Ракија Мисија релативно је ново име на српској ракијској сцени, долази из легендарних Прањана, а производи је дестилерија Продановић у власништву Милутина Продановића – Чибија. Иако је ракија нова, место из кога долази је већ годинама синоним за ракију од шљиве, ракијаду и боемски однос према уживању у пићу.
Ракија је добила име по операцији Ваздушни мост, која је још позната као и мисија Халијард, с краја Другог светског рата. Године 1944. село Прањани, али и сва околна села око Сувобора, Равне Горе, Рајца и Маљена била су укључени у мисију спасавања америчких војних пилота и њихово слање назад у савезничке војне базе. Народ и војне формације Југословенске војске у отаџбини евакуисали су око 500 савезничких пилота, а Прањанци и до дан данас чувају са поносом сећање на њихов допринос у рату против Трећег Рајха. Пре неку годину подигнут је споменик који су отворили председник Србије и амбасадор Америке. У последње време доста производа који долазе са простора овог села имају називе везане за овај историјски догађај, тако је и ова ракија названа Мисија 1944.
Ракија о којој данас пишемо добијена је од три сорте шљива, наше црвене ранке и два хибрида Института за воћарство у Чачаку, чачанске лепотице и родне. Сва сировина долази из Прањана и непосредне околине. Спада у млађе ракије од шљиве пошто је у бурету од храста китњака провела непуне три године, тачније 30 месеци. Технолог који стоји иза овог производа је одлични Аца Жарковић, талентован и посвећен ракијски стручњак. Етикета је лепа, скромна, рађена са укусом, на ћирилици је, са свим потребним подацима. Јачина ракије је 42 процента алкохола.
Мирис: на почетку мирис нових сорти шљива, слаткаст и флоралан, мирис руже, шумског цвећа, маховине. После пар минута мирише на ранку, помаља се ванила, кокос и биљка чај. Како се развија мирис постаје све пријатнији и слојевитији.
Укус: на почетку изражене ароме хибридних сорти шљива. Временом и услед оксидације постаје питкија и јавља ју се ароме ваниле, ракија постаје укуснија и пријатнија. Постоји мало танинске горчине на укусу, вероватно је свођена у бурету на питку јачину, можда мало брже. Постоји импресија зеленог на укусу која се губи временом. Накнадни део укуса је нарочито пријатан, јавља се карамела, мока, зачини, босиљак. Треба је мало оставити у чаши, на афтеру су зреле шљиве.
Закључак: ракија Мисија пријатно је изненађење за младу ракију, даје више ароме него неке њене конкуренткиње на тржишту сличног састава и старости. Лепо спакован и сређен комерцијални производ са јасном тржишном позицијом. Нема никаквих мана, узбудљива је и вредна пијења. За више резултате потребни су слојеви древности и архивности у мирису и укусу, то се постиже већим уделом аутохтоних шљива у купажи и дужим старењем у храсту.
Оцена - Велика сребрна - 89 од 100 бодова