Бела дринска резерва

 

Блог, реч настала од енглеског web log – онлајн  унос дневника.

 

Датум: 19.07.2023.

Температура ракије у чаши је собна – 27 степени Целзијуса. Да, то је температура собе у којој тренутно седим. Превише за ракију, рекло би се. Превише је и за човека, али хајде мало да се поиграмо. Чак ни на овој температури ракије на мирису ништа не смета. Још ако само мало одмакнемо нос од чаше, осетићемо дивне воћне и цветне тонове зреле, превреле шљиве. Први мали гутљај готово да слади. Укус је невероватно пун и хармоничан. Ако ништа, ова ракија дестилисана је пре десет година. Пробали смо је и младу и није била овако добра. Празна чаша мирише веома типично на зрелу шљиву.

Расхлађена на 20 степени Целзијуса ракија је - јако занимљиво - нешто љућа на укусу. Мирис је минералнији, а укус зачињенији, биберастији. Све ове елементе које је заправо тешко описати, треба искусити и меморисати као референтне за ракију од ове сорте. Једноставно за разумети, тешко за објаснити. Идемо даље. 

 

 

 

На 15 степени Целзијуса мирис је већ прилично суздржан. Нисам сигуран да бих знао, да бих могао да одредим квалитет ове ракије на оваквом мирису. Алкохол да, нека шљива – да, али која? Каква? Укус, с друге стране, не пати толико на овој температури. Има ту свега, џемасте ароме и пуноће, али кад се вратимо чаши и помиришемо након гутљаја, између гутљаја, ту остајемо ускраћени. Чак ни укус није исти као у претходна два пута, мало је воденији, испранији и краће траје. Овде немамо утицај бурета, па да храстов ванилински комплекс силовито избија при сваком удисају и гутљају, без обзира на температуру. Овде су ноте укуса и мириса танане.  

Након краћег експеримента, може се закључити да једна хладна ракија може да послужи да се освежиш. Друга је већ ту да се попије, а све након тога чини да се одржи (и појача) алкохолни ефекат, без размишљања о аромама и квалитету саме ракије. Охлађеној на 10 степени и сипаној у дегустациону чашу нисам могао ни да осетим мирис, а камоли да нешто више закључим о ракији. Од укуса остаје само накнадни део, тзв. афтертејст. Чувена пожегача тада постаје тек било која шљива, а при још нижим температурама постаје тек било какво воће или пециво за ракију.

 

Било како било, Бела дринска резерва дестилерије ББ Клековача стоји изнад свих ових импресија. Развијенија је и лепша од Беле љуте из 2015. и прави је доказ како се одлежавање (у инертним судовима, наравно) исплати. Јачина је можда и идеалних 43%, сорта пожегача плени на свим пољима, а могуће је да се провукла и нека трновача. Ипак, Бајина Башта је у питању, поднебље се мора осетити! Бела дринска резерва могла би да постане референтна безбојна ракија од  пожегаче/маџарке. Поготову данас кад и немамо толико ракија на тржишту од ове сорте и док траје жалопојка о њеном неизбежном нестанку.  Може да се попије уз кафу, може пре јела, а најбоље можда посветити јој се и попити само њу, јер заслужује то. Засигурно једна од најбољих ракија овог типа на тржишту.

 

Оцена - Велика златна - 93 од 100 бодова