Čitakovića Melem (1988)

Jedan od osnovnih motiva za pisanje ovog bloga je želja njegovih autora da daju doprinos stvaranju scene konzumenata i poštovalaca srpske šljivovice. Bez svojevrsne potkulture rakijaša cela priča vezana za ovo piće će se završiti, a da nije ni počela. Svakom ko se i najmanje razume u industriju vrhunskih alkoholnih pića jasno je da kvalitet ne pravi priču o nekom piću sam od sebe. Potrebno je dosta rada na edukaciji da bi se stvorila atmosfera koja motiviše i inspiriše konzumente da priđu rakiji na jedan novi način. O svemu ovom neki drugi put, o mitologiji koja mora da prati vrhunske alkohole, o podneblju i lokalnim specifičnostima, o terminu Terroir, o iskustvima industrije burbona, konjaka, single malt viskija, o svemu tome autori spremaju opširan tekst. 

Sada, o drugom motivu  za pisanje bloga. Drugi motiv je neverovatno uzbuđenje koje donosi otkrivanje svojevrsnog skrivenog blaga kad su u pitanju kvalitetna pića. U Srbiji postoje stotine destilerija i domaćinstava koja proizvode često samo prosečnu, ali ponekad i vrhunsku rakiju od šljive. Upravo traganje za ovim vrhunskim rakijama, zaboravljenim negde u prašnjavim hrastovim buradima, u selima koja je teško naći na karti, pravo je uživanje. Na stranicama ovog bloga, važno je ovde napomenuti, nikada se neće naći neregistovane, “gazdine rakije” one koje nemaju logo, etiketu, ime i prezime proizvođača, rakije na koje se ne plaća porez državi. Među registrovanim, legalnim proizvođačima, ima savim dovoljno “vatrene vode” za jedan životni vek.

Jedna takva rakijska tajna je danas pred nama. Naime, radi se o rakiji Čitakovića melem, iz sela Gornji Mušić u mioničkoj opštini, a proizvode je Dragan i Zoran Čitaković. Kako piše na sajtu, koriste svoje šljive, a na gazdinsvu zastupljene su skoro sve popularne sorte. Rakija koju ocenjujemo danas zvanično je 14. najbolja srpska rakija svih vremena. Godište je taman za udaju, osamdeset osmo, a napravljena je od Požegače i Ranke. Međutim, nije isključeno da su korišćene i druge sorte, pre svega čačanski hibridi. Pa da krenemo.

Aroma: miris ove rakije zaslužuje najviše ocene, intezivan miris burbon vanile, štapića cimeta i kore pomorandže. Sve ono što dobrom polufabrikatu daje kvalitetno hrastovo bure.

Ukus: ukus intezivan, ali ne grub; na početku suve smokve, beli biber, bosiljak, morska so, a kasnije karamela, višnje i citrusi. Finiš dug i harmoničan; pistaći, kardamom, sirup od javora. Na samom repu ima malo čili ljutine. Jako kompleksna rakija, dosta toga se dešava kada je pijete.  

Zaključak: Pijenje rakije Čitakovića melem (1988) odvelo me je u mislima na Karibe i Južnu Ameriku. Ova rakija je najsličnija kvalitetnim rumovima iz ovih regiona, nešto kao srpski Ron Zacapa ili Ron Diplomatico. Pije se čista, bez vode ili leda. Voda u njoj probudi mračnu stranu, postaje tmurnija, skoro depresivna. Ovako čista, traži drušvo, razgovor i muziku, preporuka su Paco de Lucia, Frank Zappa, ili Duško Kuliš. 

 

      Ocena - Velika zlatna - 94 od 100 bodova 

Al di Meola/John McLaughlin/Paco de Lucía - Manha de Carnaval

Srpska Trojka - Barik Jabukovača

                                                                                                          

Rakija koju imamo pred sobom je jabukovača. I to ne obična, "bela" rakija od jabuke, već rakija odležala u barik buretu. Na samom početku treba reći da je Srpska Trojka firma koja proizvodi različite rakije, mnoge smo probali, neke nismo, a barik jabukovača je poslednja koju smo degustirali. Proces barikiranja je utemeljen u Francuskoj, ima dugačku tradiciju, i da ne prepričavamo priču o konjaku i vinu, reći ćemo da kod rakije od šljive barikiranje ozbiljno doprinosi ukusu i kvalitetu. Postoji uobičajeno shvatanje da voćne rakije (od voća sem šljive) treba proizvoditi i čuvati u staklenim i inox posudama, te da im nije potrebno dodatno "aromatizovanje" odležavanjem u buradima. Ovoga puta, u tom pogledu, nailazimo na sasvim redak proizvod. Dakle, mogućne su dve situacije: da je eksperiment uspeo, ili da nije uspeo, tj. bolje reći da je nepotreban. Pa, da vidimo o čemu se radi.

Boja: Ova rakija ima tamnu, bronzanu boju i solidnu bistrinu.

Miris: Prva mirisna nota, pored alkohola, jeste jabuka. Ali ne sveža jabuka, već pečena jabuka u rerni. Taj miris podseća na detinjstvo, ali nisam siguran da li mi se dopada, ili ne, kada je rakija u pitanju.

Ukus: Alkohol (42%) je i dalje dominantan, ukus gareži i dima, i veoma, veoma kratak finiš. Uopšte uzev, u pitanju je mlada rakija i, čini se, nepotreban eksperiment. Rakija koja svoje mesto nalazi na festivalima, gde joj se put i završava.

