Gorda je
rakija prepečenica jačine 40% v/v, dolazi iz sela Velereč na obroncima planine
Rudnik, opština G. Milanovac. Šljive koje su poslužile za dobijanje ove
prepečenice dolaze sa plantaže porodice Milovanović – Škorić, a za ovu rakiju koristi se sorta Čačanska rodna. Svaka boca Gordestara je bar sedam godina, barem
tako kažu ljudi koji je prave.
Reklamira se kao netipična rakija blagog i prijatnog ukusa. I stvarno,
netipična je i originalna. Gorda je nešto što se ne može tako lako uporediti ni
sa čim što dolazi iz naše zemlje. Čak i za eksperte za rakiju, iznenađenje i
podsećanje da se uvek ima šta novo naučiti kada je srpska šljivovica u
pitanju.
Boja: Gorda ima
boju topljene bronze, nešto što se najčešće viđa kod američkih burbona. Ovakva
boja dobija se višegodišnjim ležanjem u hrastovim buradima, gde "najkvalitetniji destilati odležavaju od 5 do 15 godina".
Aroma:Namirisujeblaga, bezvulgarnogalkoholnogdesantanavaše čulomirisa, osećaseblagimiriscitrusa, presvegapomorandže, prezrelebanane, suve kajsije i šljive, možda čak i cimeta.
Ukus: Na ukusu opet
preovladavaju citrusi, limeta i pomorandža, tu je i ukus lešnika, vanile, mente
i mediteranskih začina. Veoma izbalansirana rakija, srednje dugog finiša, na
kome se pojavljuju žele bombone (od trešnje ili nekog jagodičastog voća), što
ovu rakiju dodatno čini krajnje netipičnom.
Zaključak: Gorda je
definitivno nešto novo na rakijskoj sceni Srbije, rakija koja je dodatno
približila granice šljivovice i konjaka. Piće prilagođeno mlađoj populaciji,
ljudima koji inače ne piju šljivovicu i onima koji tek ulaze u te vode. Ova
šljivovica ispunjava prazan prostor na tržištu obraćajući se i urbanoj
populaciji koja, na žalost, reč šljivovica i dalje vezuje za „dedinu ljutu“.
Takođe, u svetu je u toku revolucija u miksologiji, veštini u pravljenju
koktela, koja je proslavila mnoge viskije, a američki burbon ponovo stavila na
police kafića, klubova i koktel barova. Mislim da je srpska miksologija dobila
svoju divu, rakiju Gordu.
Ova rakija nije za iskusne ljubitelje, nije rakija koja dobro ide uz
meze i kiseli kupus, nije stara slojevita srpska šljivovica koja ostaje dugo u
ustima i mislima, takođe,nije nebitno i
to što spada među skuplje rakije na tržištu. U njenom ukusu ima nešto što jako
podseća na slatkiše, bombone, medenjake, nešto će verovatno jako zbuniti
konzervativce. Međutim, ova rakija nije ni napravljena za takvo pijenje, ona
ima svoju ciljnu grupu, a u krajnjoj instanci verujem da će regrutovati veliki
broj novih članova kluba ljubitelja rakije. Ne treba je upoređivati, treba joj
poželeti uspeh.
Stara
pesma je šljivovica iz Bajine Bašte, a proizvodi je TIM d.o.o. Rakija sadrži
43% alkohola, dolazi u atraktivnoj flaši zapremine 0.7 litara. Rakija je
proizvedena 2004, a punjena 2009. godine. Geografski položaj Bajine Bašte, kao
i planine Tara i Povlen, u većini slučajeva upućuju na kvalitetnu šljivu i
kvalitetne rakije. Stara pesma predvodnik je ove grupe rakija.
Boja:
Stara Pesma ima tamnu boju hrastovine i dobru
bistrinu.
Miris: Već na mirisu ova rakija pokazuje kompleksnost i
smirenost istovremeno. Pre svega tu su hrast, četinarska smola, vanila i
karamel.
Ukus: Intenzivno suvo voće na jeziku, pokošena trava,
a sa malo vode - zrelo žuto voće. Finiš je dug - suve šljive i orasi, dok se sa
malo vode ništa ne gubi, naprotiv, tu je i nota livadskog meda. Još jedna od
retkih rakija kod koje opis na etiketi u potpunosti odgovara proizvodu. Inače, Stara
pesma (sedam godina stara) dobitnica je zlatnog pehara na VII Rakija
Festu.
Simić prepečenica proizvođača M&S - Podrum
Simić iz sela Kokošice, Bajina Bašta. Litarska boca (komercijalno pakovanje)
rakije, sadržaj alkohola 40 volumnih procenata. Unutra je rakija od šljive madžarke sa privatnih voćnjaka, stara nešto preko pet godina, dok je sama boca
efektno zalivena voskom. Boja ove rakije je nešto bleđa boja starog zlata.
Miris rakije, bolje rečeno, pravi buke, odiše izbalansiranošću, bez naročite
oštrine, kremast je i slatkast, sa malo kiseline koja dopire iz pozadine. Ukus ove
rakije je već nivo više. Krem nagovešten u mirisu počinje da greje, a slatkoća
dobija ukus vanile, što upućuje na pristojno sazrevanje u buretu. Finiš
dovoljno dug, razliven, odzvanja u talasima morske soli i suve šljive. Sa
nekoliko kapi vode, arome postaju intenzivnije, a finiš nešto suvlji. Vrhunska
i veoma pitka rakija za sve prilike, sa kojom se nećete zastideti ni pred
iskusnim poznavaocima dobre šljivovice.
Rakija od šljive Vojvoda koju smo degustirali
dolazi u boci od jednog litra. Sadrži 45% alkohola, a proizvodi je Marko
Momirović iz mačvanskog sela Svileuva. Sam oblik boce ne sugeriše vrhunski
kvalitet, ali je, uprkos ovom utisku, rakija na dobrom srednjem nivou.
Boja: Boja Vojvode je svetlo žuta, boja slame.
Miris: Miris je
slatkast i blago floralan, podseća na šerbet.
Ukus: Ukus rakije
je neočekivano blag, s obzirom na sadržaj alkohola. Sa malo vode, mirisne note
postaju ujednačenije, na nepcu nagoveštaj belog bibera i gorčina drveta. Na
finišu koža i sveži duvan. Godina proizvodnje (2009) svakako pozitivno utiče na
ukupan utisak.