Rakija iz Rakije

Davno, još tridesetih godina prošlog veka, deda po ocu potpisnika ovih redova, doselio se iz Crne Gore u predgrađe Kraljeva. Došao je na vrhu talasa naglog razvoja i zaposlio se u, tada čuvenoj, Fabrici aviona Kraljevo. Tu negde, na ušću Ibra u Zapadnu Moravu, upoznao je jednu devojku. Ona je često dolazila, iz jednog obližnjeg sela, tu, kod tetke u posetu. Selo Leševo na putu ka Kragujevcu, a bliže Kraljevu, nije imalo mnogo da joj ponudi. E, sad, tu, malo dalje ka Kragujevcu ima jedno  planinsko selo - Gledić. Šljive koje tamo rastu imaju (za razliku od naše junakinje) vremena da postanu zrele. Između stabala jabuka i oraha, najbolje od njih, sazrevaju u rakiji. Možda je uz tu gledićku ljutu iz zaseoka Rakija, momak koji se zvao Đuro, najlepše lagao devojku koja se zvala Kosara. Možda je njen miraz bolje uz nju mirisao. Možda su mu, uz nju, ta proleća brže proletela. 
Boja njene kose bila je svetla, bolje rečeno bleda. To je i bilo očekivano - još uvek je mlada, nezamućen potok. Za sobom je ostavljala svež miris; seoska devojka, uštirkane suknje. Oštro i čisto. U kosi cvetovi voćaka, planinski med i sveža kajsija. Na jeziku voli da ugrize. Malo, pa odmah popusti... Mlada i raspoložena, u dahu ima svežeg bosioka, koji uz gutljaj hladne vode brzo popušta i uvlači se u korpu punu krušaka, jabuka i šljiva.

Kao i sve što je hitro, kao taj planinski potok, bistar i hladan, ljubav skokovito žuri ka svom ishodištu. Kada je Fabrika dostigla svoj zenit, njih dvoje su dobili ćerku. Kada je počela isporuka poslednjih aviona, dobili su sina. Kada je sve oko njih počelo da propada, a fabrika postala državna, on je, sa trideset tri - preminuo. Tu je bio kraj njihove romanse, a početak ostatka njenog života. Ona je ta rakija. Ona se pije iz čašica. Ona ima miris crno-bele fotografije. Ona je Rakija iz Rakije. 

                                                Ocena - bronza -  78 od 100 bodova

Predrag Cune Gojković - Te Tvoje Oči Zelene