31.05.2016.

Stara Pesma

 



 
Ako ste ranije čitali naš blog, primetili ste da je Stara Pesma jedna od prvih rakija  o kojoj smo pisali, a pisali smo o dvema šljivovim prepečenicama, starim pet i sedam godina. Zanimljivo je da smo pre tačno godinu dana objavili i tekst o njihovoj, zaista posebnoj klekovači. U selu Pepelj, rodnom mestu Stare Pesme, priča se da je baš jedan predak iz porodice Ilić napravio prvu rakiju klekovaču u ovom kraju.  



Ovoga puta hteli smo malo više da saznamo o destileriji, njenim planovima i istoriji, a i da se pobliže upoznamo sa procesom proizvodnje i odležavanja rakija. Porodica Ilić već generacijama unazad proizvodi voćne rakije odličnog kvaliteta. Sem neophodnog truda i tehnološkog znanja, za ovakav kvalitet rakije zaslužan je mikrolokalitet sela Pepelj koje se nalazi na obroncima planine Tare, kada se pođe od Bajine Bašte ka Užicu. Na imanju ove porodice postoji jedna južna padina prekrivena sa preko hiljadu stabala šljive, a da biste znali gde se to nalazi, na par kilometara iza brda, nalazi se aerodrom Ponikve. Neposredna blizina šume, čista izvorska voda, južna padina na idealnoj visini – pa to je već pola posla. Rakija se proizvodi na tradicionalan način u apratima za jednostruku destilaciju, a primenjuju se savremena teorijska saznanja iz oblasti proizvodnje voćnih rakija. 



Sama destilerija, baš kao ni BB Klekovača, spolja ne izgleda "fensi", ali zato unutra ima sve što je potrebno za nastanak najnagrađivanijih voćnih rakija u poslednjoj deceniji. Iz ove rakijarnice, pored šljivovice, izlaze i rakije: dunjevača (bezbojna i stara), vilijamovka (sa plodom ili bez njega), kajsijevača, specijalne rakije sa medom, kao i travarica.  
Stara Pesma nam uskoro svima sprema iznenađenje, a to će biti  još „starija pesma“ – naime, imali smo tu privilegiju da probamo nekoliko uzoraka kupaža za novu šljivovu prepečenicu staru dvanaest godina. Mi smo našu kombinaciju ukusa i mirisa odabrali, a videćemo koje će nijanse ove, zaista znalački proizvedene rakije, završiti u boci. Narod bi kratko savetovao: Ako ne znaš šta je dobro, onda znaš šta je staro. Od Stare Pesme očekujte samo najbolje. 


29.05.2016.

BB kleka – od stečaja do oporavka



BB kleka je institucija i to treba odmah reći, izvožena je i izvozi se na sve kontinente osim Afrike, a proizvodnja se uvek merila u hiljadama tona. Od 1955. godine kvalitet je samo rastao, nikada se nije prestajalo sa proizvodnjom, rakija kleka je postala prepoznatljiva prenoseći u svojoj aromi i ukusu svežinu planina Zapadne Srbije, čistoću planinskog potoka i aromu šljiva koje rastu na velikoj nadmorskoj visini.
Godine krize su sve poremetile, proizvodnja je opala, gubila su se tržišta.  Posle ovih poremećaja dolazi i ekonomski racionalizam u vidu neoliberalne ekonomije koji je firmu poslao u stečaj, koji bi, verovatno, bio njena poslednja destinacija da nije bilo zaposlenih koji su se u stilu radničkog samoupravljanja organizovali, otkupili deo bivše Zemljoradničke zadruge "Bajina Bašta" koji je proizvodio rakiju i na kraju formirali doo BB Klekovača.


Danas je ova destilerija daleko od ekonomskog ambisa, novi vlasnik nije menjao namenu firme, ne proizvodi igračke, nameštaj ili traktorske gume umesto rakije. Pored potpuno novih aparata za destilaciju tu su i nova degustaciona sala, apartmani za goste i mali muzej BB Klekovače gde se čuvaju rakije iz sedamdesetih i osamdesetih u svojim originalnim pakovanjima.
Proizvodni program se širio u poslednjih nekoliko godina, sada iz destilerije BB izlaze i rakije od dunje, kruške, kajsije, a proizveli su i travaricu. Od sledeće godine nas očekuju nova iznenađenja, plasira se rakija šljivovica koja je prošla višegodišnje odležavanje, a na osnovu onog što smo mi probali biće šampionka


Inače, u destileriji je sve pravo, nema ubrzanog starenja, čipsovanja ili veštačkog bojenja, destilerija ima stotinak hrastovih buradi zapremine od 30 do 3000 litara u kojima stpljivo nastaje kvalitet.
Tim bloga Rakija, uglavnom uživao je u lepo organizovanoj poseti, degustaciji i dočeku. Stigli smo da porazgovaramo sa odgovornima u destileriji, da prošetamo Bajinom Baštom, posetimo akumulaciju Perućac, reku Vrelo i njene vodopade.


            
              (u nastavku: još jedna destilerija iz Bajine Bašte - Stara Pesma)

27.05.2016.

