Strip scena već dugo vapi za jednim auteničnim junakom koji inspiraciju
za svoja herojska dela crpi iz bureta rakije. I stvarno, Ekstra Gedža popunjava
upravo taj prostor, stavljajući šljivovicu na pijadestal magičnog napitka. Ovaj
junak svoju snagu dobija iz tajne kupaže rakije šljivovice koja se čuva
vekovima u njegovoj porodici, ali i iz jednog samo na prvi pogled, naivnog i
provincijskog pogleda na svet.
Naime, Gedža nije samo oličenje našeg narodnog duha, već je i predstavnik
autentičnog antiglobalističkog stava i
mišljenja kome, evo, vreme sve više daje za pravo. Ekstra Gedža se na svakoj
stranici hvata u koštac sa produktima preuranjenjog oduševljenja novim, stranim,
globalno egzistirajućim, a u svojoj suštini neproverenim i privremenim. On se muči i strada zbog naših greha, sanira posledice mundijalizma,
globalizma, kapitalizma, neokonzervatizma, ukratko, svakakvog izma koji se
zapatio kao neendemska biljka u našem eko sistemu.
Ulazeći u rizike opasne po život kao da kaže: Pa nerekoh li vi ja da se ne vaćate u kolo sa ovija, ili tako nešto. On je super heroj bez mane i straha, i nije zlopamtilo koje neće pomeriti prst kada nam je najteže, nikako, započinje ljuti rat protiv korupcije, privatizacije, terorizma.
Znam da ovaj ovaj junak asocira na gomilu drugih strip junaka i junaka iz
crtanih filmova, od Bananamena do Super Hika, ali to je samo prvi utisak ljudi
koji nisu spremni da se dublje udube u motive i karakter Extra Gedže. Uostalom,
on je Tatko na superheroji, postojao je pre njih, a postojaće i još dugo pošto
se ovi prvi prodaju za grant neke neoliberalne NVO. Dok Super Hik bude savetnik
u Institutu za održive zajednice, a Bananamen projekt kordinator Green peace-a,
naš EG će i dalje da popravlja kolateralne štete društva zasnovanog na
diktaturi racionalnosti.
I stvarno, neoliberalizam je
razotkriven u svojoj nameri da globalizuje svet zanemarujući lokalne
raznolikosti, nacionalne granice i kulturni milje. Ovo je, ispostavilo se, bio
slučaj samo sa malim i siromašnim, međutim, upravo ovakve kulture imaju dosta
toga da ponude. Junak ovog stripa je čuvar upravo ovakvih, lokalnih, vrednosti.
On niti je prost niti naivan, moglo bi se reći da je većina nas ispala
naivna, uvezli smo i prihvatili Stenli
(Stenlej) umesto Požegače i Ranke, na primer, ogromne kruške i jabuke bez
slasti i arome, a zanemarili sve ono što je vekovima činilo voćarsko blago naše
zemlje. A sutra, kada nestane rakije
vredne pijenja, pitaćemo se gde je Ekstra Gedža da pomogne.
Нема коментара:
Постави коментар