 

                                              Ocena - bronza - 72 od 100 bodova 

 

Alice in Chains - Rotten Apple

Rakija iz Rakije

Davno, još tridesetih godina prošlog veka, deda po ocu potpisnika ovih redova, doselio se iz Crne Gore u predgrađe Kraljeva. Došao je na vrhu talasa naglog razvoja i zaposlio se u, tada čuvenoj, Fabrici aviona Kraljevo. Tu negde, na ušću Ibra u Zapadnu Moravu, upoznao je jednu devojku. Ona je često dolazila, iz jednog obližnjeg sela, tu, kod tetke u posetu. Selo Leševo na putu ka Kragujevcu, a bliže Kraljevu, nije imalo mnogo da joj ponudi. E, sad, tu, malo dalje ka Kragujevcu ima jedno  planinsko selo - Gledić. Šljive koje tamo rastu imaju (za razliku od naše junakinje) vremena da postanu zrele. Između stabala jabuka i oraha, najbolje od njih, sazrevaju u rakiji. Možda je uz tu gledićku ljutu iz zaseoka Rakija, momak koji se zvao Đuro, najlepše lagao devojku koja se zvala Kosara. Možda je njen miraz bolje uz nju mirisao. Možda su mu, uz nju, ta proleća brže proletela. 
Boja njene kose bila je svetla, bolje rečeno bleda. To je i bilo očekivano - još uvek je mlada, nezamućen potok. Za sobom je ostavljala svež miris; seoska devojka, uštirkane suknje. Oštro i čisto. U kosi cvetovi voćaka, planinski med i sveža kajsija. Na jeziku voli da ugrize. Malo, pa odmah popusti... Mlada i raspoložena, u dahu ima svežeg bosioka, koji uz gutljaj hladne vode brzo popušta i uvlači se u korpu punu krušaka, jabuka i šljiva.

Kao i sve što je hitro, kao taj planinski potok, bistar i hladan, ljubav skokovito žuri ka svom ishodištu. Kada je Fabrika dostigla svoj zenit, njih dvoje su dobili ćerku. Kada je počela isporuka poslednjih aviona, dobili su sina. Kada je sve oko njih počelo da propada, a fabrika postala državna, on je, sa trideset tri - preminuo. Tu je bio kraj njihove romanse, a početak ostatka njenog života. Ona je ta rakija. Ona se pije iz čašica. Ona ima miris crno-bele fotografije. Ona je Rakija iz Rakije. 

                                                Ocena - bronza -  78 od 100 bodova

Predrag Cune Gojković - Te Tvoje Oči Zelene

Povlenka

Nema boljeg načina da se počne dan od rakije i crne kafe – čućete od rakijskih veterana. Ovom kombinacijom dobijate pristojnu dozu optimizma i elana koji vas vode kroz ostatak dana. Rakije koje se piju ovako nisu ni malo slične konjaku, nisu ni tamne ni vanilaste, ne mirišu na treset, dim ili karamelu.

Krajem osamdesetih se za ovakve i slične prilike koristila rakija Povlenka iz Kosjerića. Hvalili su je ljudi da je najbolja industrijska šljivovica u Jugoslaviji, da kao rukom skida umor posle poljskih radova a da nije teška kada se popije malo više. Ta rakija dolazila je iz fabrike Povlen, napravio ju je mr Marko Ljekočević, a bila je prva šljivovica sa zaštićenim geografskim poreklom u našoj tadašnjoj zemlji. Na žalost, te rakije više nema, kada je nestala Jugoslavija, kada su se namnožile destilerije jeftine lažne rakije i kada je kriterijum potrošača naglo opao, fabrika Povlen je propala.

Pa dobro, ako se ta rakija više ne proizvodi - čemu onda ova recenzija? Pa o novoj Povlenci, o svojevrsnom tribute rakiji, napravljenoj da oda počast staroj. Na mesto nekadašnje fabrike u Kosjeriću otvorena je nova destilerija koja trenutno važi za najbolju i najopremljeniju u Srbiji. Za sve koji su ikada posetili makar jedan sajam vina ili rakije, destilerija Zarić nije nepoznanica.

Boja: Povlenka ima svetlu žutu boju sa maslinasto zelenom nijansom. Boja i ukus ukazuju da rakija nije provela više od nekoliko meseci u buretu.

Aroma: Na mirisu suve šljive i borovnice. Takođe, iako nije klekovača, oseća se i blagi miris kleke. Od začina je tu vanila, kao i miris trava od kojih se prave domaći čajevi.

Ukus: Na ukusu dominiraju suve šljive, ali i bagremov med, kao i ukus čaja od sporiša. Finiš je jako kratak, nekoliko sekundi - i to je to. Na finišu ima vanile u tragovima i ukusa kvalitetnog belog vina bez kiselosti, recimo blago barikiranog Šardonea. Prijatna rakija, iako prijatnost traje kratko jer nema dubinu starijih rakija, niti detalje i kompleksnost koje bi joj dalo dugo druženje sa hrastovim buretom.

Zaključak: Kao i što smo počeli priču, ova rakija spada u lagane rakije koja se pije za dobro jutro. Iz nje izbija svežina pokošene livade, trave na suncu i planinskog vazduha. Može se piti čista, a možete je mešati i sa čajem, limunadom, domaćim voćnim sirupima. Dobra je za početnike kao i za ljude koji ne vole ukuse i mirise koje rakijama daje hrast. Spada u najkvalitetnije jeftinije rakije na tržištu, potpuno je prirodna, dolazi iz poznate destilerije, ima prijatan ukus i miris, a za nju ne morate izdvojiti više od 8oo dinara. Best buy on the brandy shelf, rekli bi Amerikanci.

Ocena - srebro - 86 od 100 bodova

                          

Hank Williams Iii - Ghost To A Ghost - 01 - Gutter Town