Bajina Bašta – rakijski putopis






Ukoliko bih morao da izdvojim jednu stvar koja je najuzbudljivija u pisanju bloga o rakiji – ako se izuzme opštepoznata činjenica da je sam proizvod o kome pišem uzbudljiv – onda bih zasigurno izdvojio putovanja po Srbiji. Osećaj traganja kada se krećete i osećaj prijatne nervoze kada vas priroda, ljudi i mirisi podsete da možda nije uvek isplativo, ali je vredno proučavati rakijsku geografiju.
Destinacija za rakijsku turu ovog puta je bila Bajina Bašta. Kriterijum za odabir destinacije bio je opet onaj stari, onaj koji do sada nije nijednom omašio vodeći nas na Homolje, Ljutovo, Gornju Trepču, a to je postojanje snažne rakijske kulture u određenom kraju, prisutnost autohtonih sorti voća od kojih se peče najviši kvalitet, kao i posvećenost domaćina i destilerije ovom proizvodu.


Gradić Bajina Bašta nalazi se na desnoj obali Drine, pripada Zlatiborskom okrugu, a u njemu živi oko 35.000 stanovnika. Iz Beograda se dolazi preko Valjeva, a kada se pređe preko prevoja Debelo brdo ulazi se u opštinu Bajina Bašta. Do pre dvadesetak godina grad je važio za pristojno razvijen gradić sa nekoliko fabrika, hotela, odmarališta, sa populacijom koja ima razvijenu radnu etiku. Treba li da pišem šta se desilo sa fabrikama, hotelima i ostalim? Verovatno ne, sećamo se šta se tada dešavalo, osećamo šta se dešava sada.

Međutim, da nije sve stalo na pukom čekanju svedoči i poznati rakijski brend iz ovog grada, skoro sinonim kada je rakija klekovača u pitanju. Ova destilerija verovatno je jedna od prvih stvari na koje pomislite kada čujete Bajina Bašta, a ako to još nije slučaj sa vama, onda je  BB kleka sigurno prva asocijacija vašem ocu ili dedi. 


  
Istorija BB kleke datira od 1905. godine kada su Bajinobaštani braća Babić otvorili svoju pecaru rakije u centru grada, baš na onom mestu gde će 1955. godine početi sa radom zemljoradnička zadruga koja je u okviru svoje proizvodnje imala i pecaru za proizvodnju rakije. Rakija je odmah po pojavljivanju na jugoslovenskom tržištu postala prepoznatljiva po kvalitetu, a rakija klekovača po dobroj izbalansiranosti vrhunske šljivovice i planinskih bobica kleke.
Naši domaćini bili su direktor Milomir Jovanović i Aleksa Zloporubović, koji su se potrudili da otkrijemo i probamo deo rakijske istorije, ali i deo rakijske budućnosti Srbije.



                                                                                                         (nastaviće se...)

25.05.2016.

Srpski Moonshine (so fine)



Termin moonshine označava neoporezovano jako alkoholno piće koje nije odležavalo u drvenim buradima, a pravi se od kukuruza, raži ili ječma, ponekad i od voća. Pored reči moonshine koriste se još  white mule, white dog, white lightning, mountain dew, generalno reči belo i planinsko su najzastupljenije u opisu alkohola koji se proizvodi u kućnoj radinosti, daleko od očiju i ušiju vlasti.
Spravljanje ovog pića uvek je bilo obavijeno tajnom i za njega se vezivala buntovnička mitologija. Zanimljivo je da su upravo moonshineri izmislili automobilske trke, štelovanje kubikaže, te razne tehničke inovacije na automobilskim delovima pošto je jedan od neophodnih uslova za vođenje nelegalne destilerije bio i posedovanje brzog automobila kojim se beži od policije, vrši brza distribucija nelegalnog alkohola i brzo menja mesto destileriji.



O ovom biznisu napisane su mnoge knjige, ušao je u tekstove kantri pesama i postao tema mnoštva filmova. Naša preporuka je da pogledate Deliverance iz 1972. godine ili Lawless sa Tomom Hardijem iz 2012. godine. Takođe, preporučujemo i knjigu Toma Vilsona, Popcorn Sutton The Making and Marketing of a Hillbilly Hero.
Srbija ima dosta moonshinera, to je već opšte poznata stvar, neki su dobri, većina nisu. Tim bloga Rakija, uglavnom imao je priliku da proba rakije iz destilerije Moonshine so fine, rakije koje po svom kvalitetu zaslužuju da budu nelegalne samo u imenu, u svemu ostalom su lepa novina na rakijskoj sceni.

Pecaru Moonshine so fine vodi Luka Vladisavljević, destiler, voćar i umetnik sa Dorćola koji je rešio da se ozbiljnije pozabavi proizvodnjom rakije, preseli se u Alibunar, mesto na pola puta između Vršca i Pančeva i  svetu ponudi kvalitetne voćne destilate.
Mi smo odlučili da njega i sebe okušamo tako što ćemo degustirati destilat  kajsije, voća koje nije prvi izbor za dobru rakiju tima Rakija, uglavnom. Međutim, bili smo više nego prijatno iznenađeni.


Boja: bela i bistra rakija, nije eksperimentisano sa odležavanjem ili čipsovanjem. Ova praksa se izbegava kada je reč o rakiji od kajsije.
Miris: lep i suptilan miris prirodne kajsije, ništa napadno, ništa što podseća na žvake ili bombone.
Ukus: Ukus je, takođe, suptilan. Pored kajsije osetili smo solidan ali ipak prijatan ugriz alkohola što pokazuje da je ova rakija negde između 45 i 50 procenata jačine. Na naknadnom ukusu postoji zanimljiv  dodir dima. Ima i blagih citrusa i ukusa srca iz kajsijine koštice.
Zaključak: Jako dobra kajsija čak i za obožavaoce rakije od šljive. Pohvaljujemo i pakovanje napravljeno u starom stilu, podseća na vreme kad je termin flaša rakije značio litar rakije.

Fotografije: Boris Ševo, prijatelj bloga Rakija, uglavnom