Шљивовица Дар Висова 15

 

 

Ово је поновна рецензија једне ракије на овом блогу. Не зато што нема сјајних нових ракија о којима бисмо писали, и не зато што смо све рекли о сјајним старим ракијама, једноставно овај производ који је данас пред нама заслужује да се помене поново и да се осврнемо на неколико феномена на ракијској сцени узимајући Дар висова 15 као пример. Блог Ракија, углавном, као што смо се доста пута до сада хвалили, стартовао је у идеално време. У време када су произвођачи ракије кренули у масовну легализацију и кад су многи брендови по први пут наступили на ракијском тржишту. То је било пре десетак година, а основна карактеристика тог масовног наступа је да су скоро сви покушали да се позиционирају на тржишту ослањајући се на суви квалитет. То је било време када су се из подрума извукле старе ракије, кад су домаћини ставили етикете на своје породичне резерве, кад су сви били задовољни што могу да продају ракију дупло скупље у продавници него на кућном прагу. Ми смо дегустирали, уживали, за мале паре куповали узорке, у боцама добијали квалитет данас тако ретко присутан. 

 

Времена су се, међутим, променила. Ракија поскупљује, квалитет се не истаче хектолитрима на тржиште, сви су много опрезнији кад је у питању ракијски бизнис. То је одлична промена, то су показатељи да се сцена развија и да пословно сазрева. Наравно, и нама недостаје да пијемо одличне шљивовице за мале паре, али смо свесно давали допринос да сцена крене даље од тога, да сазри и престане да поклања ракије. Због те чињенице све чешће чујемо да неко не воли блог Ракија, углавном пошто „поскупљује ракије“. Док ви нисте дошли и написали причу о мом локалном дестилеру, жале нам се пратиоци, куповали смо литар одличне шљивовице за 800 динара, сада када је постала брендирани производ кошта пет пута скупље. Још једна од појава које се дају приметити је да многе дестилерије не могу да одговоре истим квалитетом на дуже стазе. Кад се стара ракија прода, под истом етикетом се продаје потпуно други дестилaт. Међутим, публика је све више едукована и тешко јој је подвалити па су такве дестилерије осуђене на пропадање или стагнацију до нивоа где их више нико не узима за озбиљно. Пажљиви пратиоци српске ракијске сцене могу да наброје барем десетак некадашњих „звезда“ чији сјај се угасио и од којих је остала само успомена и позитивна рецензија на блогу Ракија, углавном. Ипак, има и светлих примера, оних који су после промене рецептуре ипак остали на сличном нивоу квалитета и који су прилагођавајући своју ракију бизнис потребама ипак наставили да производе квалитетан и пажње вредан производ. 

Таква ракија и такав позитиван пример је Дар висова 15 из села Рамаћа. О овој ракији смо писали пре доста година, а сада смо од нашег пријатеља Николе Танасијевића добили његов премиjум производ, ракију од црвене ранке и чачанске родне. На етикети пише да је пред нама: ракија од шљиве, одлежавала у дрвеним бурадима 15 година, запремине од 690 до 740 литара, где је на бурићима једна дуга храст, а једна багрем. Комбинација ова два дрвета даје јој специфичну арому која је одваја од других ракија. Купажа две сорте шљива, ранка(аутохтона сорта) 50% и чачанска родна 50%. 

Боја: тамно ћилибарна. Ракија није строго филтрирана, има благе магле по њој што је
доказ да је већина арома сачувано и да није испошћена хладном стабилизацијом и филтрацијом. 

Мирис трава, села и сена. Код првог утиска вам је јасно да је пред вама добра ракија, једноставно, има мирис добре ракије, знате да ће и на укусу бити одлична. Сува шљива, шумско воће, дивље јагоде. После пар минута храст и мирис нара. 

Укус: идеалан однос киселости аутохтоне шљиве и статкоће хибридне сорте. Укусна ракија, ораси, мед, дивље крушке, карамела. Сјајан пример како се прави баланс између различитих арома, нема искакања и доминације ни једне импресије. На завршном делу има додир љутине бибера и импресија дима. 

Закључак: ракија Дар висова 15 је одличан производ. Једна је од ценовно најповољнијих ракија, кад је у питању однос цене и квалитета, на нашем тржишту. У односу на стару верзију укус је освежен новим ипресијама, мање је мрачан и конзервативан, иако ми баш волимо тај профил ракије (ваљда зато што смо и сами мрачни и конзервативни). Ова ракија ће се свидети и млађој публици док се стара више обраћала познаваоцима и „тврдој струји“ љубитеља шљивовице. Задржала је аутентичност и идентитетски печат, није правила компромисе са квалитетом. Никола Танасијевић има велике планове са овом ракијом и са својом дестилеријом, пожелимо му срећу. 

 

Оцена: Велика златна - 93 од 100 бодова