Prijatelj bloga Branko Drljača organizovao je
degustaciju svojih proizvoda za koautore knjige Rakija. Veče je bilo veoma
zanimljivo, a druženje veoma inspirativno dok su se degustirale rakije ovog
podruma iz Bosne i Hercegovine. Naime, nedaleko od Novog Grada, nalazi se srpsko
selo Ivanjska, nekada opustošeno a sada, povratkom starih žitelja, obnovljeno i
oživljeno. Idealno za uzgoj voća, naslanja se svojom južnom stranom u dužini od
7 km na reku Unu. U ovom selu Branko Drljača sa porodicom pokreće rakijarnicu
koju naziva Rajnovača po istoimenom brdu. Po rečima vlasnika mesto je kao
stvoreno za voćarstvo, a sa njega se pruža idealan pogled. Naš tim planira da
poseti domaćinstvo prvom prilikom.
Drljače proizvode rakije od šljive, jabuke, kruške
viljamovke, a favorit im je rakija od karamuta, stare sorte koju u ovom kraju
zovu crna kruška.
I stvarno, sve rakije su suvi kvalitet, vrhunska
viljamovka nas je oduševila, šljiva osvežila, ali pravo iznađenje je bila Crna
kruška. Ova rakija izuzetno svežeg i rustičnog ukusa je nešto što se retko
proba. Iako neobična, zadržala je svežinu i pitkost pa je rakija koja se može
konzumirati tokom celog dana, naravno, u umerenim količinama.
Rakija koja nam se najviše svidela bila je bezbojna rakija koja nije starila u drvenom sudu. Istina, probali smo i njenu stariju sestru koja ima boju drveta i provela je neko vreme družeći se sa hrastom, ali je bezbojna znatno bolja. Nekim rakijama hrast nije potreban i zato ga treba izbegavati. Miris na stare kruške, one pored puta, u selu. Ukus veoma izbalansiran, podsetio je degustatore koji su u njemu uživali da postoje i druge pažnje vredne rakije osim šljive. Nadamo se da ćemo se videti sa Brankom u selu Ivanjska, gde bismo probali crnu krušku na njenom terenu, tamo gde raste i gde se pretvara u odličnu rakiju. Verovatno je vreme da tim Rakija, uglavnom krene u svoje potrage za vrhunskom rakijom i van granica Srbije.
Rakija koja nam se najviše svidela bila je bezbojna rakija koja nije starila u drvenom sudu. Istina, probali smo i njenu stariju sestru koja ima boju drveta i provela je neko vreme družeći se sa hrastom, ali je bezbojna znatno bolja. Nekim rakijama hrast nije potreban i zato ga treba izbegavati. Miris na stare kruške, one pored puta, u selu. Ukus veoma izbalansiran, podsetio je degustatore koji su u njemu uživali da postoje i druge pažnje vredne rakije osim šljive. Nadamo se da ćemo se videti sa Brankom u selu Ivanjska, gde bismo probali crnu krušku na njenom terenu, tamo gde raste i gde se pretvara u odličnu rakiju. Verovatno je vreme da tim Rakija, uglavnom krene u svoje potrage za vrhunskom rakijom i van granica Srbije.
Нема коментара:
Постави коментар