Rakijske sorte šljiva

Sorte koje ćemo predstaviti zbirno se nazivaju Stare rakijske sorte. Pri tom, ovaj termin je krajnje neprimeren i u sebi nosi ambivalentnost prema sudbini ovih voćarskih dragulja. Smatramo ih vrhunskim sortama za rakiju, a u istom trenutku ih odbacujemo kao neproduktivne. Ne postoji organizovan, institucionalni napor da se ove sorte sačuvaju, a samim tim sačuva i Srbija na svetskoj mapi vrhunskih alkohola. Pa još kad dodamo da se ove sorte nazivaju starim, što će reći neproduktivnim i zaostalim, lako je predvideti kakva ih sudbina čeka. Voleli bismo kada bi bilo više neformalnih grupa koje se bore za očuvanje ovih sorti. Izvestan pokušaj postoji preko foruma sveovinu.com, kao i preko Facebook grupe Rakija iz Rakije, ali to je krajnje nedovoljno. Država bi, takođe, bila obavezna da subvencijama za sadnju i širenje zasada ohrabri voćare da ostanu verni kvalitetu.

Požegača 

 

U narodu se Požegača još naziva i Madžarka, Bistrica, Plava šljiva, Ćustendilska šljiva, Jasenka. Poreklom je iz Male Azije. Nekada je bila najzastupljenija i omiljena sorta šljive kod nas. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra, na većim nadmorskim visinama i kasnije.

Plod Požegače je sitan, prosečne težine oko 17 grama, nepravilno jajast i modroplave boje, pokriven sivim pepeljkom. Ima brazdu po dužini ploda. Meso je zlatnožute boje, čvrsto, sočno, slatko nakiselo, aromatično, i odličnog kvaliteta. Koštica je sitna i lako se odvaja od mesa, tipična cepača. Plod se dugo drži na grani i dobro podnosi transport. Plodovi imaju višestruku upotrebnu vrednost. Koriste se za potrošnju u svežem stanju, sušenje, u prehrambenoj industriji i u proizvodnji rakije. Za rakiju, a to nas najviše zanima, nema bolje šljive od Požegače. Najveću ekspanziju imala je krajem 19. i početkom 20. veka. Tada se Požegača u Srbiji gajila na velikim površinama, sušila, prerađivala u pekmez i rakiju i izvozila po celom svetu.
U Srbiji, ova sorta se do današnjih dana najviše zadržala u zapadnim delovima.
Požegača je osetljiva na plamenjaču, rđu, rogač, a naročito je osetljiva na šarku šljive. Zbog ove bolesti ova sorta sve više izumire. Nije osetljiva na moniliju i manje je osetljiva na napad šljivinih osa.

Crvena ranka

Crvena ranka (darosavska, šumadinka, crvenjača, ranošljiva, šarošljiva) spada među najstarije domaće rakijske sorte. Stablo joj je srednje bujno, široko-piramidalne krune. Ima krte grane koje se lako lome, naročito pod teretom obilnog roda ili pod uticajem jakih vetrova. Jedna je od najrodnijih rakijskih sorti, nešto krupnijeg ploda. U odnosu na požegaču, uspeva i na siromašnijim i suvljim zemljištima.

Cveta nekoliko dana pre požegače i  samobesplodna je. Cvet nema razvijene prašnike. Kao oprašivači mogu da posluže crnošljiva i ostale rakijske sorte. Sazreva u prvoj polovini avgusta. Plod ranke je sitan (17-22 grama), sličnog oblika kao kod Požegače, plavo-crven, sočan, prijatnog ukusa, pa može da se koristi i u svežem stanju. Nije cepača. Spada medju najbolje i najrodnije sorte rakijskih šljiva. Osim u čuvenim šljivovicama, šljiva ranka se još najviše može naći u stihovima. Naime, od svih voćnih sorti, šljiva ranka je najviše puta opevana voćka i kao takva spada u najstariju izvornu srpsku tradiciju.

Trnovača

Jakljanka je drugo ime za Trnovaču, a ovaj naziv se koristi u užičkom regionu. Trnovača, iliti Jakljanka smatra se starijom, kultivisanom vrstom od domaće šljive, a od koje se razlikuje po nešto sitnijem lišću, mladim grančicama, većem prisustvu trnja i pre svega po plodovima, koji su sitniji, loptasti, sa okruglastom košticom. 

Takođe, smatra se da je nastala spontanom hibridizacijom između trnjine i džanarike. Rano cveta, već oko polovine marta, jer joj prija vlaga iz zemlje sa prvim prolećnim suncem;  otpornija je na viruse šarke, pa daje bogat plod. Takođe, po istraživanjima, poseduje visok procenat šećera i čini jednu od tri najkvalitetnije rakijske sorte. Sazreva početkom septembra i veoma je rodna. Obično važi za sortu koja se kupažira u manjem procentu s Požegačom i tako daje najbolje rakijske rezultate. Međutim, moguće je praviti rakiju samo od Trnovače ili u kombinaciji gde bi ona bila dominantna.

Crnošljiva

Crnošljiva je stara autohtona rakijska sorta šljive valjevskog kraja. Naziva se još i Pošarka. Sazreva u trećoj dekadi jula. Stablo je srednje bujno, grane elastične, okruglasto-piramidalnog oblika. Sklona je alternativnom rađanju. Plod je sitan (15 do 16 g), okruglasto-spljošten sa jasno izraženim šavom. Meso je zelenkastožuto, slatko nakiselog ukusa. Koštica je sitna i teško se odvaja od mesa. Koristi se za potrošnju u svežem stanju, nekad se i sušila, a danas se od nje pravi dobra rakija koja služi za kupažu sa drugim sortama. Tolerantna je na sve bolesti šljive, kao i na virus šarke.

Metlaš 

To je autohtona rakijska sorta šljive koju još nazivamo i Dragačevka ili Okruglica. Domaća sorta rasprostranjena oko Čačka, plod je ovalnog oblika, prosečna težina ploda je 17 grama. Sazreva deset dana posle Crvene ranke. Odlična je za rakiju, na Blogu postoji recenzija Šljivovice Plazinić koja je zaslužila Veliku zlatnu medalju.