Pisali smo već o ovoj kultnoj destileriji i spominjali više puta da se tamo nalazi i jedini pravi muzej
srpske šljivovice. I taj muzej baš kao da potvrđuje rakijski paradoks o kom često pišemo i govorimo. Nadomak Beograda, pod
Avalom, u naselju Zuce, ovaj muzej istinski živi i razvija se iz godine u godinu. Svaki put kad
odemo, tu je neki novi eksponat, kao da stalna postavka nije dovoljna: dva
Ginisova rekorda (najveća ručno duvana staklena flaša na svetu i najveća srpska
šajkača), kolekcija fotografija, rakijskih etiketa, pinterskog alata i starih
kazana. Pre svega toga, pogledaćete kratak i sigurno jedan od najlepše snimljenih dokumentarnih filmova o Srbiji, gde je
na počasno mesto (konačno) stavljena rakija. Moći ćete da vidite kako izgleda
starenje rakije kroz godine i to kroz stakleno dno bureta s čije se druge
strane probija svetlost, ali i arhivsku kolekciju boca Bojkovčanke iz
osamdesetih i devedesetih godina XX veka. Samo se unapred najavite i posetite ovaj jedinstveni muzej.
Pošto smo ranije već
pisali o dobijanju rakije od dunje i problemima koji je prate, da odmah pređemo
na stvar, odnosno na rakiju. Doduše, ovo je prva „žuta“ ili bolje rečeno stara dunjevača
na našem blogu. Da se destilati od dunje dobro slažu s hrastom, više i nije
neka tajna, jer sve je više starih dunjevača na tržištu. Čak i novopridošlice
u rakijski svet teško mogu da joj odole, jer mirisom i ukusom ne podseća ni na
jednu drugu rakiju.
Međutim, nisu sve dunjevače na tržištu baš dobrog kvaliteta. Pored popularnog
falsifikovanja, dodavanja aroma i boja u rafinisani alkohol, naiđe se i na
pravu, prirodnu i kvalitetnu dunjevaču. Bojkovčanka dunja je predvodnik ove druge grupe rakija.
Dunjevača Bojkovčanka je ozbiljno starila
u hrastovim buradima, minimum pet godina. Najmanje toliko vremena je i potrebno da
bi se razvio prepoznatljivi buke nastao iz dugogodišnjeg zagrljaja kvalitetnog
destilata dunje i hrastovih duga. Jačina je znalački odabrana - 42% alkohola. Uživanje u ovoj rakiji počinje već s dizajnom
boce i etikete, nastavlja se preko boje, mirisa i ukusa i lagano se završava u
dugotrajnom naknadnom delu ukusa. Na raskošnom mirisu izdvajaju se rendane dunje za slatko,
uz neizbežne orašaste i herbalne note, dok na ukusu već ima tonova citrusa, ali i začina: cimeta i
vanile. Jako dobra rakija za prave poštovaoce srpske prepečenice.
Ocena - Velika zlatna - 94 od 100 bodova
