Prva organska rakija - Čedina prepečenica

Kraj je godine i pravo vreme da se podsetimo priče o Čedomiru Đurđeviću iz Rađevog Sela, borcu za očuvanje srpske šljive požegače.  U tom tekstu pisali smo o šljivovoj prepečenici koju smo probali izneli više nego pozitivne utiske. Nakon toga nismo imali prilike da probamo rakije Čedomira Đurđevića, kad, eto, ove godine stižu nova iznenađenja! Pored rakije od šljive, tu su i dve specijalne rakije: travarica i klekovača. Čedina travarica je u osnovi šljivovica jačine 40% s dodatkom kompozicije od pet aromatičnih biljaka, izvanrednog ukusa i ujednačenog balansa. Klekovača, koja zaslužuje posebnu priču, takođe je u osnovi šljivova prepečenica oplemenjena plodovima kleke, starila u hrastovim, ali i u klekovim buradima. Tri rakijska musketara za 2018.  godinu.

Ali, da zavirimo u ličnu kartu ove destilerije, šljivovu prepečenicu, prvu organsku rakiju na tržištu. Odmah da vam kažem, ne mora biti od presudne važnosti to što ova rakija ima nalepnicu organski proizvod. Više puta smo se uverili da, ako jednostrano ističete važnost nekog segmenta kvaliteta rakija (npr. sorte ili da li je „organska“ ili ne), onda zanemarujete sve ostalo (npr. senzorne karakteristike). Ipak, Čedina organska rakija od šljive je, pre svega, izvanrednog kvaliteta, pa je zatim još i organska. Baš tim redom. Još ako znate da su prinosi šljiva dobijenih na ovaj način za 30% manji u odnosu na konvencionalnu proizvodnju...

Etiketa je dizajnirana na ćirilici, pismeno sročena. Jer čika Čeda je dipl.inž. a ne, kao mnogi drugi - dipl.ing. U boci je organska požegača i rakija od nje, najmanje pet godina stara, jačine 42% alkohola, a boca zapemine 750ml. Ako vam je promaklo, obično su boce zapremine 700 mililitara. Znate li koliko je 50ml rakije? Velika ili mala čašica za rakiju? Puna velika čašica za rakiju. Pogledajte sliku na kojoj je čaša zapremine 170ml.

Miris je razvijen, karakterističan za sortu. Miris zemlje ispod četinara. Ima dovoljno hrasta (burad su zapremine 500 litara), voćnih kiselina, ali i začina kojih će s godinama biti i više. Ukus ostaje na nepcima sasvim dovoljno dugo, sve arome (prirodna, slankasta vanila!) se pojave i lagano odšetaju, a u praznoj čaši ostaje miris šljiva. Izvorno rustikalna, ali i gospodski nežna, Čedina rakija je istinsko zaveštanje. Jer ako brineš o rakiji i ona će, materinski, brinuti o tebi. Pored nekoliko nesumnjivo kvalitetnih rakija, proizvedenih pre nekoliko decenija, ovo je jedna od retkih rakija proizvedenih u ovoj deceniji koja pokazuje potencijal za duže starenje. Divno piće za predstojeće zimske dane. Srećna Nova godina! 

 

Ocena - Zlato - 92 od 100 bodova  

Leb i Sol - Bistra Voda

Stara sokolova - rakijski putopis

  

Tim bloga Rakija, uglavnom posetio je destileriju Global iz sela Kostojevići koja proizvodi rakiju više nego poznatog imena: Stara sokolova. Ovu smo porodičnu destileriju planirali da posetimo odavno, oduvek nam se činila primamljivom za našu rakijsku avanturu. Dugo nas je kopkalo šta se stvarno nalazi iza čuvenog brenda i nagrađivanog proizvoda prepoznatljivog ukusa. Uvek smo se pitali da li je ova slava zaslužena, i da li je ovo destilerija koja postoji samo na stranicama specijalizovanih časopisa koji prate vinsku scenu i HoReCa sektor, ili čini jednu od glavnih stubova srpske rakijske scene. Stara sokolova nije samo rakija, ona je, pre svega, porodična priča. „U redu“ - reći ćete, „ima stvarno mnogo porodičnih destilerija protkanih detaljima iz porodične tradicije“ - ali ova se priča stvarno ističe. Priznajemo, dugo smo mislili da je Stara sokolova skoro pa prava industrijska rakija. To ne predstavlja nešto loše, već ukazuje na nešto veći obim proizvodnje, prisutnost na tržištu: velikim marketima, podrumima pića, HoReCa sektoru, kao i u inostranstvu.

Stara Sokolova je, pre svega, rakijsko čedo porodice porodice Bogdanović iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte. Ako bismo bili još precizniji, ova porodica je svoje prve rakijske kazane založila još davne 1830. godine u dolini zvanoj Krivaja gde se i dan-danas nalazi porodično domaćinstvo sa svim pratećim elementima neophodnim porodici koja živi od rakije. U Krivaji Bogdanovići putnika namernika rado svraćaju u kačaru i kazanu u kojoj se još uvek nalazi stari bakarni kazan, kao i u vekovni podrum sa buradima i svom pratećom opremom za proizvodnju šljivovice. Ovaj svojevrsni muzej rakijskog alata i zanata, koji se nalazi na vrhu brda, predstavlja pravo rakijsko blago Srbije. Iz istorije znamo da se ovaj kraj Srbije, na tromeđi između Bajine Bašte, Užica i Kosjerića, nekada zvao Sokolska nahija. To je tradicionalno bio prostor gde je dobra šljivovica bila pitanje časti i ugleda domaćina. Za druge se rakije, sem šljivovice, u ovom kraju nije znalo sve do kraja XX veka, kada počinje da se pravi dunjevača, kajsija i medovača. Danas destilerija porodice Bogdanović proizvodi rakije od različitog voća, kao i specijalne rakije, a od pre par godina poznati su i po svom odličnom starom vinjaku. 

