30.12.2015.

Šta nam je donela 2015. godina?




Kraj je godine, sabiramo utiske, podsećamo se rakijskih dostignuća, osvrćemo se na najozbiljnije probleme. Dok se osvrćemo, uglavnom gledamo napred, a tamo se naziru obrisi rakijske scene, tamo se stvara nova rakijska kultura. Stare izgleda da nije ni bilo, postojala je samo tradicija, a tradiciju valja osavremeniti, ako ništa, onda bar da bi opstala. Iz teorije evolucije naučili smo  da ne opstaju najjači, već najprilagodljiviji. Onaj ko uspe da sačuva najbolje iz tradicije i na nju primeni nove tehnološke metode i naučna saznanja, taj će biti rakijaš godine 2016. 

Protekla 2015. godina je i godina novog zakona o jakim alkoholnim pićima koji treba da počne da se primenjuje za koji dan. Videćemo šta će doneti, nadamo se samo dobra rešenja, pogotovu za male, neregistrovane proizvođače. Kao i za svaki prehrambeni proizvod, zalažemo se da rakija postane roba koja je kontrolisana, kojoj znamo poreklo i zdrastvenu ispravnost.


Da pogledamo šta ste najviše čitali tokom protekle godine, vas nešto preko 45.000 čitalaca našeg Bloga. Ubedljivo najčitaniji postovi su: „Rakijske sorte šljiva“ i „Rakijski čas“, zatim i filozofski tekst „O hedonizmu“. Inače, ovaj post je najčitaniji u Ukrajini, iz nama nepoznatog razloga, pa ovim putem pozdravljamo sve naše čitaoce u toj zemlji.

Kada je o rakijama reč, najčitaniji post godine bio je tekst o rakiji od breskve gazdinstva Paunić. Zanimljiva rakija koju retko ko proizvodi, a nama je poslužila i kao znak da treba češće da degustiramo i pišemo o voćnim rakijama (izuzev šljive).

U 2015. smo se posvetili i specijalnim rakijama; bilo je tu odličnih travarica, zanimljivih klekovača, tekstova o vinjacima... Specijalna rakija koja nam se najviše dopala je klekovača koju proizvodi Stara Pesma

Rakija koju smo ocenili najvišom ocenom u prošloj godini jeste Mlavska zora – 96 od 100 RU bodova.

Najbitniji rakijski događaj godine, bar za nas i ono čime se bavimo, bio je Balkan Urban Experience (Rakia Fest).  O ovom festivalu smo takođe pisali.

Na kraju, rakija koju bismo proglasili rakijom godine je rakija od šljive Dar Visova 15. O ovoj rakiji pisali smo početkom 2015, a odnedavno se pojavila i na tržištu u boci svedenog dizajna i uz nesvakidašnju etiketu na ćirilici. Autohtona sorta (Ranka), dugo odležavanje, registrovani proizvođač – sve ono što čini jedan ovakav proizvod celovitim.

O našim akivnostima smo vas redovno obaveštavali, radili smo koliko smo mogli, a rezultati su tamo negde, među vama. Javite nam da li su dobri. Održali smo nekoliko Rakijskih časova, posetili smo nekoliko restorana sa kojima smo podelili naš pristup uživanju u rakiji.  Nećemo da stanemo i ne smemo da stanemo sve dok kvalitetna rakija ne dobije mesto koje zaslužuje. U medijima rakije gotovo i da nema, u restoranskim menijima rakija je bezimen proizvod sumnjivog porekla. Ne preostaje nam, dakle mnogo prostora, sem na internetu, gde možemo da pišemo, fotografišemo, debatujemo -  da istražujemo rakiju.
Na kraju, da parafraziram Desanku Maksimović: Rakija je jedna velika tajna. Hajde da zajedno saznamo šta je dobra rakija i da širimo to dragoceno znanje.  

Rakija, uglavnom


18.12.2015.

Extra Gedža – super heroj na šljivovici



Strip scena već dugo vapi za jednim auteničnim junakom koji inspiraciju za svoja herojska dela crpi iz bureta rakije. I stvarno, Ekstra Gedža popunjava upravo taj prostor, stavljajući šljivovicu na pijadestal magičnog napitka. Ovaj junak svoju snagu dobija iz tajne kupaže rakije šljivovice koja se čuva vekovima u njegovoj porodici, ali i iz jednog samo na prvi pogled, naivnog i provincijskog pogleda na svet.



