Баштина 7 је шљивова препеченица стара седам година, јачине 43% алкохола, а појавила се на тржишту 2019. године. И заиста, то је онај дестилат произведен 2012. године који смо имали прилике да пробамо док је још био у јаслицама, затим током школовања, а може се рећи да је данас постао прави средњошколски матурант. Ограничена серија од 900 боца напуњених ракијом из само два бурета начињених од српског храста, запремине 500 литара. Дизајн боце и етикете међу најлепшим је на тржишту, а коришћено је ћирилично писмо.
Боја старог злата, тамносмеђе нијансе.
Мирис је смиренији од претходнице (Баштина 1858), хармоничнији и мање интензиван. Четинари прелазе у кедровину, шумско биље у агруме, а слана ванила обећава и чека нас и на укусу.
Укус је такође смиренији, заокруженији, али не потпуно - може ова ракија још да стари, а надамо се да се то управо и дешава у ББ Клековачи. Финиш је сувљи, храст, ђумбир и суве шљиве с мало цимета у позадини. Празна чаша дуго мирише на трновачу и пожегачу.
Озбиљна ракија, у коју је уложено време и пажња, па тако и треба уживати у њој. И како је она старила, сазревали смо и ми. У овом случају, испоставило се да не мора да значи да је 45% увек боље од 43% само зато што више алкохола носи више ароме. Овде је, изгледа, технолошки поступак ишао линијом: што је ракија старија, мања јој је јачина потребна. Оно што је важно у вези с овом ракијом је то што је заиста „строго ограничена серија“, а још важније је то да Баштина 7 представља своје поднебље и локалне ракијске сорте шљива у најбољем сјају. Да се вратим на метафору с почетка текста о школовању дестилата - волели бисмо да видимо какав ће овај матурант бити кад заврши и високе школе!
Оцена - Злато - 92 од 100 бодова
Прошли викенд дошао сам у посед (хајде да будем искрен - добио сам је на поклон) ове изузетне ракије! Не слажем се са свим Зоран рекао али немам ни неко радикално другачије мишљење. Значи, углавном се слажем и нисам се због ттога јавио него због једне моје импресије која се ипак мало судара са Зорановим описом а то је тврдња да "четинари прелазе у кедровину". То је речено поредећи ову 7 година стару шљивовицу са њом самом док је била млађа - тако сам ја бар то схватио. Ја, истина не знам како мирише кедар али како миришу четинари знам! Ја их у овој ракији и мирешем и кушам, како кажу Личани. И то је један изузетно пријатан и "буке и тастинг" а моја асоцијација иде при томе не на четинаре уопште, чамовину, него на Панчићеву оморику чије је природно станиште исто тамо негде у околини! Незабораван доживљај и најбољи пример онога што Французи називају terroir.
ОдговориИзбришиХвала на коментару. Нијансе су у питању. Увек је релевантно оно што "ви" осећате, јер нам се искуства и непце разликују. Оно што је заиста фасцинантно јесу те ноте карактеристичне за поднебље где настаје ова ракија. Уздравље!
ИзбришиО ББ дестилерији све најбоље. Био сам и у посети и обиласку па смо чак тамо и преноћили. Диван амбијент и предивни домаћини. Дегустирали смо 10-ак различитих ракија, тада је тек произведена (заправо је је још одлежавала) и њихова ракија од малине и од купина, а касније и њихова купажа Нијанса. Са колико љубави и посвећености се тамо производе сада већ разноврсна пића осећа се и у чаши, али ако и даље праве туре за обилазак предлажем од срца да се и сами уверите на лицу места.
ОдговориИзбришип.с. сјајан блог, браво!
поздрав
Марко из Београда