25.05.2014.

Radovača



Rakija Radovača proizvod je destilerije Atlić sa Uba koju vodi inženjer Radoslav Atlić. Destilerija važi za odlično opremljenu, a ljudi koji u njoj proizvode Radovaču za jedne od najgostoljubivijih kada je u pitanju industrija žestokih pića u Srbiji. Ukoliko poželite da uživo pogledate kako nastaje i sazreva dobra rakija, možete se najaviti, posetiti destileriju i popričati o procesu stvaranja srpske šljivovice, procesu koji je odvajkada nešto između magije i hemije.
Ova rakija nastaje iz kupaže tri sorte šljiva, osamdeset posto nje je Požegača, trinaest Čačanska rodna i sedam  posto Crvena ranka. Primetno je da je rakija koju smo konzumirali imala dosta vremena da se harmonizuje  i sjedini u nešto što je prema urednicima Bloga jedna od najboljih mlađih rakija u Srbiji. Kada kažem mlađa rakija misli se pre svega na destilate odležale do tri godine u hrastovom buretu, a upravo toliko ima Radovača, ispečena je i stavljena u hrastovinu 2005. godine a pakovana 2008. godine.

Boja: rakija ima svetlo žutu boju i potpuno je bistra.
Miris: na početku belo grožđe, posle limun, ananas, vanila, mušmule. Ova rakija je razvila nešto jako prepoznatljivo kada je miris u pitanju, miris vam ne da da je zaboravite čak i kada je niste pili neko vreme. Ipak, koliko god miris bio prijatan, uživanje u njemu neće proći bez alkoholnog ataka na vaše čulo, ipak je ovo rakija od ne više od tri godine starosti.
Ukus: vanila, marcipan, ukus slatkog od mladih zelenih oraha, sušene breskve, na finišu medno saće i krupna morska so. Rakija ima prijatan ugriz, onaj koji ne povređuje, već vas inspiriše, pravi prijatnu atmosferu i vi želite još jedan gutljaj. Sa par kapi vode finiš je duži i nešto floralniji. Čaša posle popijene rakije dugo miriše na med.
Zaključak: Radovača je rakija koja je zanatski veoma dobro odrađena, očigledna je posvećenost ljudi koji stoje iza nje. Takođe, ovo je rakija sa odličnim potencijalom, voleli bismo da je probamo posle sedam, osam, ili više godina u buretu. Starenje bi joj dalo na kvalitetu, postala bi kompleksnije i zaokruženije piće.  
                                                            
Ocena – Velika srebrna - 88 od 100 bodova





Wilco - Art of Almost(Live on Letterman)





24.05.2014.

Gružanska Zlatna Nit


Bez obzira na to da li ste nekada bili u gružanskom kraju, priznaćete da vas samo ime asocira na Šumadiju. Baš tamo, u selu Guberevac, nalazi se destilerija Aleksić Prvi. Položaj voćnjaka i same destilerije je na zavidnom nivou, na istočnom obronku planine Kotlenik, a na pola puta Kraljevo – Kragujevac. Profesionalnost kojom odiše ova destilerija se isplati, jer proizvod koji smo probali odličnih je karakteristika.

Zlatna nit je rakija izuzetne tipičnosti. Bez ozloglašenog alkoholnog desanta na čulo mirisa, ova rakija odiše svežim voćnim mirisom citrusa i leta. Dok smo je pili, utisak nam je bio kao da postoji voćka rakija koju je neko iscedio i napravio ovo vrhunsko piće. Jedna od retkih rakija koja vas može istinski osvežiti.
Boja rakije je ćilibarno žuta, a bistrina besprekorna.
Miris je svež, ali razvijen. Suve kajsije i rascvetali krin upotpunjuje i nota svežeg kokosa.
Ukus je voćno-cvetni, suvo grožđe, sirup od limuna, a od začina u ustima ostaju muskatni orah i karanfilić. Izuzetno pitka rakija skladnog ukusa, koja traži još.
Tek da mit o Zlatnoj niti ostane obavijen velom tajne, reći ćemo da je u pitanju tajna kupaža osam sorti šljiva, odležala sedam godina u rakijskom podrumu. Luksuzna boca u kojoj dolazi Zlatna nit možda je najlepše dizajnirana boca na tržištu rakije. Dobitnica nekoliko zlatnih medalja u Novom Sadu i srebrne medalje na Rakija Festu 2010, Gružanska Zlatna Nit, svojim uzornim zlatovezom, postavlja standard među rakijama.

                                                             Ocena: - zlato - 92 od 100 bodova



Audra Mae and the Almighty Sound - The Real Thing

22.05.2014.

Đorđeva Rakija



Ako ste mislili da sumnji nema mesta na ovim stranicama, pogrešili ste. Takođe, primetili ste da na ovom blogu možete naći samo pozitivne recenzije, tekstove o dobrim rakijama. Razmišljajući o tome, došli smo do zaključka da se većina loše spravljenih rakija prodaje nelegalno ili polu-legalno, van tržišta, i da njima ne bi trebalo posvetiti pažnju. Opet, to ne znači da u prodavnicama ne možete naići na lošu rakiju sa sve etiketom, bar-kodom i akciznom markicom. I četvorocifrenom cenom.
Đorđeva rakija iz Užica. Flaša od litra, rakija od šljive, navodno 19 (devetnaest) godina stara. Šta je u pitanju? Uvereni smo da rakija sadrži deklarisani procenat alkohola (47%), a što se tiče godina starenja, to ne možemo da potvrdimo. Biće da je proizvođač pomešao veću količinu mlađe rakije (do tri godine starosti) sa starijim destilatom, te brže-bolje napunio flaše, upadajući u zamku: kupaža nije stigla čak ni da se harmonizuje. U staklenoj ambalaži pogodnoj za čuvanje jakih pića, događa se samo stabilizovanje, dok o oplemenjivanju nema ni govora. Prevrele sirovine namenjene destilaciji zapravo su supstance sačinjene od više sastojaka. Sve one su nosioci mirisa i ukusa, onoga u čemu mi uživamo kada pijemo rakiju.
Boja rakije deluje isprano, a sama tečnost nešto je ređa, ali bistra.
Miris: nasrtaj na čulo mirisa, pored samog alkohola, vrše i drugi sastojci – aldehidi koji prosto štipaju. Čini se da je proizvođač nakon destilacije propustio odvajanje prve frakcije. Posledice se osećaju – miris je nedopadljiv, vodnjikav, hlebast i bljutav.
Ukus je nešto bolji, ali ljut i oštar, naročito na prednjem delu jezika. Mirođija i prezrelo voće u tragovima.
Ipak, postoji jedna dobra okolnost u svemu ovome. Đorđeva rakija jeste upotrebljiv destilat koji je mogao biti zanatski dorađivan malim „trikovima“, ali izgleda da nije. Ovako, ona je samo seljačka rakija namenjena svakodnevnom nazdravljanju. Što i ne bi bio problem da cena nije previsoka. Probajte što više različitih rakija. Tek onda možete da kažete šta je dobro za vas.  

            Ocena - nema dovoljno bodova za medalju - manje od 70 bodova 




Autogeni Trening - Očima Verujem