Ljutovo na severu Bačke, prelep novembarski dan, nezapamćen u životu rakijaša koji potpisuje ovu reportažu i jedan lep i optimističan događaj, Festival mlade rakije. Odavno postoji želja da posetim ovaj festival, zvučao je kao alternativa svemu što postoji na rakijskoj sceni Srbije. Naime, imao sam utisak da iz njega odiše jedan potkulturni, skoro pankerski pristup rakiji i njenoj proizvodnji.
Festival je pokrenulo nekoliko prijatelja na privatnom imanju Saše Kopilovića, jednog od osnivača, u selu koje je nekoliko kilometara udaljeno od centra Subotice. Ime sela kao da su birali za festival rakije, od njega je jedino sudbonosnije ime Šljivovica. Počeli su, kao i mnoge dobre ideje, sa puno entuzijazma i energije, a malo finansijskih sredstava i pomoći. Sada, posle osam godina, ovo je jedna lepa manifestacija sa solidnom posetom (ove godine je bilo oko dve hiljade ljudi), dosta izlagača i uzoraka, ali i kvalitetnom ponudom hrane i lokalnih poljoprivrednih proizvoda.
Sada, nekoliko redova o rakiji na festivalu. Kako
bi rekli Englezi, a jasno je i na osnovu svega napisanog na ovom blogu, mlada
bela rakija is not my cup of tea,
jednostavno, našao sam se usred nove rakijaške tradicije, zanimljive i lepe,
ali za mene, neistražene.
Generalno, rakijsku tradiciju na tlu Srbije mogli bi
uslovno podeliti u dve škole pravljenja jakih alkoholnih pića, jedna bi bila francuska tradicija na koju se oslanja šumadijska rakijska škola. Ona
podrazumeva odležavanje u buretu, proces stabilizacije, starenje, kupažiranje.
Ovoj tradiciji pripadaju bezmalo sve recenzirane rakije na blogu.
Druga tradicija, oslanja se na nemačku tradiciju pravljenja čistih i belih voćnih destilata, jednostavno, takve rakije su napravljene da se piju nekoliko meseci posle pečenja, sa njima se ne eksperimentiše, one ne odležavaju i njihov kvalitet se pre svega meri time koliko aroma rakije podseća na aromu voća od kojeg je napravljena.
Većina rakija na festivalu u Ljutovu bile su odličnog
kvaliteta s tim što bih izdvojio nekoliko proizvođača čije su me rakije prijatno
iznenadile i naterale da više pažnje posvetim starim sortama kruške i
breskve. Kao potpuna novina u moj rakijaški CV ulazi komovica, i to sve
zahvaljujući proizvođačima sa subotičke peščare.
Prvo mesto na Festivalu po kategorijama osvojili su: Saša Kopilović (jabuka), Ivan Piuković (kajsija), Branko Vidović (šljiva), Kristijan Kunji (kruška), Ivan Piuković (viljamovka), Ivan Piuković (dunja), Petar Horti (loza), Andraš Kiš (komovica) i Zoran Mamužić (breskva).
Ova imena treba negde zabeležiti, verovatno će se u
budućnosti čuti za ove ljude i van subotičke opštine, jer radi se o predanim i
upornim proizvođačima.