U okviru prvog dela naše posete porazgovarali smo sa direktorom Stare Sokolove Ivanom Bogdanovićem, predstavnikom sedme generacije koja peče rakiju u ovoj porodici. Ivan nam je ukratko objasnio u čemu je specifičnost proizvodnje svake od rakija. Destilerija kupuje vrhunsko voće iz cele Srbije, s tim da šljive dolaze isključivo iz Sokolske nahije, odnosno da rastu po obroncima oko samih Kostojevića. Destilerija se sastoji iz nekoliko objekata koji se nalaze na nekoliko lokacija u selu, u jednom se vrši fermentacija voća, na drugoj lokaciji se peče rakija, a na trećoj destilati stare u hrastovim buradima. Prijatno nas je iznenadilo to što Bogdanovići kupuju domaću hrastovinu i sami prave i suše duge pod nadzorom svojih tehnologa. Ispred objekta za starenje rakije nalaze se naslagane hrastove duge koje se suše po starom francuskom receptu, što će reći na otvorenom i bez zaštite od različitih vremenskih prilika. Ovde se poštuje čuveni princip: jedna godina sušenja za svaki centimetar debljine hrastove duge, dok je sama hrastovina stara jedan vek. Dok je tog jutra u Beogradu bila pozna jesen, u Kostojevićima nas je dočekao sam početak zime. Pošto smo za doručak pojeli lokalni specijalitet, komplet lepinju, i nakon što smo obišli proizvodni pogon sa modernim fermentorima i aparatom za destilaciju, svratili smo do obližnjeg objekta u kome dozrevaju rakije. 

Degustacija broj jedan. Degustirali smo, među hrastovim buradima, bezbojnu kajsijevaču, odličnu viljamovku, zatim staru kajsijevaču i dunjevaču. Sve voćne rakije su sveže, pitke, kvalitetno stabilizovane, nema onih ukuvanih i otužnih voćnih aroma koje se mogu naći kod domaćih rakija od dunje ili kajsije. Iako smo, pre svega, dobri poznavaoci i ljubitelji šljivovih prepečenica, uživali smo u svakom uzorku voćnih rakija porodice Bogdanović. Primetili smo i jednu zanimljivost. Naime, naš je utisak da je bezbojna dunjevača mnogo bolja od dunjevače koja je starila u buretu, nismo sigurni da joj je bure dalo mnogo toga što bi opravdalo izgubljeno vreme i gubitak u alkoholu. Pozivamo čitaoce bloga da probaju i jednu i drugu i sami ih uporede. Posebna i retka poslastica bila je Sokolova kajsija, rakija od istoimene voćke, ali koja je sazrevala u hrastovim buradima. Jačina je 40%, a od sorti mađarska najbolja i mađarska rana.  Teško da može bolje. Na kraju, (a šta drugo?) probali smo šljivovu prepečenicu iz 1994. godine. Konjački tip rakije s očuvanom tipičnošću šljivovice.  

Degustacija broj dva bila je prava poslastica za ljubitelje starih šljivovih prepečenica, naime, degustirali smo porodične rezerve i to na samom izvoru, tamo gde su nastale i starile, a i gde je raslo voće od koga su pravljene. Da budemo potpuno otvoreni, za neke od osnovnih verzija šljivovice iz ove rakijarnice voće se kupuje, a kupuje se i jedan deo meke rakije od komšija iz sela. Ovde pre svega mislimo na brend Sokolica koji predstavlja osnovnu, takozvanu svakodnevnu rakiju. I ova rakija ima svoje kvalitete, ali nema onu arhivnost koju imaju starije verzije Stare sokolove. 

Očuvani duh starine učinio je da omali, porodični objekat kamenih zidova postane verovatno najprimerenija degustaciona sala za rakiju koju smo do sada posetili. Na sve strane autentični predmeti iz prošlosti: rakijski alat, tradicionalno kuhinjsko posuđe, čak i drvena mišolovka, a u jednom ćošku prva, pod tim imenom, napunjena boca Sokolove rakije. Na fotografijama smo probali da zabeležimo nešto što za čim već duže vreme tragamo, a „to nešto“ smo nazvali rakijski pokret. To su recke koje je kazandžija urezao na drvenim vratima i koje označavaju broj ispečenih kazana tog dana; stare fotografije na neravnim zidovima gostinjske sobe; naš domaćin Rade Bogdanović dok ispija najstariju rakiju iz porodičnog podruma...  Na istom mestu, kao iznenađenje dana, probali smo nešto što će po našem mišljenju biti rakijski hit za narednu godinu - staru šljivovu prepečenicu od osamnaest godina koja izlazi kao biser porodične rezerve familije Bogdanović. Vrhunska šljivovica sa onim, danas tako retkim, rustičnim tonom u ukusu i mirisu. Starost ove rakije je za poštovanje, ali užitak upotpunjuje svežina i uzbudljive arome koje nisu napustile ovu vrhunsku rakiju.

Bogdanovići, i njima slične porodične rakijske firme, važni su i zbog činjenice da imaju kapaciteta da iznesu projekte kao što su izvoz srpske rakije u inostranstvo, rakijski putevi Srbije, rakijski turizam. Oni sem tradicije i kvaliteta imaju i dobru organizaciju, posvećen tim, uslove i sredstva. Ovo će biti jako važno u budućnosti kada Srbija odluči da svoje rakijsko blago ponudi široj domaćoj i svetskoj publici. Do tada, ako vas zanima rakija i njena istorija, odlično mesto za početak traganja su Kostojevići i destilerija Stara sokolova.