, лимету, зову, коријандер.

9.      Научите да пијете мање, а квалитетније. Усвојите основне принципе ракијског бонтона, а то је да не претерујете са ракијом. Када се претера, цела конструкција знања и искуства се руши. Запамтите да уласком на ракијску сцену постајете амбасадор српске ракије, почињете да сведочите о њеном квалитету и охрабрујете ( или не) и друге да дају шансу ракији.

10.  Почните да посећујете сајмове и фестивале где се служе регистроване ракије. Посетите Дестилери мастерс у Хајату у децембру, фестивал вина и ракије на Белом двору у јуну, посетите ракија фест у неком граду у коме не живите. На фестивалима обавезно попричајте са власницима дестилерија, питајте без устручавања сва питања, чак и она која вам се учине глупа. На сајмовима ћете упознати чувене технологе и инжењере, Љубу Урошевића, Ивана Урошевића, Веља Митровића, Марета Гојковића, Бранка Поповића и многе друге. То су сјајни људи, увек спремни да дају савет, помогну, објасне. Обиђите неку дестилерију за коју сте чули да је отворена за посете и да прави добру ракију. Са сваким новим дружењем знаћете све више и ракија ће постајати све интересантнија.

11.   Немојте ракију држати у фрижидеру и набавите дегустационе чаше за ракију.

12.  У кафани увек поручујте ракију регистрованог произвођача. Покажите без комплекса своје знање о ракији, ако конобар није едукован, љубазно му појасните да сте ентузијаста и да знате шта желите и за шта сте спремни да платите. 

13.  Водите свој ракијски дневник, пишите и упоређујте, памтите и описујте. Временом, ваши утисци, могу да постану популаран ракијски блог.

14.  Немојте улазити у расправе, свађе, не слушајте оговарања и злобне коментаре. Не допустите да ваш ракијски ентузијазам отопи неко ко не заслужује ни тренутак вашег времена.

15.  Уживајте и причајте о том уживању. То ће бити одличан почетак.

 (фото: Стефан Ђаковић)

20. 7. 2023.

Бела дринска резерва





 

Блог, реч настала од енглеског web log онлајн  унос дневника.

 

Датум: 19.07.2023.

Температура ракије у чаши је собна – 27 степени Целзијуса. Да, то је температура собе у којој тренутно седим. Превише за ракију, рекло би се. Превише је и за човека, али хајде мало да се поиграмо. Чак ни на овој температури ракије на мирису ништа не смета. Још ако само мало одмакнемо нос од чаше, осетићемо дивне воћне и цветне тонове зреле, превреле шљиве. Први мали гутљај готово да слади. Укус је невероватно пун и хармоничан. Ако ништа, ова ракија дестилисана је пре десет година. Пробали смо је и младу и није била овако добра. Празна чаша мирише веома типично на зрелу шљиву.

Расхлађена на 20 степени Целзијуса ракија је - јако занимљиво - нешто љућа на укусу. Мирис је минералнији, а укус зачињенији, биберастији. Све ове елементе које је заправо тешко описати, треба искусити и меморисати као референтне за ракију од ове сорте. Једноставно за разумети, тешко за објаснити. Идемо даље. 

 

 

 

На 15 степени Целзијуса мирис је већ прилично суздржан. Нисам сигуран да бих знао, да бих могао да одредим квалитет ове ракије на оваквом мирису. Алкохол да, нека шљива – да, али која? Каква? Укус, с друге стране, не пати толико на овој температури. Има ту свега, џемасте ароме и пуноће, али кад се вратимо чаши и помиришемо након гутљаја, између гутљаја, ту остајемо ускраћени. Чак ни укус није исти као у претходна два пута, мало је воденији, испранији и краће траје. Овде немамо утицај бурета, па да храстов ванилински комплекс силовито избија при сваком удисају и гутљају, без обзира на температуру. Овде су ноте укуса и мириса танане.  

Након краћег експеримента, може се закључити да једна хладна ракија може да послужи да се освежиш. Друга је већ ту да се попије, а све након тога чини да се одржи (и појача) алкохолни ефекат, без размишљања о аромама и квалитету саме ракије. Охлађеној на 10 степени и сипаној у дегустациону чашу нисам могао ни да осетим мирис, а камоли да нешто више закључим о ракији. Од укуса остаје само накнадни део, тзв. афтертејст. Чувена пожегача тада постаје тек било која шљива, а при још нижим температурама постаје тек било какво воће или пециво за ракију.

 

Било како било, Бела дринска резерва дестилерије ББ Клековача стоји изнад свих ових импресија. Развијенија је и лепша од Беле љуте из 2015. и прави је доказ како се одлежавање (у инертним судовима, наравно) исплати. Јачина је можда и идеалних 43%, сорта пожегача плени на свим пољима, а могуће је да се провукла и нека трновача. Ипак, Бајина Башта је у питању, поднебље се мора осетити! Бела дринска резерва могла би да постане референтна безбојна ракија од  пожегаче/маџарке. Поготову данас кад и немамо толико ракија на тржишту од ове сорте и док траје жалопојка о њеном неизбежном нестанку.  Може да се попије уз кафу, може пре јела, а најбоље можда посветити јој се и попити само њу, јер заслужује то. Засигурно једна од најбољих ракија овог типа на тржишту.

 

Оцена - Велика златна - 93 од 100 бодова