Ova rakija se proizvodi u podrumu Skerlić, u selu Lipovac, opština Topola. Napravljena je od šljiva sa sopstvenog zasada i to od Čačanske rodne i Čačanske lepotice u određenoj kupaži. Svaka od sorti odležava posebno, u ovom slučaju najmanje pet godina, a potom se rakija od njih kupažira u Vizantijsko plavo. Ono što odmah upada u oči kada je ova rakija u pitanju je jako dobar i profesionalan dizajn. Veoma lepa kutija, logo podruma Skerlić, lepa flaša i nalepnica. Istini za volju, dizajn je više vinski nego rakijski, ali u moru osrednjosti i nekvaliteta, a ovde se naročito misli na čepove koji stalno cure, ne dihtuju, lome se i slično, upečatljiv izgled ove rakije je za svaku pohvalu. Ova rakija dobila je Veliku zlatnu medalju na Novosadskom sajmu 2010. godine, a rezultat je bio 18.73.
Boja: Boja tamnijeg ćilibara, potpuno bistra rakija.
Miris: Crni biber, kafa, jabukovo sirće, ruže, hibiskus. Ove note se često sreću kod rakija od čačanskih sorti, pa ni ova rakija nije izuzetak. Generalno prijatan miris koji nije toliko cvetni, kao kod drugih rakija istog sastava, već je više začinski sa kiselkastim tonovima.
Ukus: Jako pitka rakija, bez alkoholnog peckanja ili bilo čega neprijatnog. Inače, nivo alkohola ne prelazi standardnih 40%. Na početku rogač, crne dudinje, posle ružina vodica, kupina i vanila. Finiš kratak i nekako jednoličan, postoji prijatan ugriz, ali i on traje kratko. Posle par sekundi ostavljeni ste sa šerbetastim uskusom u ustima. Moguće je da je ostao deo koštica prilikom vrenja, makar je tako naše mišljenje, naime, posle popijene rakije čaša miriše na vlažnu slamu.
Zaključak: Sve u svemu, prijatna rakija za pijuckanje u veselom društvu. Možda malo previše doterana, kao da se tehnolog više trudio da joj ništa ne fali nego da joj izgradi jasan karakter. Nazvali bismo je rakijom za poklanjanje, dizajn svetski, a u boci sasvim pristojna srpska šljivovica. Idealna je za prezentacije, poklon poslovnim partnerima, poklon rođacima u inostransтvu i slično. Pored šljivovice, podrum Skerlić proizvodi i rakiju od kajsije, koja je po urednicima Bloga odličnog kvaliteta. O njoj za nekoliko meseci.
Radomir Mihailović-Točak - Vizantijsko Plavo
Lep prikaz, imam samo jednu opasku: Naime, u našim krajevima (oko Morave), se ponekad umesto sita ili mrežice koristi slama kao filter, tako da se taj miris toleriše. Ako ostanu koštice, čini mi se, miris i ukus su na gorki badem (što lično meni ne predstavlja problem). Koliko znam, one"gorčinu" ispuštaju tek posle 20-ak dana vrenja, dok klasična vrenja traju 10-15 dana, tako da se retko javlja.
ОдговориИзбришиRajče
Hvala za informaciju o slami kao filteru, zanimljiv podatak.
ОдговориИзбришиProblem oko ostavljanja koštice pri vrenju nije samo miris na badem (to čak daje dopadljive note rakiji), već zdravstvena vrednost rakije. Naime, odvajanjem koštice smanjujemo udeo nepoželjnih sastojaka: HCN, benzaldehida i etil-karbamata. Ovo je, recimo, bitnije raditi kod sorte Stenli, nego Požegače. Svakako da obavljanje destilacije odmah nakon alkoholne fermentacije pozitvno utiče na smanjenje prisustva navedenih materija u rakiji.
Hvala na komentaru i opasci.
ОдговориИзбришиKada smo pomenuli mokru slamu hleli smo pre svega da opišimo miris koji dolazi od azotnih jedinjenja u koštici. Taj miris podseća na jos dosta stvari, pa je na konzumentu da nadje sličnosti sa mirisima u prirodi.
U svakom slučaju, treba izdvajati koštice baš zbog tih hemijskih jedinjenja. Da podelim sa vama tajn
ОдговориИзбришиe zanata: Baš ta "hemija", izaziva koda životinja prolive, pobačaje i druge probleme nervne prirode. Pogrešno se misli (u nekoj meri) da je to posledica prezrelog, odn. prevrelog voća usled prejedanja istog. Koštice su (uglavnom) krive za sve!
Rajče
Tajne veterinarskog zanata!
ОдговориИзбришиViz.plavo... Divna rakija ali je sramota da u njoj ima vode obzirom da svaku rakiju drzim i frizu u vasoj ima puno krisala sto ne sme.za slavu se nisam ja osramotio vec vi.
ОдговориИзбришиTačka mržnjenja 40% rastvora etil alkohola u čistoj vodi je -23 stepena Celzijusa, a za rakiju je verovatno nešto viša temperatura. Ako je u frizu temperatura oko -20 moguće je da dođe do pojave kristala.
ИзбришиRakije i druga jaka alkoholna pića za prodaju, obično se na kraju procesa proizvodnje dovode na standardnih 40% alkohola dodavanjem destilovane vode.
Mislim da voćne rakije ne bi trebalo služiti ohlađene kao votku, već naprotiv, na sobnoj temperaturi, čak i uz zagrevanje u ruci, slično konjaku, jer tada ukusi i mirisi više dolaze do izražaja.