Алба – воћна ракија од шљива

 

 

Главни аргумент у прилог српске ракије, када желимо да је упоредимо са светским пићима је чињеница да су страна пића, коњак, виски, бурбон, пре свега производи старења у храстовим бурадима и да скоро целокупни свој органолептички квалитет дугују храсту. Да је то тако говоре нам и погрдни називи за бистре, безбојне дестилате којима се често часте безбојне варијанте познатих пића. Када бурбон тек изађе из дестилационог апарата зову га white dog (бели пас), а безбојни виски је white mule (бела мазга). И стварно, не можемо много очекивати од сирових житних дестилата када је у питању органолептика.

Наша шљивовица је потпуна супротност, то је дестилат воћа прве класе, и већ на самом свом почетку, одмах након дестилације, има карактеристичан укус и мирис. Још када препеченица прође стабилизацију од неколико месеци, то је већ пиће за свако поштовање.

 

 

Данас је пред нама безбојна шљивова препеченица Алба коју производи дестилерија Ток на Гочу. Занимљива ракија коју смо први пут пробали на винско-ракијском фестивалу у Белом двору на Дедињу у јуну прошле године. Занимљиво је поменути да се њен раскошни квалитет видео и осетио и поред крајње неповољних услова за дегустацију који су владали на поменутом фестивалу. Висока температура, висока влажност, неохлађени узорци, дегустација испод сунцобрана. Овакви услови би од сваке ракије направили непривлачно пиће, међутим, не и од беле шљивовице Алба. Одмах се видело да је краси врхунски потенцијал и слојевитост мириса и укуса. Када смо је пробали поново, у повољнијим условима, била је још боља.

Ракија долази из познате дестилерије, што улива додатно поверење да се ради о врхунском производу. Породица Урошевић, власници дестилерије Ток, чине један од кључних потпорних зидова српске ракијске сцене. Можемо их слободно назвати српским Раселовима. Оно што је Џими Расел, за амерички бурбон, то је Љуба Урошевић за српску ракију, ако Џимија Расела зову Буда бурбона (The Buddha of Bourbon), то значи да Србија има свог Буду шљивовице. Љубин потпис је, иначе, и на етикети ове ракије.

 

 

Боја: ракија је потпуно бистра и чиста.

Мирис: веома комплексан за бистру ракију, цитрусан, свеж и озонски. Утисак чистоте планинског извора, додир четинара и мириса влажне маховине. Суптилно се појављује мирис кајсија и ситних шљива.

Укус: благ и баршунаст, меког наступа и финиша. Подсећа на беле ракије од шљиве пожегаче из планинских воћњака иако је ово дестилат од сто посто чачанске лепотице. Зачини и мало бибера. На финишу благ укус киселкастих јабука и трњине. После десетак секунди укус слатког од шљиве. Пријатна ракија за пијење, стабилна и има укус који улива поверење да можете да попијете и више од једне чашице.

Закључак: Пред нама је ракија од хибридне шљиве чачанска лепотица, добијена је двоструком дестилацијом на бакарним казанима. Ферментација је била анаеробна, што значи без кисеоника и мешања с спољашњим ваздухом. Поред тога што је ово одлична ракија, сматрамо да је и добар тржишни потез. Наиме, с развојем ракијске сцене јавља се потреба за безбојном ракијом која може да послужи и као занимљива основа за коктеле и мешана пића. Алба се уклапа и у ову лепезу. Такође, постоји једна група конзумената која искључиво пије безбојне ракије, њима се ракијска сцена легалних произвођача није у довољној мери обраћала. Овим производом поштоваоци ове ракијске традиције добијају проверен, квалитетан и лепо упакован производ. Узимајући све у обзир, предвиђамо успех и светлу будућност шљивовој препеченици Алба.

(Фотографије: Данило Маловић)

 

 

Оцена: злато - 91 од 100 бодова