Naime, Gedža nije samo oličenje našeg narodnog duha, već je i predstavnik autentičnog  antiglobalističkog stava i mišljenja kome, evo, vreme sve više daje za pravo. Ekstra Gedža se na svakoj stranici hvata u koštac sa produktima preuranjenjog oduševljenja novim, stranim, globalno egzistirajućim, a u svojoj suštini neproverenim i privremenim. On se muči i strada zbog naših greha, sanira posledice mundijalizma, globalizma, kapitalizma, neokonzervatizma, ukratko, svakakvog izma koji se zapatio kao neendemska biljka u našem eko sistemu.


Ulazeći u rizike opasne po život kao da kaže: Pa nerekoh li vi ja da se ne vaćate u kolo sa ovija, ili tako nešto. On je super heroj bez mane i straha, i nije zlopamtilo koje neće pomeriti prst kada nam je najteže, nikako, započinje ljuti rat protiv korupcije, privatizacije, terorizma. 

Znam da ovaj ovaj junak asocira na gomilu drugih strip junaka i junaka iz crtanih filmova, od Bananamena do Super Hika, ali to je samo prvi utisak ljudi koji nisu spremni da se dublje udube u motive i karakter Extra Gedže. Uostalom, on je Tatko na superheroji, postojao je pre njih, a postojaće i još dugo pošto se ovi prvi prodaju za grant neke neoliberalne NVO. Dok Super Hik bude savetnik u Institutu za održive zajednice, a Bananamen projekt kordinator Green peace-a, naš EG će i dalje da popravlja kolateralne štete društva zasnovanog na diktaturi racionalnosti.

I  stvarno, neoliberalizam je razotkriven u svojoj nameri da globalizuje svet zanemarujući lokalne raznolikosti, nacionalne granice i kulturni milje. Ovo je, ispostavilo se, bio slučaj samo sa malim i siromašnim, međutim, upravo ovakve kulture imaju dosta toga da ponude. Junak ovog stripa je čuvar upravo ovakvih, lokalnih, vrednosti.

On niti je prost niti naivan, moglo bi se reći da je većina nas ispala naivna, uvezli smo  i prihvatili Stenli (Stenlej) umesto Požegače i Ranke, na primer, ogromne kruške i jabuke bez slasti i arome, a zanemarili sve ono što je vekovima činilo voćarsko blago naše zemlje.  A sutra, kada nestane rakije vredne pijenja, pitaćemo se gde je Eksta Gedža da pomogne.


05.12.2015.

BALKAN URBAN EXPERIENCE aka Rakija fest



Kako je među čitaocima ovog portala najveći broj onih koji imaju osećaj za detalje, specifičnosti i razlike, nije potrebno naglašavati da Rakija fest nije festival pijanstva i alkoholizma, već idealno mesto da se prošeta kroz aromatske specifičnosti i rakijsku tradiciju Srbije. 

Rakija fest je manifestacija nastala 2007. godine, prvi put održana na trgu Nikole Pašića kao prva manifestacija koja je bez imalo kompleksa predstavila ovo piće najširem auditorijumu. Od tog dana, ili možda malo ranije, sa otvaranjem Rakia bara, počinje sizifovski napor da se rakija predstavi u svoj svojoj slavi upravo onima koji je proizvode i onima kojim je baš ona nacionalno piće - nama samima.
Nijedno poznato i veliko jako alkoholno piće nije izgradilo svetsku slavu i mit o sebi pre nego je izborilo poštovanje i prostor u svojoj kulturi. Shvativši to, ljudi koji stoje iza Rakija festa počeli su da stvaraju rakijsku kulturu, nešto što je ležalo neotkriveno na samom dnu škrinje narodne kulture i tradicije. 


Rakija fest je prvi podelio posetiocima degustacione čaše, naterao ih da mirišu i probaju, da o svojim impresijama razmišljaju, i da ih po prvi put verbalizuju. Ova manifestacija je učila aromatskoj azbuci sve one koji su hteli da je nauče.
Od ove godine  Rakija fest postaje BALKAN URBAN EXPERIENCE, susret tradicionalnog i modernog, mesto gde možete da probate, uporedite i doživite balkanske ukuse. Tokom celog dana, na festivalu će se preplitati edukativni sadržaji sa muzikom trubača, DJ-eva, tamburaša i poznatih rock bendova. Zajedno sa destilerijama, posetiocima će se predstaviti izlagači balkanskog slow food-a. 


Pored zabave, na programu su radionice slaganja rakije i hrane, projekcije filmova, predstavljanje radova mladih dizajnera, a u subotu 05.12.2015. će tim koji uređuje blog Rakija, uglavnom održati predavanje o antiglobalističkom karakteru rakije.